|
14.12.2009. |
Milenko Janković
Beograd
U onoj nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji, radnici, ili, kako je tadašnja komunističko-socijalistička elita volela da govori, radnička klasa, behu najzaštićeniji i najpovlašćeniji društveni sloj. Zasluženo ili ne, u to sada nećemo ulaziti, ali mnogi danas i te kako žale za tim vremenima.
|
|
|
11.12.2009. |
Boško Kujundžić
Beograd
Procenjuje se da će u Srbiji privredni oporavak započeti 2010. godine sa skromnom stopom rasta od verovatno oko dva odsto. Za Srbiju je od izuzetne važnosti da stvori preduslove za dugoročno održive visoke stope privrednog rasta, a to su strukturne i institucionalne reforme. Jer, jedino privredni rast predstavlja održivu osnovu za uvećanje blagostanja svih, pa i onih najsiromašnijih.
|
|
|
10.12.2009. |
Bojan Todosijević
Novi Sad
Evropljani sa obe stane nekadašnje gvozdene zavese generalno podržavaju demokratiju kao sistem, ali bi se vrlo malo njih uzdržalo da ozbiljno ne ograniči političke slobode različitim političkim grupama. Istraživanja su pokazala da demokratski politički sistem prihvata velika većina, ili je barem neutralna.
|
|
|
09.12.2009. |
Mihailo Ćurčić
Beograd
Nasilje među mladima je sve rasprostranjenije i dobija sve teže oblike. Nasilje je najčešća forma kršenja ljudskih prava. Školsko nasilje, porodično nasilje, kao i svako drugo nasilje suprotni su moralnim i pravnim normama (uključujući i Konvenciju Ujedinjenih nacija o dečjim pravima). Nasilje nad decom počinje još u najranijem uzrastu, a zatim se provlači kroz ceo proces socijalizacije koja se odvija u školi i u širokoj društvenoj sredini. Različiti oblici školskog nasilja su, zapravo, proizvod društvene krize.
|
|
|
08.12.2009. |
Željko Pavićević
Centar za moderno delovanje i integraciju
I nakon devet godina od petooktobarskih promena, vlasti u Beogradu još uvek nemaju jasan stav prema članstvu Srbije u NATO. Nedovršena geostrateška i politička tranzicija, spora i plitka ekonomska tranzicija kao i posledice politike 90-ih predstavljaju razloge podeljenosti javnog mnjenja i političke elite i po ovom, za Srbiju, veoma važnom pitanju.
|
|
|
07.12.2009. |
Boško Kujundžić
Beograd
Nakon što je Barak Obama poručio američkoj javnosti, čiji su zahtevi za državnom intervencijom do pre ove krize bili ravni nuli, „kupujte američko" i najveće ekonomije Starog kontinenta prete da postanu protekcionističke.
|
|
|
04.12.2009. |
Nebojša Popov
No, vratimo se širem zbivanju. Na osobenosti naše sadašnje krize povremeno uverljivo ukazuje, i na stranicama Republike, sociolog Vesna Pešić, naročito rezultatima svojih istraživanja refeudalizacije i zarobljavanja države. Sada uverljivo dočarava tok dešavanja, pod naslovom "Mrak u Srbiji neće biti slučajna pojava" (Vreme, 10. septembar).
Povodom pretećeg porasta talasa nasilja prošlog meseca, povodom "Parade ponosa" i ubistva Brisa Tatona, javnost je bila izrazito uznemirena. I to ne samo uličarskim nasiljem već i "odnosom snaga" legalne sile države i svih ostalih oružanih formacija koje se procenjuju brojnijim i jačim od onih prvih. O tome lucidno i resko piše novinarka Nataša B. Odalović:
|
|
|
03.12.2009. |
Nebojša Popov
Dabome, krug dramatičnih zbivanja ne mora biti fatalno zatvoren. Može biti i otvoren. Uz dužnu pažnju prema svetskim zbivanjima, usredsredimo se na dešavanja u vlastitoj zemlji, dakako, u okviru naše teme.
|
|
|
02.12.2009. |
Nebojša Popov
O vrednostima malo ko ne govori. Više od drugih pominju ih političari. Šereti bi rekli da se svako češe tamo gde ga svrbi. Dosetke su nam, pak, od male koristi za razumevanje zbivanja u kojima vrednosti imaju svoje mesto. Neće nam pomoći ni, inače uobičajeno, vajkanje kako se pojedine vrednosti, čak čitavi sistemi menjaju, pa i nestaju, a novi će tek da nastanu. Trud da pravimo opširne skale bivših, sadašnjih ili budućih sistema vrednosti može biti hvale vredan, a da nam malo kazuje šta se stvarno događa. Inače, nije odveć teško da zapazimo gde i kako vrednosti postaju važne u konkretnim situacijama i tim putem ćemo poći.
|
|
|
01.12.2009. |
Boško Kujundžić
Beograd
Svetska privreda, u poslednjih stotinak godina, prolazila je različite periode uspona i padova. Ti padovi su nekad poprimali karakter sveopšte depresije, sa katastrofalnim posledicama na globalnom, nacionalnom, korporativnom i individualnom planu. Za aktuelnu, rastuću, globalnu finansijsko-ekonomsku krizu eksperti procenjuju da može imati još veće razmere i negativne posledice u odnosu na krizu 30-ih godina prošlog veka.
|
|
|
30.11.2009. |
Mirko Kujundžić
Beograd
Kada se zna da u Srbiji ima gotovo 60.000 preduzeća čiji su računi blokirani, da državnih činovnika sada ima četiri puta više nego do 2000. godine, navode nas na to da bi svakako bilo uputno da se već jednom mora početi sa sprovođenjem dugogodišnje preporuke MMF-a da se krene u ozbiljnu borbu za rasterećenje budžeta, kako nas ekonomska kriza koja ne jenjava ne bi gurnula na spisak bankrotiranih država.
Šta bi država mogla da uradi na ublažavanju krize?
|
|
|
26.11.2009. |
Nikola Knežević
antropolog/teolog, Novi Sad
Neretko možemo doći u susret i s osobama koje se deklarišu kao pravoslavni dok s druge strane praktikuju i konzumiraju razne sadržaje koji pripadaju folklornoj formi religioznih običaja ili pribegavaju raznim ezoteričnim i astrološkim praksama i ritualima. Čitava navala raznih proroka - proročica, vidovnjaka, astrologa koji se mogu videti na lokalnim televizijama samo potvrđuje činjenicu da u Srbiji i regionu postoji ogroman broj ljudi koji odgovore na fundamentalna životna pitanja i probleme traže kod ovakvih ljudi. U tom kontekstu može se doći do zaključka da oblik sinkretičke religiozne svesti kod našeg naroda i te kako raširen. Ovo je naročito rasprostranjeno u predelu vlaškog okruga i južne srbije.
|
|
|
25.11.2009. |
Nije tajna da je rad na crno u Srbiji kancer u poodmakloj fazi
Dragan M. Kostić
Beograd
Svetska ekonomska kriza prelila se u Srbiju i kroz šupljine poroznog sistema odbrane prvo ugrozila postojeća radna mesta.
Da li spasonosni odgovor leži u predloženom smanjenju broja radnih sati u toku radne nedelje? Na žalost, ne treba biti vrhunski analitičar da bi se došlo do zaključka da takva mera, sama po sebi, ne donosi ništa. Logika sve svodi na pitanje novca.
|
|
|
24.11.2009. |
Željko Pavićević
Centar za moderno delovanje i integraciju - CeMDI
Ne bi me iznenadilo da su kojim slučajem naši nezavisni mediji javili da je njegova svetost patrijarh Pavle ovozemaljski život napustio pod pritiskom opakog H1N1 tiranina koji već nedeljama hara skrhanom Srbijom. I da su kojim slučajem objavili da će svaki građanin na pet hiljada potrošenih dinara u „Maxi" samoposlugama dobiti gratis vakcinu, ja bih ostao ravnodušan. Nije me čak začudila i informacija da je urbanistički plan grada promenjen u korist jedne kiparske ofšor kompanije, a u vezi sa sporom oko Luke Beograd.
|
|
|
23.11.2009. |
Nikola Knežević
teolog/antropolog, Novi Sad
Gotovo svakodnevno možemo biti svedoci raznih društvenih pojava u kojima dolazi do izražaja određena forma ekstremnog ispoljavanja i propagiranja vrednosti verske i nacionalne sadržine. Osobe koje na ovakav način ispoljavaju svoja verska opredeljenja neretko su pripadnici raznih ekstremnih - ultradesničarskih organizacija koje pod okriljem borbe za očuvanje „tradicionalnih vrednosti" žele da nametnu većini svoja krajnje fundamentalistička - pogrešna shvatanja pojmova kao što su vera, nacija, identitet.
|
|
|
22.11.2009. |
Miloš Ivanović
sociolog, Beograd
U ovim vremenima krize često se govori o međusobnoj solidarnosti pojedinaca i zajednica kao jednom od mogućih izlaza ili makar efikasnoj pomoći da se neke prepreke lakše savladaju. Značajno je zato pogledati kako se solidarnost teoretski posmatrala u moderno doba.
|
|
|
20.11.2009. |
Miloš Nemanjić
Zadatak političke elite je, da na osnovu validnih procena, zaključi koje odluke su važne, pozitivne i neophodne za jednu zemlju i da ih sprovodi bez obzira da li su te odluke popularne ili nisu. No, kako se ne bi došlo u situaciju da se odluke sprovode bez pristanka građana, onda je drugi, ne manje važan zadatak, kreiranje pozitivnog mišljenja javnog mnenja o određenoj temi.
|
|
|
19.11.2009. |
Boško Kujundžić
Beograd
Procenjuje se da će u Srbiji privredni oporavak započeti 2010. godine sa skromnom stopom rasta od verovatno oko dva odsto. Za Srbiju je od izuzetne važnosti da stvori preduslove za dugoročno održive visoke stope privrednog rasta, a to su strukturne i institucionalne reforme. Jer, jedino privredni rast predstavlja održivu osnovu za uvećanje blagostanja svih, pa i onih najsiromašnijih.
|
|
|
18.11.2009. |
Žarko Jokanović
Ako na Guglu ukucate 3 reči: Ko ubija „Torlak", dobićete odgovore na pitanje: Ko ubija Srbiju?
|
|
|
17.11.2009. |
Feđa Dimović
Nekoliko proteklih događaja me je samo podsetilo na to koliko je ovo naše društvo sjebano, nepravedno i duboko podeljeno na one koji trpe i one kojima se sve može. Bes i nezadovoljstvo koje ključa u meni može se osetiti kod svakog normalnog i poštenog građanina Srbije koji još uvek zna šta su istina i pravda.
|
|
