Miloš Nemanjić
politikolog, Beograd
Iako smo svi jedva čekali da se "otresemo" komunizma, nekako smo svi mišljenja da je Tito bio "maher" u spoljnoj politici, znao je da izvuče i od Istoka i od Zapada, pa je osnovao Nesvrstane - kojima je prodavao svašta, od hrane do oružja. Zato smo tako lepo živeli i zato smo sa našim pasošem mogli svuda da putujemo, nije nam bio potreban beli šengen.
Sloba je pokušao da bude Tito. On, doduše, nije shvatio da bi trebalo da se fokusira na spoljnu politiku, pa se bacio na obračun sa "unutrašnjim" neprijateljima. Po njega (čitaj: Srbiju) se i nije baš najbolje završilo.
Predsednik Tadić je izgleda bolje savladao predmet "Kako biti Tito posle Tita". Tito je bio Nesvrstan, mi smo Neutralni. I to vojno neutralni, u odnosu na sve saveze (čitaj: NATO). Ponovo se družimo sa Nesvrstanima, čak smo pre izvesnog vremena bili jedina evropska država koja nije osudila Iran zbog kršenja ljudskih prava. Sad imamo četiri stuba spoljne politike - EU, SAD, Rusiju i Kinu. Sa svima smo "strateški partneri". Jednom strateškom partneru smo poklonili naftnu industriju, drugom ćemo dati nešto malo infrastrukture, videćemo šta ćemo sa ostalima.
Naši susedi u regionu su vodili drugačiju politiku. Albanci se se, recimo, oslanjali samo na SAD. Hrvati su se držali Nemačke, Bošnjaci uglavnom SAD. Nama nije dovoljno da se oslanjamo samo na jednog partnera. Na kraju krajeva, ipak smo mi najveća država u regionu. I garant bezbednosti, mira i stabilnosti.
Ima neka stara izreka - devojku koja se svakome nudi niko neće. Da dodam, hoće, ali samo za "zezanje". Ne znam da li je tako i u politici, ali u životu jeste.
Kako Srbija "posađuje" ove stubove svoje spoljne politike, ne bi me čudilo da 2011. godine osim Samita nesvrstanih, ugostimo i G8. Super je da kod nas organizujemo dogadjaje za one organizacije u kojima nismo članovi, ali smo nekada bili ili bismo želeli da budemo. Još jedna povoljna okolnost je da je usvojen i ovaj "demokratski" i "evropski" zakon o informisanju. U slučaju da ne organizujemo ove događaje u Beogradu, nema veze, mediji će preneti kao da se sve to ipak odigralo u Beogradu, a ako neće, kazniće ih Dinkić zbog nanošenja duševne boli.
Bilo bi dobro kada bi se naši spoljnopolitički stratezi dosetili da dodaju još par stubova - Nesvrstane, Uga Čavesa, zemlje ekvatorijalne Afrike, afričke pirate....
Zamišljam sledeći scenario: Tadić kaže Kinezima: Ljudi, preplavite Srbiju svojim proizvodima, mi ćemo ih posle "uvaliti" u EU bez carine, ima da kaplju dolari, tj. evri, tržište od 800 miliona ljudi... Ej, bre!
Onda ode u Brisel i kaže Renu, Solani, ne znam ni ja kome (Kisindžer je jednom postavio pitanje: „Kad hoću da zovem EU, koga zovem?") i kaže: Ljudi, povećali smo proizvodnju tekstila, patika, cipela, čega god hoćete, možemo li to da izvezemo kod vas, bez carine, to je sve naše, keve mi.
Pošto je kratak sa vremenom, iz Brisela pozove Obamu pa mu obeća: Čujem da se predomišljaš oko ovog raketnog štita. 'Beš Češku i Poljsku, stavi taj štit u srce Srbije - na Kosmet. To je ona teritorija oko koje smo se složili da se ne slažemo.
Na putu nazad prema Beogradu, čuje se i sa Medvedevom: Dobar dan, Predsedniče, pozdravite Putina. Pitajte ga šta bi mu odgovaralo u zamenu za onaj kredit od milijardu? Vojne baze..hm.. a šta mislite o nekom drugom javnom preduzeću?
Posle nekog vremena, sastanu se predstavnici Kine, EU, SAD i Rusije na samitu u, recimo, Beogradu, koji je posvećen rešavanju svetske ekonomske krize. U pauzi, svi oni stoje zajedno i smeju se.
Pitanje za vas, dragi čitaoče, glasi: Kome se oni smeju?
 |
