|
30.11.2009. |
Mirko Kujundžić
Beograd
Kada se zna da u Srbiji ima gotovo 60.000 preduzeća čiji su računi blokirani, da državnih činovnika sada ima četiri puta više nego do 2000. godine, navode nas na to da bi svakako bilo uputno da se već jednom mora početi sa sprovođenjem dugogodišnje preporuke MMF-a da se krene u ozbiljnu borbu za rasterećenje budžeta, kako nas ekonomska kriza koja ne jenjava ne bi gurnula na spisak bankrotiranih država.
Šta bi država mogla da uradi na ublažavanju krize?
Problem blokiranih računa: u ovim firmama radnici uglavnom već ne dobijaju plate, sem ako se ne radi o firmama na koje se karikaju dugovi, a kroz druge firme se radi posao, mada ovakvih firmi nema puno. Vlada bi mogla da donese uredbe po kojima bi se pojednostavila naplata potraživanja preko analize ulaznih i izlaznih faktura, kao i ubrzanje same procedure stečaja. Posle toga bi trebalo očekivati bolje punjenje budžeta.
Smanjivanje broja državnih službenika: to bi dovelo do direktnog rasterećenje budžeta. Ovo je veoma nepopularna mera, jer većina sadašnjih političara ulazi u politiku da bi se "uhlebilo" u nekoj državnoj agenciji, savetu, UO...Kako videti da Država radi posao: Vlada usvaja uredbu o planu i socijalnom programu smanjivanja broja zaposlenih do broja koji je ispod 10.000 "aparatčika".
Ozbiljnija mera: Rekonstrukcija vlade, smanjenje broja ministarstava i plan za ukidanje svih suvišnih državnih institucija, uz socijalni program. Rezultat - dramatično smanjenje državnog aparata u kratkom vremenskom roku.
Smanjenje broja budžetskih korisnika: ovo je svakako ekstremno nepopularna mera, jer se odnosi na oblasti zdravstva, prosvete, penzija...
Kako videti da država radi posao: Hitnim postupkom Vlade izjednačiti status privatne i državne zdravstvene prakse (poznat je primer iz Hrvatske), što treba da ima za posledicu značajno smanjenje broja medicinskih radnika u državnim institucijama.
Početi proces donošenja strategije smanjivanja broja državnih visoko-školskih institucija i priprema za njihovu privatizaciju (određivanje realno strateški bitnih edukativnih institucija). Ovo se može uraditi isključivo uz saradnju sa sindikatima.
Zamrzavanje plata (i penzija) u svim institucijama čiji je osnivač ili vlasnik država.
Krajnji rezultat bi trebalo da bude - smanjenje zaposlenih u državnim institucijama i rasterećenje budžeta. Mnogo se o tome govori poslednjih meseci, ali do sada nismo videli stvarne efekte deklarativno prihvaćene politike.
Ono što je najvažnije u sadašnjoj situaciji jeste neophodnost da se nekako postigne neka vrsta makar privremenog konsenzusa među političkim strankama, kako bi se ubrzano vukli potezi koji su preko potrebni za spasavanje što se spasti može, a rasprave i politička nadmetanja odložiti za bolja vremena.
Da li će ovakve akcije uraditi postojeća ili neka druga vlast potpuno je nevažno, jer nam je u sadašnjoj situaciji potrebno da dođe do nekih radikalnih rezova kako bi se ekonomija što lakše i što brže oporavila.
Međutim, postoji opasnost da zbog nesposobnosti elite na vlasti, dođe do povećanja, umesto smanjivanja broja nezaposlenih, nego što bi ih moglo biti ako dođe do realne racionalizacije budžeta.
Politička elita, bilo da se radi o vlasti ili opoziciji, mora da skupi hrabrost i da se najpre suoči sa realnim problemima stanovništva i počne sa njihovim rešavanjem, da ne bi ovi problemi rešili same vlasti.
 |
