Otvoreno je pitanje da li će u dve naredne sedmice učesnici uspeti da donesu konkretne odluke ili će se, kao često do sada, kako strahuju ekološke organizacije, sve završiti na praznim obećanjima
Među 15.000 učesnika nalazi se i stotinak šefova država ili vlada, kao i lideri dva najveća svetska zagađivača, Kine i SAD, Hu Đintao i Barak Obama.
Posle dve godine intenzivnih pregovora, predstavnici 190 država okupili su se u ponedeljak u Kopenhagenu na samitu Ujedinjenih nacija kako bi pokušali da postignu dogovor o dokumentu o borbi protiv klimatskih promena.
Jedan učesnik skupa ocenio je skup kao "najteže pregovore u koje se čovečanstvo ikad upustilo", a otvoreno je pitanje da li će u dve naredne sedmice, do 18. decembra, učesnici uspeti da donesu konkretne odluke ili će se, kao često do sada, kako strahuju ekološke organizacije, sve završiti na praznim obećanjima.
Dogovor iz Kopenhagena trebalo bi da bude temelj za novi pakt o smanjenju globalnog zagađivanja, koji će naslediti sada važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.
Koliki se značaj pridaje skupu najbolje pokazuje činjenica da se među 15.000 njegovih učesnika nalazi i stotinak šefova država ili vlada, a među njima i lideri dva najveća svetska zagađivača - Kine i SAD - Hu Đintao i Barak Obama.
SAD nisu potpisnice Protokola iz Kjota, podseća Tanjug, pa se njihovo učešće u novom dogovora smatra veoma važnim.
I sam obim neophodnih mera, kao i neslaganje između bogatih i siromašnih zemalja oko toga ko treba da ih finansira, ukazuju na to koliko će teško biti postići dogovor koji će svi moći da prihvate. Siromašne zemlje smatraju da industrijalizovane nacije, koje su i te kako doprinele globalnom zagrevanju u vreme svog razvoja, treba da pomognu siromašnima da se izbore sa njegovim posledicama.
Jer, naučnici UN predviđaju da će u ovom veku biti više talasa vrućine, poplava, oluja, širenja pustinja i rasta nivoa mora nego ikada ranije i da će sve to pre svega pogoditi siromašne zemlje - države-ostrva na Pacifiku mogle bi biti potpuno potopljene, pod vodom bi moglo nestati na desetine gradova u Bangladešu, pustinje će se širiti, bolesti ugroziti izvore vode...
Međutim, recesija je smanjila spremnost na ulaganje u "zelenu" tehnologiju, a ankete pokazuju da zabrinutost javnosti oko globalnog zagrevanja opada.
Među velikim zagađivačima koji su poslednji objavili cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2) uoči samita u Kopenhagenu je Kina, najveći svetski emiter sa 6,8 milijardi tona godišnje emisije. Zvanični Peking je obećao da će do 2020. smanjiti "intenzitet emisije", odnosno količinu emitovanog CO2 po jedinici bruto domaćeg proizvoda, za 40 do 45 odsto u odnosu na nivo iz 2005. Drugi po veličini svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte su SAD, sa godišnjom emisijom od 6,4 milijarde tona. Ta zemlja planira da do 2020. smanji emisiju CO2 za 17 odsto prema 2005. godini, što je, međutim, svega tri odsto ispod nivoa iz 1990. Evropska unija, čija godišnja emisija iznosi 5,03 milijarde tona CO2, dogovorila je u decembru prošle godine cilj smanjenja emisije do 2020. od 20 odsto ispod nivoa iz 1990, a do 30 odsto ako se ciljevima pridruže druge razvijene zemlje.
Rusija, emiter 1,7 milijardi tona CO2 godišnje, planira smanjenje emisije štetnih gasova za 22 do 25 odsto ispod nivoa iz 1990. što, međutim, znači povećanje u odnosu na sadašnji nivo, jer je 2007. emisija bila 34 odsto niža nego 1990. Indija, koja emituje 1,4 milijarde tona CO2 godišnje, nedavno je odredila cilj smanjenja emisije do 2020. od 20 do 25 odsto u odnosu na nivo iz 2005, dok Japan, koji ima istu godišnju emisiju, planira smanjenje od 25 odsto ispod nivoa iz 1990.
Delegaciju Srbije na samitu u Kopenhagenu predvodiće premijer Mirko Cvetković. Srbija je Sporazum iz Kjota ratifikovala tek pre dve godine, ali se svest o tome koliko su klimatske promene opasne i ovde polako menja.
Dokument koji bi mogao da bude formulisan u Kopenhagenu, trebalo bi da zameni Protokol iz Kjota o klimatskim promenama, kome važnost ističe 2012. godine.
Poštovaoci Kjota i zagađivači za istim stolom
Ekolog Srđa Popović rekao je za B92 da je za početak dobro što svetski lideri sedaju za isti sto.
"S jedne strane EU, Rusija, Japan i zemlje koje su poštovale Kjoto pokazuju nivo konsenzusa o tome koliko novca treba da se odvoji da bi se umanjila stradanja najsiromašnijih. S druge strane odluka je na onima koji su najveći zagađivači, a to je Kina, koja je u 2008. godini apsolutni šampion u proizvodnji ugljen-dioksida i SAD", objašnjava Popović.
Prema njegovim rečima, najnovija politika Kine i SAD daju nadu da bi dogovora moglo da bude, ali u svakom slučaju početak dogovora se nazire i vrlo je dobro što oni svi sede zajedno i razgovaraju.
"Imali smo realnu šansu da tokom prethodnih godina povučemo dosta projekata iz paketa Kjota i da zamenimo neke naše tehnologije čistim tehnologijama. Nažalost, Vlada Vojislava Koštunice za to nije imala sluha", naveo je on.
"Imam utisak da je naša politika prema Kopenhagenu dosta otvorenija i to je prilika da se priključimo velikom svetskom vozu budući da borba protiv klimatskih promena odavno ne predstavlja luksuz nego pitanje cene. Naime, pitanje je da li ćeš da platiš na mostu, ulaganjem u nove tehnologije, ili na ćupriji, što znači da cenu naše nebrige plaćaju naša deca", ističe Popović.
 |
