|
Najlepše slike detinjstva okupljene na jednom mestu |
|
07.12.2009. |
„Kćeri Edvarda Darlija Sardženta" Džona S. Sardženta stižu iz bostonskog muzeja u madridski Prado gde će na proleće biti okačene uz svoj uzor - „Mlade plemkinje" Dijega Velaskeza
Obojica predstavljaju bisere muzeja u kojima se nalaze: dve najveće slike detinjstva, jedna španska a druga američka, suštinski su povezane ali nikada do sada nisu viđene zajedno. To će se, međutim, uskoro promeniti.
Direktor Muzeja lepih umetnosti iz Bostona Malkom Rodžers izjavio je da će njegov muzej sledećeg proleća pozajmiti jednu od svojih najzanačajnijih i najpopularnijih slika - „Kćeri Edvarda Darlija Boita" Džona Singera Sardženta iz 1882 - madridskom Muzeju Prado. Posetioci će tako moći da je vide „ram uz ram" sa slikom koja ju je direktno inspirisala: „Mladim plemkinjama" Dijega Velaskeza iz 1656. godine.
„Ove dve velike slike nikada ranije nisu bile okačene u istoj prostoriji", kazao je Rodžers, dodavši da je „neverovatno uzbuđen" zbog ove ideje. „Reč je o Sardžentovoj najboljoj slici, jednoj od najlepših predstava detinjstva za koju ga je inspirisalo Velaskezovo delo. Sardžent ga je video dok je kao mladić putovao Španijom i bio je potpuno očaran. Izlaganje pomenute dve slike biće istorijski i veoma dirljiv trenutak.
Slike predstavljaju najveća blaga dva muzeja. 'Boitove kćeri' su toliko popularne u Bostonu, da ljudi dolaze kao na hodočašće samo zbog njih."
Međutim, Britanac je priznao da je ova saradnja između Muzeja lepih umetnosti i Prada predstavljala „veliku žrtvu" za Boston, ali da ne očekuje da Prado uzvrati istom merom - madridski muzej nikada ne pozajmljuje Velaskezovo remek-delo.
Sardženta smatraju jednim od najboljih američkih slikara. Rođen 1856. u Italiji u porodici američkih imigranata, veći deo karijere je proveo u Francuskoj i Engleskoj, ali je najveću slavu stekao u SAD.
Kada su „Boitove kćeri" prvi put javno izložene 1883, kompozicija slike bila je predmet brojnih debata. Kritičari su se pitali zašto su devojčice toliko izolovane jedna od druge i zašto je jedna u profilu i skoro nerazgovetna.
„To je jedna od slika koju posetioci vole zbog svoje lepote ali i misterije," kaže Rodžers. „Nije baš najjasnije o čemu ove četiri devojčice razmišljaju, što daje prostora posmatračevoj mašti da se razmaše. Na njoj ima pomalo sreće, pomalo tuge, pomalo detinjarija i neizmerne lepote. Reč je o veoma intrigantnom delu."
Sliku su Muzeju lepih umetnosti 1919. godine poklonile četiri odrasle devojke, u sećanje na svog oca. Ona je naslikana u stanu u Parizu u kome su živeli Boitovi, Amerikanci koji su stalno putovali između Francuske i Bostona i sve vreme nosili sa sobom ogromne japanske vaze (koje se mogu videti i na slici).
„Mlade plemknije" ili „Las Meninas", Velaskezovo najveće delo, naslikano 1656. takođe je zbunjivalo posetioce a kritičari su ga toliko analizirali i preispitivali da bi se nekom od toga zavrtelo u glavi.
 |
