|
Strah od Drugog proizvodi nasilje |
|
09.12.2009. |
Mihailo Ćurčić
Beograd
Nasilje među mladima je sve rasprostranjenije i dobija sve teže oblike. Nasilje je najčešća forma kršenja ljudskih prava. Školsko nasilje, porodično nasilje, kao i svako drugo nasilje suprotni su moralnim i pravnim normama (uključujući i Konvenciju Ujedinjenih nacija o dečjim pravima). Nasilje nad decom počinje još u najranijem uzrastu, a zatim se provlači kroz ceo proces socijalizacije koja se odvija u školi i u širokoj društvenoj sredini. Različiti oblici školskog nasilja su, zapravo, proizvod društvene krize.
Simptome krize škole predstavljaju oblici nasilja među učenicima, između učenika i nastavnika, između učenika i školskog osoblja (zaposlenih), a sve to dovodi do erozije identiteta škole, učenika i nastavnika. Koliko god da na prvi pogled izgleda kao unutrašnji problem, sve zaoštreniji oblici nasilja u školama su ipak usko povezani s oblicima i uzrocima nasilja u porodici, u grupi vršnjaka, u okruženju škole, u gradu i društvu u celini.
Nasilje u školama koje sve više uzbuđuje naše javno mnenje zapravo je izraz sukoba i nasilja u samoj porodici učenika; nasilja na radnom mestu i institucijama u kojima su roditelji zaposleni, kao i nasilja na ulici u gradu u kome žive i u čijem okruženju se nalazi škola. Sve vrste konflikata i oblika nasilja podstiču se smanjenjem životnog standarda, osiromašivanjem većine stanovništva.
U tranziciji, koja od 90-tih godina prošlog veka još traje, primenjen je model privatizacije zasnovan na „šok terapiji", koji je doveo do velikog broja otpuštanja zaposlenih u industrijskom, građevinskom i trgovačkom sektoru, što je sada već velika socijalna grupacija. Na taj način se srušio socijalni stub sigurnosti većine stanovništva. Prekidaju se i još uvek se kidaju socijalne veze prijateljstva. U takvoj socijalnoj atmosferi, onaj Drugi se doživljava kao neprijatelj, stvara se strah od Drugog. Taj strah od Drugog se pojačava s autoritarnim oblicima političkog vladanja, vladanja koje sve više izrasta u partokratski režim koji čine moćne partijske elite.
T okom još uvek nezavršenog tranzicionog perioda srušio se i prethodni vrednosni sistem, dok se novi još nije oformio. U ovakvom vrednosnom kontekstu ne samo što se ne poštuju pravne norme, koje se menjaju kao što se menjaju političko-partijske elite na vlasti, već se i sve manje poštuju važeći moralni principi i norme. Na taj način se društvo zaglibljuje sve više u anomiju. Ovo ljude i omladinu dovodi do depresije i beznađa. Time se stvara povoljan ambijent da se prošire i učvrste svi oblici devijantnog ponašanja dece, učenika, omladine i odraslih; mnogi se pretvaraju u nasilnike i ponašaju se agresivno, a veliki deo postaje njihova žrtva, žrtva mnogobrojnih oblika nasilja.
 |
