|
Zvanični Zagreb bez odgovora na Tadićeve ocene |
|
11.12.2009. |
Hrvatski mediji samo preneli izjavu predsednika Srbije da iznošenje neistinitih tvrdnji hrvatskih predstavnika u Međunarodnom sudu pravde u Hagu predstavlja mešanje u unutrašnje stvari Srbije i da nastupi hrvatskih političara kvare odnose dva suseda
Zvanični Zagreb nije u petak reagovao na upozorenje predsednika Srbije Borisa Tadića da Hrvatska vodi nekonstruktivnu politiku u odnosima sa Srbijom i da se meša u unutrašnje stvari naše zemlje.
Komentara nema ni u hrvatskim medijima - oni su samo preneli Tadićevu izjavu da iznošenje neistinitih tvrdnji hrvatskih predstavnika u Međunarodnom sudu pravde u Hagu predstavlja mešanje u unutrašnje stvari Srbije i da nastupi hrvatskih političara kvare odnose dva suseda.
Srpski predsednik je sa neodobravanjem prokomentarisao nameru odlazećeg šefa hrvatske države Stjepana Mesića da na srpski Božić poseti Prizren, čime bi pružio podršku privremenim vlastima u Prištini.
On je takođe odbacio kao neutemeljene ocene sa Kaptola da Srbija vodi neiskrenu politiku prema Bosni i Hercegovini, jer bi na taj način, rekao je Tadić u Subotici, naša zemlja ugrozila sopstveni teritorijalni integritet i narušila svoj kredibilitet u postupku pred sudom pravde u Hagu.
"Očekujem da hrvatski zvaničnici definišu svoju poziciju i nadam se da to nije namera da se naši odnosi spuste na niži nivo", zaključio je Tadić.
Odgovora iz Zagreba zasad nema, javlja Tanjug, iako je u poslednjih nekoliko meseci Srbija bila upadljivo visoko na agendi javnih istupa hrvatskih političara, posebno šefa države, koji se u izjavama učestalo bavio "srpskim poslovima".
Mesić je tako nedavno poručio zvaničnom Beogradu da Srbija treba da se "dekosovizuje", odnosno da svi u regionu moraju prihvatiti novu realnost.
On je takođe ocenio da Beograd vodi "neumesnu politiku" prema BiH, jer je, kaže, s jedne strane za BiH, a na drugoj podržava onog koji razbija BiH na drugi način.
Poslednja njegova poruka bila je najava da će za Božić posetiti Kosovo, ali da to, kako je rekao, ne bi trebalo da "iritira Srbiju, jer se radi o terminu, a ne o želji da se neko uvredi".
Odnosi Srbije i Hrvatske, i inače složeni i krhki zbog još uvek neprevaziđenog nasleđa ratova 90-ih godina, činilo se da će, prema oceni analitičara u obe zemlje, krenuti uzlaznom linijom posle posete tadašnjeg premijera Ive Sanadera Beogradu, krajem marta ove godine.
Usledile su, bar verbalne najave, da Hrvatska, kada postane članica EU, neće praviti smetnje Srbiji na njenom putu ka Uniji, kao što je to činila Slovenija prema Zagrebu, i da će nastojati da se odnosi Beograda i Zagreba unaprede.
Šta više, Sanader je obećao da će Hrvatska ustupiti Srbiji prevod svih dokumanata Evropske unije koji će se naći pred Srbijom u procesu približavanja Briselu.
Od tada, međutim, hroničari odnosa dve zemlje beleže niz sasvim suprotnih istupa, neprijatnih izjava i provokacija s hrvatske strane, kako to karakterišu diplomatski krugovi u Beogradu, uprkos tome što su dobrosusedski odnosi pretpostavka evropskih integracija svih zemalja Zapadnog Balkana.
Teret u odnosima dve zemlje
Poseban teret u odnosima dve zemlje predstavlja tužba koju je Hrvatske podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv Srbije za genocid, na koju Srbija formalno nije uzvratila kontratužbom.
Prema nezvaničnim saznanjima Tanjuga, srpska kontratužba je gotova, ali ne i "aktivirana" u želji da se Zagrebu ostavi prostor da redefiniše svoj stav i povuče tužbu, na šta ga je Beograd više puta pozivao.
Ovakvi nastupi hrvatskih zvaničnika, činjenica da je proteklo leto u Hrvatskoj obeležilo više incidenata u kojima su žrtve nacionalističkih ispada bili srpski državljani i to što pitanja izbeglih u agendi odnosa dveju država i dalje imaju oznaku nerešeno, pokazuju, prema mišljenju spljnopolitičkih analitičara, da će odnosi dveju država biti poseban izazov za Mesićevog naslednika i test stvarne spremnosti Zagreba za podršku Srbiji na putu ka EU.
 |
