Boško Kujundžić
Beograd
Procenjuje se da će u Srbiji privredni oporavak započeti 2010. godine sa skromnom stopom rasta od verovatno oko dva odsto. Za Srbiju je od izuzetne važnosti da stvori preduslove za dugoročno održive visoke stope privrednog rasta, a to su strukturne i institucionalne reforme. Jer, jedino privredni rast predstavlja održivu osnovu za uvećanje blagostanja svih, pa i onih najsiromašnijih.
Sve dok se jeftina politička popularnost stavlja ispred svega drugog, ne postoji niti jedan jedini razlog za optimizam u pogledu dugoročno održivog privrednog rasta i boljeg života u Srbiji. Jednostavno ne možemo da izbegnemo ono što se dešava praktično svim evropskim, odnosno istočnoevropskim zemljama (izuzeci su, po svemu sudeći, Poljska i Češka). Međutim, naš problem nije ova godina - ona je sa stanovišta privrednog rasta već odavno izgubljena. Naš problem je kako omogućiti da Srbija bude spremna da dočeka „dan posle", vreme u kojem će globalna recesija ostati iza nas.
Pre svega, treba smanjiti državne intervencije u privredi, uključujući i to da se država preko javnih preduzeća i na druge načine bavi obavljanjem privrednih delatnosti, umanjenje javne potrošnje i poboljšanje poslovnog okruženja. U Srbiji je, nažalost, još uvek rasprostranjena koncepcija države kao preduzetnika i još uvek mnogi blagonaklono gledaju na to da potpredsednici Vlade, ministri i državni sekretari aktivno vuku poslovne poteze, poput pregovora o subvencionisanju poslovnih projekata stranih investitora ili konverzije potraživanja države u njen ulog (sopstveni kapital) privatnih preduzeća. Država je loš preduzetnik - pa valjda to mi iz istočnoevropskih zemlja treba da znamo, valjda smo iskusili sve te „briljantne" ideje državnih zvaničnika tokom socijalističke vladavine!
Privatizacija realnog sektora je zaustavljena. I dalje opstaju društvena preduzeća koja nemaju nikakvu šansu da stanu na sopstvene noge, a privatizacije javnih preduzeća nije ni započela, kao da se o tome više ni ne razmišlja. Izgleda da je opstajanje partijske kontrole nad tim preduzećima daleko važnije od njihove neefikasnosti, koju plaćaju poreski obveznici naše zemlje - svi mi.
Mnogo se govori i o stranoj pomoći koja je pristizala u Srbiju posle političkih promena 2000-te godine. Pokazalo se, međutim, da strana pomoć ne podstiče reforme u pogledu ekonomskih politika i institucija zemlje koja je prima. A bez dobrih ekonomskih politika i institucija nema privrednog rasta. Oni slučajevi uspešne strane pomoći, poput, na primer, Maršalovog plana, realizovani su u zemlji sa već izgrađenim institucijama. Problem je i to što strana pomoć može da dovede do svojevrsne zavisnosti zemlje od nje i do toga da oni koji donose odluke počinju da polažu račune stranim donatorima, a ne sopstvenom biračkom telu, odnosno poreskim obveznicima. Da bi se efikasnost te pomoći povećala, potrebno je da se u potpunosti napusti koncepcija budžetske podrške, da se pomoć koncentriše na specifične projekte, naročito one koji imaju karakter javnog dobra (iskorenjivanje zaraznih bolesti, na primer), kao i da ojačaju privatne donacije...
Druga stvar su direktne strane investicije koje su dovele, između ostalog, do rasta ekonomske efikasnosti. Nekoliko slučajeva stranih direktnih investicija koje su dolazile od domaćih poslovnih ljudi prikrivenih iza stranih kompanija, često sa pojedinih ostrvskih ili nama susednih zemalja, ne treba da zamagli pogled. Velike i solidne međunarodne kompanije u Srbiju su dovele do toga da su grane koje su one preuzele, poput crne metalurgije, na primer, konkurentne u svetskim razmerama. One su donele ne samo toliko potreban kapital Srbiji za privredni rast, već i savremenu tehnologiju, praktična znanja u vođenju poslova, pristup svetskom tržištu i, što je najvažnije, uvođenje radne discipline.
Na kraju, ali ne i manje važno, neophodna nam je reforma i unapređenje državne administracije i njeno osposobljavanje da bude efikasan okvir tržišnog nadmetanja privrednih subjekata, kao i modernizovano i efikasno pravosuđe bez čega se nigde , pa ni u Srbiji ne može ni zamisliti uspešna tržišna privreda.
 |
