|
Direktor stokholmskog javnog prevoza oštetio firmu za 150 evra i zbog toga podneo ostavku i javno se izvinio za nemoralni čin
 Skandinavski model obračuna sa mitom i korupcijom je nemilosrdan, tako da ni kralj nema ekonomski imunitet. Švedski birači ne trpe pohlepne političare. Oni nisu cepidlake, ali daju sebi pravo da se pitaju o moralu svojih političara i ne podnose da im u vladi sede ljudi koji misle da su iznad zakona.
Kriterijumi koje birači u Skandinaviji postavljaju pred svoje političare su veoma visoki, a kazne za prekršioce nemilosrdne. Formula njihovog modela, po kome ova zemlja ima zanemarljiv procenat mita i korupcije je jednostavna.
Prvo, niko nije nedodirljiv i izuzet. Drugo, od političara se očekuje da poštuju zakon i da nisu mnogo alavi na novac. Treće, ono što je za druge bizaran razlog, za švedsku demokratiju je dovoljan, pa ostavke pljušte i za "sitnice", a političari gube funkcije i ugled i zbog bizarnih poreskih propusta.
Da danas Šećerovski Nikola, bez V, bane u neko ministarstvo usred radnog vremena, možda ne bi zatekao državnu službenicu kako hekla ponosna na stolnjak, ručni rad, niti kako se konsultuje da li za džemper više pasuje vunica od moher koze ili mešavina merino ovce i angora zeca, ali bi svakako slavodobitno rekao: ‘’Zatekao sam je na Internetu, molim vas lepo. Surfuje, molim vas lepo. Igra igrice, molim vas lepo. Kad ja dođem na vlast, neće više biti surfovanja po Internetu do pola tri’’- rekao bi Šećerovski bez V, dok mu ne bi saopštili da na takve i njima slične godišnje ode 204 miliona evra takozvanih ‘’naših para’’.
Očevi iz doba patrijarhata u Srba znali su da kažu – završi škole, nađi državnu službu – i nema te boli glava.? To je zato što se državni službenici lako primaju, a teško otpuštaju. Dođe mu kao masonska loža – kad prođeš inicijaciju samo napreduješ u službi i menjaš stranke.
Državni službenik Mirko Cvetković, bivši šef vladine Agencije za privatizaciju dogurao je do predsednika vlade. Za njegovog premijerskog vakta, od maja, zaposleno je još 147 činovnika stranačko-stručnog tipa. Takva fela uspeva ovde kao nigde drugo. Učlaniš se u stranku odgovarajuće perspektive. Najpre lepiš plakate po za to nepredviđenim mestima. Onda završiš za dve godine četvorogodišnji fakultet. Po mogućstvu Pravni u Kragujevcu. Onda tvoja stranka uđe u koaliciju sa strankama koje su već zbrinule svoje plakatere. I jednog dana se šef stranke pojavi sa koalicionim sporazumom. A u njemu stoji: Pera Perić, radno mesto dodavača pristiglih faksova u novoformiranom Ministarstvu igara na sreću i božićnog Binga, Mika Mikić šef novoosnovane državne Agencije za smanjenje državne birokratije u kojoj će biti angažovano 287,5 antibirokrata. U državnoj službi.
Običnom smrtniku tako se život ponekad svede na intenzivno druženje s državnom administracijom, tačnije njenim šalterskim pipcima, najgorom vrstom ljudi, ali najboljom za neposrednu komunikaciju, jer one iz TV dnevnika možeš da psuješ, kuneš i pljuješ, a da oni to ne osete niti čuju. Zato su pipci administracije sazdani da ne odole nasrtajima građanina pokornog ni u kom slučaju.
Elem, najpre, čekate u redu za blanko zahtev i uplatnicu. Izlazite iz reda sa blanko zahtevom i uplatnicom. Popunjavate blanko zahtev i uplatnicu. Stajete u red da izvršite kontrolu na šalteru broj 12. Izlazite iz reda. Ulazite u auto. Idete do ministarstva. Stajete u red. Čekate kraj pauze za doručak. Veštačkim disanjem usta na usta spasavate penzionerku koja je pala u nesvest od jutarnjeg dreždanja u redu. Dok je vodite u bolnicu gubite mesto u redu. Vraćate se na kraj reda.
I to je prosečan srpski život na ‘’administrativnoj’’ granici prema državi. Iako uvek na kraju uzdahnete kao praistorijski Baja Patak kad u Mikijevoj radionici kaže: “Čemu ovo služi, a uz to i ne radi”, nastavljate po starom. Budu izbori, vi stanete u red, poprskaju vas po prstu, i administracija se popuni članovima novih stranaka, jer je ovo višestranački sistem. Opet stanete u red. Učini vam se da jedino one hobotnice iza šaltera ostaju iste posle svakih izbora.
Ljubazne ko veštačke trepavice, bezobrazne kao država… ??? ?
Miša Karić
 |
