|
Uloga Šangajske organizacije za saradnju |
|
10.02.2009. |
 U svom komšiluku Kina nastoji da proširi svoje veze sa zemljama Srednjeg istoka i Zajednice nezavisnih država, ne samo zbog njihovih naftnih resursa, nego i zbog njihove geopolitičke važnosti u mogućoj izgradnji energetskog koridora koji bi povezao Kinu i Persijski zaliv i ojačao uticaj Kine u regionu.
Kina je preko Šangajske organizacije za saradnju (SCO), osnovane 2001. godine, i Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), osnovane 2002. godine, uspostavila ekonomsku i vojnu saradnju sa svojim susedima, kao i sa Rusijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom, Uzbekistanom, Belorusijom i Jermenijom. Od 2005. godine, i Iran ima status zemlje posmatrača u SCO.
U leto prošle godine, zemlje SCO izvele su prve vojne vežbe, kada su kineske vazdušnodesantne jedinice prvi put poslate van kineske teritorije.
U oktobru prošle godine, ove dve organizacije potpisale su Memorandum razumevanja kojim su uspostavljene osnove za vojnu saradnju.
Na novembarskom samitu SCO u Kazahstanu, premijer Kine Ven Žibao izjavio je da će kinesko finansijsko tržište ostati stabilno i da će njegova zemlja podržati zemlje centralne Azije u borbi sa globalnom ekonomskom krizom. Sve zemlje su izrazile spremnost da pojačaju političku interakciju i saradnju u trgovini, ekonomiji, energiji, finansijama i poljoprivredi, s naglaskom na realizaciji projekta izgradnje naftovoda Kazahstan-Kina.
Kazahstan je jedina zemlja centralne Azije koja se graniči s Rusijom. U slučaju da se ta država okrene Kini, sve druge zemlje ovog regiona će smatrati da je u njihovom najboljem ekonomskom interesu da učine isto, a isto tako će im odgovarati tampon-zona šeste po veličini svetske zemlje između njih i Rusije.
SCO spaja kineski ekonomski potencijal i ruske vojne i energetske kapacitete, a neki analitičari ocenjuju ovu organizaciju kao put potiskivanja američkog uticaja iz centralne Azije.
Saradnja između Kine i Rusije intenzivirana je u oktobru potpisivanjem 12 bilateralnih sporazuma.
Potpisan je sporazum o izgradnji i eksploataciji naftovoda Skovorodino - kineska granica, koji predstavlja krak naftovoda Istočni Sibir - Tihi okean. Ostali sporazumi su obuhvatili razvoj saradnje u oblastima zajedničkog finansiranja rusko-kineskih projekata, atomske industrije, nanotehnologije ili o zajedničkoj izgradnji, eksploataciji i upravljanju železničkim mostom preko reke Amur.
Na Trećem kinesko-ruskom ekonomskom i trgovinskom samitu predsednici su se složili da učvrste svoju saradnju kako bi se izborili sa globalnom finansijskom krizom. Putin je takođe predložio da u međusobnim sporazumima prestanu da koriste američke dolare. Nedavno su dve zemlje rešile pogranični spor pošto je Rusija odlučila da vrati nekoliko ostrva Kini.
Kina je tokom 2006. godine prerasla u najvećeg ekonomskog partnera Rusije, a osamdesetih godina postala je glavni snabdevač zapadnih tržišta industrijskim dobrima. Kina je u velikoj meri zavisna od američkog tržišta, koje je njen najvažniji izvozni cilj. Kako bi mogla da uvozi energetske i druge potrebne sirovine i proizvode, morala bi da poveća svoj izvoz.
Pojava novih sila kao što je Kina, ali i jačanje pozicije starih igrača kao što su Rusija ili zemlje centralne Azije i Persijskog zaliva, utiče na promene na međunarodnom tržištu nafte, uspostavljanje nove ravnoteže i novih partnerstava.
 |
