 Jedan od lidera slobodnog sveta Fidel Kastro povukao se s vlasti zbog zdravstvenih problema 31. jula 2006. i sva ovlašćenja preneo na mlađeg brata, Raula
Malo je ko, sem dobro upućenih, diplomata, agenata i analitičara, znao te 2006. godine ko je i kakav u stvari Raul Kastro. Brajan Latel, bivši agent CIA, za Raula kaže da mu „nedostaju mnoge Fidelove osobine, kao što je liderstvo, da nije veoma dobar govornik, da nema direktan kontakt s ljudima koji je Fidel uvek imao".
„Raul više voli da vuče konce iz senke, ali ima drugih osobina kojima može da nadomesti svoje nedostatke. Veoma je pametan i moćan. On je najbolji organizator, vodiće Kubu drugačije, delegiraće odgovornosti s više kolektivnog duha'', dodao je ovaj cijaš.
Svetski rekorder u držanju funkcije ministra odbrane sa punih 47 godina provedenih u toj fotelji, Raul pod svojom komandom ima i tajne službe i nacionalnu bezbednost. Pored toga, potpredsednik je Državnog saveta i podsekretar Politbiroa i Centralnog komiteta Komunističke partije Kube.
Analitičari su podeljeni po pitanju toga kakav bi lider Raul Kastro bio. Jedni, govoreći o njemu, ukazuju na Fidelove reči iz 1997. godine da iza njega stoje „drugi, mnogo radikalniji". Drugi kažu da će on pomoći zemlji da dođe do tranzicije koja će opet dovesti do mekšeg komunizma - ka otvorenijem tržištu.
Čim se saznalo da je Fidel Kastro bolestan, Vašington je počeo da kuje planove za moguću novu eru na Kubi. Tadašnji predsednik Džordž Buš poručio je Kubancima da rade na stvaranju demokratije dok njegova administracija povećava napore da ubrza tranziciju i da dovede do demokratije kroz jačanje embarga i stvaranje višestruke agencije Komisije za pomoć za oslobođenje Kube, što mnogi smatraju kontraproduktivnim. Takođe, Vašington je izdvojio značajne fondove koji će biti polazna tačka u pomoći tranzicionoj vladi.
Kastrova smrt treba da bude kubanski problem, rekao je, s druge strane, Nikolas Robins, vanredni profesor na Univerzitetu Djuk. „To nije i ne treba da bude američki problem, ali se mnogi u južnoj Floridi trude i pokušavaju da to nametnu kao problem SAD".
Robins misli na antikastriste, odnosno na kubansku zajednicu, koja je proslavila vesti o Fidelovom povlačenju iz aktivnog upravljanja zemljom. Od tada svaki put kada procuri neka loša vest o Kastrovom zdravlju, žitelji Male Havane, dela Majamija sa pretežno kubanskim stanovništvom, izlaze na ulice i slave.
Među njima je i Huanita Kastro, Fidelova i Raulova mlađa sestra, koja drži predavanja po Americi na temu Kastrove tiranije i diktature. Koliko je antikastristima stalo da vide Fidelov kraj, pokazuje i sledeća priča. U Majamiju, na konferenciji za štampu koja je bila posvećena bezbednosti finalne utakmice prvenstva Nacionalne Lige američkog fudbala, novinari su upitali šefa policije šta će biti ukoliko Fidel premine za vreme utakmice. „Mislim da ćemo biti spremni da izađemo na kraj s tim", odgovorio je on.
Teškoj situaciji u kojoj se sada nalazi kubanska privreda, više od američkog embarga doprineo je raspad Sovjetskog Saveza 1991. Zbog prekida saradnje s Moskvom, Havana je počela da gubi četiri milijarde dolara godišnje, a bruto nacionalni dohodak je pao za 35 odsto, prema zvaničnim izvorima, dok Vašington tvrdi da taj pad iznosi čak 50 odsto. Krajem 90. izvoz je pao za 22 odsto, na 1,4 milijarde dolara.
Ono što donekle ohrabruje Kubance jeste da je sredinom prošle decenije otvoreno oko 240 zajedničkih firmi s kompanijama iz 57 zemalja i investicionim kapitalom od oko pet milijardi dolara. Takođe, kanadske, britanske, švedske i francuske firme Kubi pomažu da poboljšanjem postojeće i otvaranjem nove infrastrukture obezbede naftu i prirodan gas.
Veoma važan partner je i Kina, koja pruža pomoć u vidu trgovinskih kredita, tehnologije i investiranog kapitala, a kubanska privreda mogla bi svoju budućnost da vidi upravo u prihvatanju kineskog ekonomskog modela. To se, pre svega, odnosi na postepeno i veoma oprezno otvaranje tržišta za nove investicije, posebno grinfild, omogućavanje preduzetništva s većom privatnom inicijativom, ali, kao i u Kini, s velikim učešćem države i vojske.
Moguća nova kubanska era za Vašington donosi mnogo pitanja i briga. SAD se boje da bi moglo da dođe do velikog talasa emigracije. Takođe se boje da bi venecuelanski predsednik Ugo Čavez, koji za sebe kaže da je Kastrovo političko čedo, mogao da interveniše i utiče na tranziciju na Kubi.
Nemanja Stefanović
 |
