|
Novinarski put do Pepeljuge |
|
26.02.2009. |
Goran Opačić
U svakodnevnim nastojanjima da do kraja razjasne slučaj „Kovačević" novinari „Borbe" se susreću ne samo sa kontroverznim i protivrečnim izjavama najozbiljnijih aktera cele afere, već katkad i sa zapanjujućim „problemima" koji bi bili smešni da nisu rezultat neodgovornosti državnih službenika, ovog puta u Ministarstvu spoljnih poslova.
Da bi vaš list saznao ko je generalni direktor Generalne direkcije za konzularne poslove i dijasporu, bio je potreban bezmalo jedan čas da se uverimo da je interna organizovanost naše diplomatske službe, barem što se javnosti tiče, uređena po principu pop te šalje do đaka, a đak do crkvenjaka".
Okrećući sve raspoložive telefone, čak i one dobijene u Ministarstvu spoljnih poslova, Borbin" običan telefonski upit pretvorio se u beskonačni „ples" od Direkcije za konzularne poslove do Generalne direkcije za konzularne poslove i dijasporu, pa odatle do Generalnog sekretarijata i, nadalje, Direkcije za informisanje, gde nisu „trenutno znali ime" tog visokog diplomatskog funkcionera, već samo starog, koji je, ima tome već dosta vremena, raspoređen na novu dužnost.
Ljubazno, kao i u svim prethodnim organizacionim instancama MSP-a, službenica zadužena za odnose sa štampom, hoteći da pomogne, izdiktirala nam je novi telefonski broj i, gle čuda, dobismo iznova Generalni sekretarijat. Tamo, ovog puta primetno manje strpljivo, čusmo: „Pa, uputili smo vas na DIK. Ma da, to je Direkcija za informisanje, ona je zadužena za novinare, oni treba da kažu".
Neki od naših sagovornika bili su „samo u prolazu", mada onda nije jasno zašto su uopšte dizali slušalicu, pa su nas savetovali da malo kasnije nazovemo sekretaricu „koja je trenutno odsutna". Sekretarica bi nas prebacila na lokal svoje koleginice, pa tako ponovo u „kvadraturu kruga".
U teoriji o diplomatiji poznata je jedna od duhovitih definicija da su „konzuli pepeljuge diplomatske službe", jer se bave ne previše glamuroznim diplomatskim aktivnostima, već sasvim banalnim i vrlo često mučnim poslovima.
Slučaj „Kovačević" odavno već u Srbiji nikome nije smešan, naše pepeljuge prošle su kao u noćnoj mori, a ne bajci. Još se ne zna ko bi mogao biti zla maćeha, te da ih je možda bilo nekoliko.
 |
