|
27.02.2009. |
Vesna Tašić
Slobodan Homen (37), državni sekretar Ministarstva pravde Republike Srbije, kako stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji, govori francuski i engleski jezik. Slobodan Homen, kako javnost u Srbiji ovih dana može i sama da se uveri, najgore ipak „spika" srpski.
Osim što je mešao govorni diskurs premijera, policajca i tužioca, on je, sudeći prema svemu što je do sada izjavio u vezi sa slučajem „Kovačević", naizmenično bio i premijer, policajac i tužilac.
Da je čitava stvar manje ozbiljna, moglo bi se reći da je bivši otporaš u najmanju ruku brkao identitete. Ponašao se svakako, samo ne kao državni sekretar. Ili, ukoliko bi mu tako više odgovaralo, državna sekretarka.
Da je stvar manje ozbiljna, za Homena bismo mogli da kažemo da se, u stvari, ponašao kao sekretarica.
Ovako, s obzirom na to da stvar jeste ozbiljna, Homen je svojim izjavama direktno urušavao vodeće državne institucije - premijera, policiju i tužioca.
Povodom slučaja „Kovačević", Homen najpre demantuje portparola Stejt departmenta koji američkim medijima izjavljuje da je „pomenuti aranžman privatna stvar između srpske vlade i porodice Stajnhauer", kada je rekao da se tim povodom „vode pregovori između Vlade Srbije i SAD".
Osim što u tom trenutku govori kao premijer, državni sekretar zatim zloupotrebljava i cifru od 60 miliona dolara godišnje američke pomoći Srbiji, pravdajući tom sumom tričavo jedno „milionče".
Homen je tužilac kada govori o „učešću Vlade Srbije u slučaju 'Kovačević'". „O slučaju 'Kovačević' ne bi se ni govorilo da ne postoji učešće Vlade Srbije", izjavio je on.
Ponekad je i sudija. Kao u trenutku kada ocenjuje da se krivičnim postupkom protiv državnih službenika zbog njihovog propusta i zloupotrebe službenog položaja u slučaju Miladina Kovačevića, „završava lanac odgovornosti".
Konačno, Homen je ovih dana bio i policajac, radeći određene istražne radnje, čim je poput analitičara bezbednjaka juče ustvrdio da je ceo slučaj „Kovačević" bio „napad na Demokratsku stranku".
Do tada je istragom došao do podatka da ministarstva pravde i spoljnih poslova, kako je sam rekao, „drži DS", da bi konačno zaključio kako je jasno šta je slučaju „strogo poverljivo" bio cilj. Pitanje da li je ovo bilo protiv DS ili unutar DS, za sada ćemo zanemariti.
Konačno, državni sekretar još jednom zamenjuje teze i kaže da će „po završetku pregovora, štetu imati samo onaj ko je plasirao informaciju".
„Borba" pita da li će tako biti bez obzira na istragu?
I mediji su institucija, u ovom slučaju jedina koju Homen još nije načeo.
 |
