|
Šta sve možeš u Srbiji kad si živ |
|
06.03.2009. |
Dule Nedeljković
Poslednjih sedam do deset dana u našoj velelepnoj Stradiji događaji se odvijaju filmskom brzinom. Najgledaniji spot na „Jutjubu“ je polumistična priča koju u kameru priča selebriti čovek koga pojedini fanovi SPC nazivaju „naš veliki duhovnik, otac Tadej“. Uglavnom, on tu elaborira o tome da će se posle velikih stradanja u koje će upasti Srbija i čitav srpski narod zbog bogoodstupništva srpskih vlastodržaca, ali i jednog dela naroda, ipak doći do ujedinjenja najvećeg dela Srba. Srbija će se osloboditi i DOS vladara. Posle toga će Zapad doživeti strahoviti poraz, pa će se njihova vojska povući s Kosova. Tada će Srbi za veoma kratko vreme osloboditi duhovnu kolevku i Šiptara više nikada tamo neće biti nijednoga!
Tako govori otac Tadej, a njegov sledbenik, rab božiji Miroslav Irinej, inaugurisan je u predsednika vlade ni kriv ni dužan. Preplašio nam je predsednika ledenim glasom, kroz đavolovu spravu zvanu mobilni telefon. I brže-bolje su svi ministri od njega lično dobili cirkularni SMS: „Otkazuj zakon. Otkazuj članove 18 i 21“, u potpisu je bio Bog lično.
Ne Boris, nego Bog.
Šta će jadni ministri. Povukoše zakon. Nije se zezati s Bogom i njegovim savetnicima. Nema veze što je zakon bio šest meseci na javnoj raspravi, što su se o njemu izjasnili predstavnici svih verskih zajednica. Nema veze što neko tamo Ministarstvo vera nije imalo nijedan prigovor.
Neću da otkrivam svoje izvore, ali reče mi jedan čovek, svedok, da je Amfilohije pre nego što je izdao Irineju naređenje da pozove B radi zakona, u stanovitom društvu preslušavao remiks albuma „Odbrana i poslednji dani“, iz kojeg su, pri tom, izbačeni svi Divljanovi i Kolarovi tonovi. Lupio je tada, pogođen pesmom „Gde si sad, cicamaco“, stisnutom pesnicom o sto i uzviknuo: „Zakon neće proći“. Nakon toga besno je izleteo u portu, gde je podviknuo na svoje sveštenstvo da nisu dobro počistili srpsko dvorište prepuno homoseksualaca, ateista, proevropljana, žena, dece, staraca, kučkara s Taša. Svi ljudi koji seksualno ne zlostavljaju decu, koji studiraju fakultete duže od dva meseca (toliko u proseku treba naprednim hrišćanima u Srbiji da završe teologiju), koji ne ljube brojanice na rukama zlikovaca i lopova, svi koji ne investiraju u gradnje crkava i stambenih objekata u Dimitrija Tucovića u službi su nečastivog. „Treba da se čisti“, uzvikivao je.
Za to vreme sledbenici raznih crkveno-patriotskih organizacija vršljaju po Srbiji. Sede u upravnim odborima, vode institucije kulture i ko zna šta još i usput, uz kafu, pročitaju vest koja dokazuje da smo kao zemlja dotakli dno. Sinoć je neko pucao ženi u leđa na Novom Beogradu. Pa, posle meni neka neko kaže da ima Boga. Da ga ima, ne bi bilo njih.
 |
