Mali akcionari „Luke Beograd“ prete sudom u Strazburu
04.05.2009.
Vlasnici luksemburškog fonda ''Vorldfin", Mišković, Beko i Veselinović isplatili akcionare novcem koji su zatekli na računu preduzeća i još im preteklo 2,6 miliona evra
Trgovinski sud u Beogradu odložio je juče dva ročišta po osnovu tužbi malih akcionara ''Luke Beograd''. Oko 1.500 bivših vlasnika akcija Luke traže od ove firme da im se nadoknadi šteta, koja je prouzrokovana preuzimanjem akcija, tokom privatizacije 2005. godine, kada je državni paket od 40 odsto, kome su akcije priključili i skoro svi mali akcionari, kupio luksemburski fond ''Vorldfin'', kojim upravljaju poznati privrednici Miroslav Mišković, Milan Beko i Ivana Veselinović.
Akcionari traže da im ''Luka Beograd'' isplati razliku u ceni od 14 evra po akciji. Vojislav Obradović, bivši akcionar ''Luke Beograd'' tvrdi za ''Borbu'' da je cena akcija utvrđena na osnovu stare procene knjigovodstvene vrednosti Luke, rađene krajem osamdesetih godina prošlog veka.
''Na osnovu te procene koju je radilo samo preduzeće, knjigovodstvena vrednost kapitala bila je 23 miliona evra, što znači da je jedna akcija po toj proceni vredela pet evra. Kupci Luke su međutim bili 'velikodušni' pa su nam platili devet evra, verujući da će nas time ućutkati da ne tražimo 23 evra, koliko je dva meseca pred privatizaciju, vredela akcija na osnovu procene Instituta ekonomskih nauka u Beogradu'', kaže Obradović i dodaje da je ovaj institut utvrdio da je vrednost firme 96 miliona evra, pri čemu nije uzeta u obzir vrednost celokupne imovine ''Luke Beograd''.
Obradović tvrdi da je na Skupštini akcionara Luke u septembru 2005. bivša direktorka Miroslava Drobac rekla akcionarima da će za akciju dobiti oko 23 evra i da je pri tome imala u vidu procenu Instituta ekonomskih nauka, ali je taj dokument, da bi kupci prošli jeftinije, gurnut pod tepih. Institut ekonomskih nauka je taj projekat, koji je naručilo preduzeće koje je zastupala Drobac, uradio u roku od dva meseca, krajem juna 2005, dva meseca pre nego što je trojac Mišković, Beko i Veselinović dao ponudu za preuzimanje Luke. Ovo preduzeće je tada procenu platilo oko 2,3 miliona evra.
''Vorldfin, odnosno Mišković, Beko i Veselinović, dobili su Luku za džabe, odnosno čak su zaradili preko 2,5 miliona evra na toj kupovini, jer posedujemo dokaze prema kojima je popisna komisija pred privatizaciju utvrdila da na deviznom računu ''Luke Beograd'' ima 42. 650.000 evra. To znači da su nove gazde 16 miliona evra, datih državi kao akcionaru i 24 miliona evra isplacenih malim akcionarima, uzeli sa računa firme, a ne iz svojih džepova'', obrazlaže Obradović.
Akcionari su za nadoknadu razlike podneli dve tužbe, prvu 28. maja 2007. a drugu u decembru iste godine, a na putu je i treća tužba po istom osnovu. Sudije Trgovinskog suda do sada nisu objedinile tužbeni zahtev, a proces je praktično na samom početku jer se rasprava stalno odlaže zbog izjašnjavanja o raznim dokumentima koje prilaže advokat Luke. Akcionari su u februaru ove godine nudili Luci da se medijacijom dogovore, ali su novi vlasnici to odbili. U oktobru prošle godine akcionari su tražili i da Ministarstvo unutrašnjih poslova proveri da li se na računu "Luke Beograd" u trenutku prodaje nalazilo 42.650.000 evra, ali do sada nikakav odgovor nisu dobili.
Interesantno je da se država Srbija nije priključila tužbi akcionara iako bi u slučaju da se spor reši u njihovu korist mogla da dobije još 20 miliona evra, a mali akcionari oko 30 miliona evra. To znači da bi novi vlasnici preduzeća, ukoliko izgube ovaj sudski proces, morali da doplate 50 miliona evra. Bivši vlasnici akcija, njih 1.500 od ukupno 4.500 tvrde da će iskoristiti sve pravne mogućnosti i da ne polažu veliku nadu u domaće sudstvo već će pravdu potražiti na međunarodnom sudu u Strazburu.
BRIF prekinuo pregovore
Francuski investicioni fond BRIF koji je u "Luci Beograd" zakupio 14 hektara zemljišta održao je juče vanrednu skupštinu akcionara na kojoj je potvrđeno da je Goran Pavlović, koga su novi vlasnici Luke osporavali, ostao na funkciji glavnog menadžera. Pavlović za ''Borbu'' kaže da je BRIF definitivno prekinuo pregovore sa kupcima ''Luke Beograd''.
''Cilj nam je da završimo projekat, iako trpimo ogromne pritiske od predstavnika Luke, sudstva i medija. Zasad nećemo pokretati spor protiv Grada Beograda, ali smo blizu ideji da tužimo 'Luku Beograd'", kaže Pavlović.
Odgovor „Borbe" na reagovanje Olivera Glišića, člana Gradskog veća
Član Gradskog veća Oliver Glišić, demantujući juče u „Borbi" tvrdnju Verice Barać da je advokat Milana Beka, jednog od vlasnika "Luke Beograd", usput objašnjava da ne obmanjuje javnost i da njegov kabinet održava primeren nivo komunikacije sa ovim dnevnim listom, ali očigledno samo kada mu treba.
Naime Glišić, umesto da odgovori na pitanja „Borbe", upućena njegovom kabinetu još 23. aprila dopušta sebi slobodu da ih u demantiju slobodno interpretira i komentariše uz konstataciju da je deo njih u nadležnosti gradonačelnika Beograda.
Uz to Glišić još razvija traktat o tome "kako se u javnosti veštački konstruiše problem da bilo ko sa određenom karijerom i rezultatima u privatnom sektoru automatski biva omalovažen i diskvalifikovan za javnu funkciju sa tezom da postoji verovatnoća da će pogodovati određenim privatnim interesima".
"U tom slučaju treba zauzeti stav da se u državni sektor primaju samo ljudi bez iskustva, direktno sa fakulteta pa bi možda najbolje bilo da guverner NBS bude osoba koja nikad nije radila u bilo kojoj bankarskoj instituciji već se, na primer, školovala za pekara jer će to garantovati njegovu nezavisnost od uticaja bankarskih krugova...", filozofira na temu javnog interesa i stručnog obrazovanja Glišić, verujući da su to njegovi odgovori na konkretna pitanja da li je učestvovao u pripremi memoranduma i sporazuma grada Beograda sa "Lukom Beograd", koje je sporove kao stručnjak uspešno okončao i za koga, kao i ko je finansirao njegov put u Kan na sajam nekretnina.
Glišić o tome ne kaže ni reči iako sebe, očigledno smatra stručnjakom, a to je pokušala da potvrdi i stranka LDP Čedomira Jovanovića, time što ga je predložila u Gradsko veće da bi rešavao sporove oko zemljišta, pa bi mu po toj logici trebalo da pripadne i predmet "Luka Beograd".
