Miloš Nemanjić
politikolog, Beograd
Ilustracija: Milan Zindović
 Sigurno ste imali prilike da vidite zastrašujući snimak na kojem se jasno vidi kako učenik šamara svoju nastavnicu. U zemlji u kojoj je Ratko Mladić heroj, u zemlji u kojoj se Miladin Kovačević (ako se ne sećate, to je onaj čija nas je kafanska tuča koštala million dolara) šepuri Skupštinskim holom, u zemlji u kojoj na zidovima beogradskih zgrada možete pročitati Pravda za Uroša (ako se ne sećate, to je onaj mladić koji je pokušao da službeno lice "nahrani" upaljenom bakljom - divno dete, zar ne?)... i da ne nabrajam dalje, dakle u takvoj zemlji je ovakav snimak nešto što se zaista može očekivati i predstavlja logičan sled događaja. Pre izvesnog vremena smo mogli videti snimak kako se neki idiot zatrčava preko ulice i nogom udara stariju ženu, tek onako, radi You tube.
Relativizacija zločina, sveprisutna kod naše političke elite, direktno je doprinela porastu nasilja u našoj državi. Licitacija brojem žrtava, proglašavanjem osumnjičenih za zločine herojima zasigurno je politički korisna onima koji ne žele da vide Srbiju u EU, a ja sam sve više sklon da verujem da niko iz sadašnjeg političkog establišmenta - i pozicija i opozicija - ne želi iskreno približavanje s Unijom.
Nasilje je postalo sveprisutni model ponašanja. Ako niste nasilni, onda ne možete biti punopravni član zajednice koju nazivamo državom Srbijom. Ako ne tučete slabije od sebe, bespomoćne, starije, ako ne mrzite sve koji su drugačiji od vas, onda niste normalni.
Politička elita je sve u ovoj zemlji dovela do besmisla i sve svela na različite uglove posmatranja. Kod njih je moguće i Kosovo i Evropa, saradnja kroz Partnerstvo za mir i sa Nacionalnom gardom Ohaja, a nikako sa NATO, moguće je da DS bude sa SPS-om, Naprednjaci sa svima, PUPS malo s jednima malo s drugima, LDP sa SPS-om, moguće je i da popovi pedofili i popovi sa mašinkama propišu da je ženama zabranjeno stavljati vegetu u hranu, moguće je i da je Ratko Mladić zločinac i heroj, moguće je i Legiji oduzeti deo kuće, a deo mu ostaviti, jer je to žena u miraz donela, moguće je na sve strane pričati o korupciji, a korumpirani sede levo i desno od vas, moguće je i govoriti kako ste za EU, a podsticati monopol. Moguće je i tražiti pravdu za Uroša, moguće je i da je Miladin heroj, pa pretukao je nekog tamo Amera, i to na njihovom terenu - to se ceni. Eto im, kad su nas bombardovali.
I naravno, moguće je da se sve naše bezbednosne strukture slažu da je najveći bezbednosni problem nelegalno i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Droga nije tako veliki problem, nema veze što se maloletna deca uveliko drogiraju, organizovani kriminal nije tako veliki problem, oduzećemo im sve što su nelegalno stekli, naravno, izuzimajući miraz koji su supruge donele u kuću, nije problem ni siromaštvo, ni kriza, ni nezaposlenost.
Kosovo i Metohija! To je pitanje svih pitanja, večiti zaklon nesposobnih, korumpiranih, pokvarenih neznalica koji se predstavljaju kao srpska politička elita. Zaista bi trebalo da budu srećni što im je na dve opštine izašlo oko 35% ljudi. I to je previše. Prava mera realnosti je da na izbora izađe 20% onih koji su zainteresovani posredno ili neposredno za rezultate.
To je otprilike 1000 do 2000 porodica. To su vrhovi svih političkih stranaka sa svojim porodicama, onda oni što drže Grand produkciju, Emotion, medije, bezbednosne strukture sa svojim porodicama, popovi sa svojim priznatim i nepriznatim članovima porodice, tvorci Memoranduma sa svojim porodicama, kontroverzni biznismeni i nešto manje kontroverzni monopolisti... izvinjavam se ako sam nekog bitnog izostavio, ali razumećete me, pripala mi je muka dok sam nabrajao sve gorenavedene...
 |
