Novi roman Harukija Murakamija „1Q84" postao je bestseler u Japanu za samo dve nedelje
 Nakon pet godina iščekivanja u knjižarama širom Japana pojavio se novi roman jednog od najpopularnijih savremenih pisaca Harukija Murakamija (60) pod neobičnim nazivom „1Q84".
Autor, međutim, nije želeo da otkrije zaplet svog novog dvotomnog dela od 1.055 stranica.
Poslednji put kada je to učinio naišao je na kritike. „Kada smo objavili 'Kafku na obali' mnogi su nam rekli da ne žele unapred da znaju zaplet Murkamijevih knjiga, tako da smo ovoga put odlučili da im ne damo ništa," rekao je predstavnik izdavačke kuće „Šinčoša".
Nova strategija se pokazala kao veoma uspešna, jer je za prvih 15 dana u Japanu prodato blizu pola miliona kopija oba dela romana.
„Tajnovitost koja okružuje ovo tek objavljeno delo učinila je čitaoce očajno nestrpljivim da se dokopaju nove Murakamijeve proze", kaže za „Asošiejtid pres" Tošijaki Učida, asistent menadžera jedne knjižare u Tokiju.
Za sada je poznato da su glavni likovi žena Aomame i muškarac Tengo. Roman se bavi verskim kultovima, zlostavljanjem, gubitkom, seksom, ljubavlju i ubistvom.
U jednoj od prvih kratkih recenzija za roman „1Q84" kaže se da predstavlja tipičan Murakamijev rukopis i da je reč o „kompleksnoj i nadrealnoj storiji o muškarcu i ženi koji su u potrazi jedno za drugim".
Kolika je popularnost romana govori i podatak da je disk češkog kompozitora Leosa Janačeka, u čijoj „Sinfonijeti" uživaju Aomame i Tengo, za samo nedelju dana prodat u 6.000 kopija.
Ni debate oko samog naslova dela još se nisu utišale - većina veruje da postoji veza sa Orvelovom „1984" budući da se slovo „Q" i broj 9 na japanskom izgovaraju slično. Drugi tvrde da naslov upućuje na novelu „istinita priča A Kjua" kineskog pisca Lua Ksuna, za čiji rad kažu da je bitno uticao na Murakamija.
„Murakamija očigledno čeka Nobelova nagrada. Moja prognoza bazira se na jednostavnoj istini, a to je da se Nobelov komitet rukovodi sociološko-političkom mišlju da bira autore koji na sebi svojstven način dovode u vezu Istok i Zapad", rekao je Vladislav Bajac, urednik izdavačke kuće „Geopoetika" koja je objavila više Murakamijevih dela na srpskom jeziku i približila Japanca domaćoj čitalačkoj publici.
„Sudeći po činjenici koliko se Murakami čita u Srbiji možemo govoriti o pravoj čitalačkoj sekti koja prati ovog pisca s posebnom pažnjom," kaže Vladislava Gordić-Petrović, profesorka savremene engleske književnosti u Novom Sadu. „Za Murakamija se najčešće govori da je glas našeg vremena. On je glasnogovornik mlađe generacije i predmet podozrenja one starije. Njegova najveća i do krajnjih granica istražena tema je usamljenost. Onostrano je druga reč koja Murakamijeve čitaoce i privlači i plaši".
Profesorka navodi da je Murakamijeva proza do sada imala nekoliko lica - lice melanholične ljubavne priče, lice fantastične i nadrealne parabole i dokumentarnog zapisa, kao i da njegov tvrd stil pisanja podseća na američke autore - Ernesta Hemingveja i Rejmonda Čendlera.
Šezdesetogodišnjak koji je oduvek štitio svoj privatni život, opsesivni maratonac, ovisnik o džezu i ljubitelj mačaka, Murakami je stekao status ikone među mnogobrojnim mladim Japancima zbog obrade tema poput gubitka i otuđenja, kao i zbog specifičnog humora i nadrealnosti njegovih prvih romana.
Poslednjih godina u svojim knjigama je istraživao osetljive socijalne i političke događaje. U prvoj dokumentarnoj knjizi „Metro" intervjuisao je šezdesetoro ljudi koji su preživeli napad sarinom u tokijskom metrou 1995. godine, a u „Hronici ptice koja navija sat" bavio se japanskim ratnim zločinima u okupiranoj Mandžuriji.
U februaru ove godine Japanac je kritikovan da je podlegao izraelskoj propagandi pošto je otišao u Jerusalim da primi književnu nagradu dok je u njegovoj zemlji trajala kampanja protiv bombardovanja u Gazi.
Odgovorio je da je želeo da se zahvali svojim izraelskim čitaocima. „Razmišljao sam o tome i odlučio sam da dođem. Kao i većina pisaca, volim da radim upravo suprotno od onoga što mi se kaže", izjavio je na ceremonije dodele nagrade.
Među mladima u Japanu „Norveška šuma" je najčitanija Murakamijeva knjiga. Ona je autora učinila superzvezdom u domovini i obezbedila mu široku popularnost u čitavom svetu. Japanci je smatraju svojom verzijom „Lovca u raži", jer nema mlade osobe koja je nije pročitala.
Radnja romana smeštena je u Tokio krajem šezdesetih, u vreme kad su japanski studenti, kao i njihove kolege u drugim zemljama, protestovali protiv režima. Ova pomalo nostalgična pozadina, osim što odslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu „običnu" ljubavnu priču. Naslov knjige je prevod pesme „Norwegian Wood" grupe „The Beatles".
Zli duhovi kažu da je knjiga toliko popularna jer glavni likovi dosta upražnjavaju seks i slobodno pričaju o njemu. Murakami misli drugačije: „Seks je ključ za prodiranje u duhovno. Seks je kao sanjanje na javi. Mislim da su snovi kolektivni. Neki delovi ne pripadaju samo vama".
U noveli „Igraj, igraj, igraj"ovaj autor ujedinjuje naučnu fantastiku, triler i satiru. Glavni junak, neprilagođeni usamljenik, upušta se u sasvim neobičnu avanturu. U potrazi za misteriozno nestalom bivšom devojkom susreće čudnovate likove sa ove ili one strane granice realnosti. On živi u svetu visoke tehnologije i modernih dostignuća u kome stare vrednosti nestaju pod najezdom novih i polako umiru.
„Knjiga sastavljena od misterije, misticizma, seksa i rokenrola... Brzo se čita. Pripovedačev glas vas vozi kao dizel gorivo", pisalo je u kritici „Los Anđeles tajmsa".
Za Murakamija kritičari na Zapadu kažu da je jedan od najvećih kultnih pisaca današnjice i da se lako čita, ali da ga je teško razumeti. Njegova dela prevedena su na 40 jezika i imaju ogromne tiraže. Roman „Kad padne noć" je za samo tri meseca u Velikoj Britaniji prodat u 100.000 primeraka. Objavljen je 2004. godine i sadrži omaž filmskim rediteljima Žan-Liku Godaru i Džimu Džarmušu. U knjizi, čija se radnja odvija tokom sedam sati jedne noći, prepliću se različite sudbine povezane u jednoj tački.
To je priča o strahu i o pokušaju da se živi na margini. Ovo je i delo o video nadzoru i o voajerizmu s prividno minimalističkim zapletom čija je glavna tema san kao vid samozaborava i amnezije.
U Murakamijevim delima uočljiv je veliki uticaj Kafke, Saramaga, Prusta, Tomasa Mana, Selindžera... Kao karakteristike njegove proze kritičari ističu škrt, precizan i jasan stil, pripovedanje u kom se neobične stvari dešavaju na običan način i u kom dominira izvrnuta logika, logika sna.
„Murakamijeva proza je planeta za sebe, dalek i nestvaran svet koji podseća na ovaj naš, ali je svet drugačijih vrednosti i drugačijih merila", kaže Vladislava Gordić-Petković.
Iako ne daje često intervjue, Murakami je jednom prilikom pokušao da objasni svoj kreativni proces: „Tragam za sopstvenom pričom i uvek silazim u svoju dušu". Ova vrsta introspekcije je ključ za razumevanje njegovih dela, ali i razlog zašto je toliko privlačan mladim japanskim čitaocima. „Ekonomski bum je transformisao ovu zemlju nekada čuvenu po disciplini i formalnosti. Mladi ljudi više ne žele da žive u takvom okruženju. Nadam se da će im moje knjige ponuditi osećaj slobode - slobode od stvarnog sveta," kaže autor.
Tihana Hamović
 |
