Goran Petrović
Ilustracija: Ljudmila Brajović
 Komentarišući nedavno, po ko zna koji put najavljen početak, nastavak ili završetak borbe protiv organizovanog kriminala vladajućeg tandema Tadić-Dačić i nova hapšenja, Dragan Bujošević je u jednoj emisiji između ostalog rekao i da je ''po njegovom nekom uverenju Dačić jedan od najboljih ministara u ovoj vladi''?!
Nešto kasnije Dačićem se pozabavio i Miloš Vasić, i to u kontekstu nedavno održanih lokalnih izbora na kojima je SPS ostvario dobar rezultat. Što je po njemu direktna posledica Dačićeve odluke, da se više ne zamajava penzionerima, već da svoj politički imidž gradi preko funkcije ministra unutrašnjih poslova. ''...Ivica Dačić je rekao sebi pusti penzionere, mi od penzionera opstati ne možemo, hajde da ja budem odličan ministar. I fakat je odličan ministar. Ivica Dačić je najbolji ministar unutrašnjih poslova od 2000. godine do danas, nije se kurvao, nije izvodio budalaštine, pušta sve ispravne zvuke, policija je srećna, sve je u redu nema problema, divota, sjajno...''-rekao je Vasić tom prilikom.
Da mi je neko rekao, da ću doživeti da jedan od najpoznatijih srpskih novinara, glavni urednik Politike i jedan od retkih poznavalaca policijske problematike među novinarima na B92, hvale Dačića, ja mu naravno ne bih verovao. Ali bez obzira što je Bujošević rekao, da je Dačić JEDAN od najboljih ministara, a Vasić ga hvalio pravnički rečeno ''argumentumom a contrario'', što se ni jedan ni drugi nisu bavili ozbiljnom, stručnom analizom Dačićevog ministrovanja, već su mu hvalospeve izrekli usput govoreći o sasvim drugim stvarima, stvar je ozbiljna. Zato moram da reagujem.
Jedino u čemu mogu da se ''složim'' sa njima je činjenica da je Dačić u proteklih godinu dana, zbilja najbolje od svih ministara upotrebljavao i zloupotrebljavao svoje funkcije, zarad lične i partijske promocije. To što su ov?kve ''zloupotrebe'' među ministrima i ostalim funkcionerima uobičajene, i što su njegove krajnje benigne u odnosu na skandalozne zloupotrebe, manipulacije i nezakonitosti na ivici kriminala, koje je zbog ideološke ostrašćenosti počinio njegov prethodnik Jočić, ne menja ništa na stvari.
Činjenica je da je Dačić, u prethodnom periodu gotovo svakog dana bio prisutan u medijima, i da se na prste jedne ruke mogu izbrojati dani kada ga nije bilo u vestima, bez obzira da li se pojavljivao kao predsednik SPS-a, ministar unutrašnjih poslova ili potpredsednik vlade. Da li je komentarisao izbore, odnose sa koalicionim partnerima ili opozicionim strankama, da li je najavljivao ili komentarisao hapšenja ili neke akcije MUP-a, da li je kao potpredsednik vlade boravio u Moskvi zbog gasa, ili kao ministar u Briselu zbog ''belog šengena'', da li je prisustvovao nekoj vežbi ili paradi, da li je negde sa Tadićem igrao basket, branio Kosovo ili sa Mrkonjićem zidao Potemkinova sela...Što je očekivano ostavilo snažan utisak ne samo na naivne i neinformisane narodne mase, podložne medijskoj manipulaciji već i na Bujoševića i Vasića. I stvorilo famu o neumornom Dačiću koji se prosto ''ne sazuva'' kako u borbi na zaštiti srpskih nacionalnih interesa, socijalnih prava radnika i penzionera, tako i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala!
A da li je baš tako? Odnosno, šta je to zbilja uradio Dačić kao ministar unutrašnjih poslova? Ne u virtuelnom medijskom svetu gde je bio hiperaktivan, nego u stvarnom životu. Ako izuzmemo protokolarno pojavljivanje na raznim paradama i šaradama, bilo vojnim bilo policijskim, na savetovanjima i prijemima, malo ili gotovo ništa. Jer hapšenja gradonačelnika Zrenjanina, koji već osam meseci dreždi u zatvoru i predsednika opštine Aranđelovac, sigurno ne mogu da prođu ni kao fingirana, a kamoli ozbiljna borba protiv organizovanog kriminala. Čak ni kada se tome doda hapšenje dva referenta u MUP-u zadužena za nabavku čarapa. Pogotovo u zemlji koja je ogrezla u korupciji i kriminalu svih vrsta.
Osim što se nije pretrgao u borbi protiv organizovanog kriminala, Dačić se nije pozabavio ni mnogim drugim za MUP važnim stvarima. Za početak, ne verujem da je pročitao Zakon o policiji, jer bi u protivnom video da ne valja i pokrenuo bi inicijativu za njegovu promenu. Jer su njime, zahvaljujući Koštunici i Jočiću, strateška načela depolitizacije i profesionalizacije policije, koja su proklamovana pre njegovog donošenja, u stvarnosti potpuno obesmišljena i izvrgnuta ruglu.
Osim ovoga, očigledno se nije interesovao ni ko su mu saradnici niti je poželeo da ih promeni, već se i sam oslanja na one, koje je na rukovodeća mesta doveo i promovisao najgori ministar unutrašnjih poslova ne od 2000. već u istoriji prethodno smenivši, šikaniravši, penzionisavši i hapsivši mnoge poštene i sposobne policajce koji njemu, Koštunici i DSS-u nisu bili po volji.
Ništa nije urađeno ni na planu afirmacije i poboljšanja rada Sektora unutrašnje kontrole u MUP-u koji je od krucijalne važnosti za rad MUP-a. Jer, ako se niko u samom MUP-u ne bori protiv korumpiranih policajaca, koji ne poštuju zakone i šuruju sa kriminalcima, kako onda možemo očekivati da se ti isti policajci bore protiv krimanala i korupcije u ostalim državnim organima i institucijama. Nikako. Kao što ne možemo očekivati ni da se Direktor ovog sektora ozbiljno bavi svojim poslom, znajući da je baš on svojevremeno po nalogu ministra Jočića, direktno montirao i lažirao aferu ''kofer''? A on je još uvek tu gde ga je Jočić postavio!! Baš kao i Direktor policije koji je sve to aminovao. Ali Dačić je Samarićanin i nije sklon revanšizmu. Baš kao ni zaboravljeni Fadilj Hodža, čije je geslo bilo ''čuvajmo kadrove'' ili Koštunica koji je tvrdio ''da su MUP, DB i Vojska stubovi sistema i da se u njima ne smeju vršiti nikakve premetačine''!!
Zato se gospodine Bujoševiću i gospodine Vasiću, Dačićev MUP ni malo ne razlikuje od Jočićevog! Problemi se ne rešavaju, ništa se ne dira i ništa se ne menja, pa je ''policija srećna, pa je sve u redu, divota, sjajno''.
? to što nije pokrenuo čak ni inicijativu, da se zakonski uredi sektor takozvane ''privatne bezbednosti'' i u okviru njega konačno reguliše rad nekoliko hiljada raznih agencija za obezbeđenje, koje zapošljavaju na desetine hiljada naoružanih ljudi, ni da se u okviru reforme MUP-a iz policije izmeste takozvani nepolicijski poslovi, poput vatrogasnih ili vođenja raznih registara, evidencija i izdavanja dokumenata, ovom prilikom nećemo uzeti u obzir prilikom ocenjivanja njegovg rada, jer su to za njega očigledno ''španska sela''. Zato barem meni ne pričajte kako je Dačić najbolji!
Jeste najbolji, ali kao i mnogi u prodaji ''šarenih laža'' i marketinških trikova, poput onog sa Jovankom Broz. Na tom primeru se najbolje vidi sva ispraznost i svo licemerje njegovih angažmana. Jer onima koji se oduševljavaju time, što se eto opet od svih političara, baš on setio Jovanke, ja postavljam jednostavno pitanje.
Zašto je se nije setio kao student ili kao iskreni socijalista, pre deset godina kada je bio portparol SPS-a? Zašto je tada javno ili inkognito nije posetio i pitao za zdravlje? Zašto se nije založio kod Miloševića za nju? Zašto na Jovanku nije pomislio čim je Milošević umro, a on postao predsednik SPS-a ili čim je postao ministar unutrašnjih poslova? Zašto nije već tada došao i ponudio joj dokumenta, koja joj uzgred budi rečeno i ne trebaju. Ako toliko brine za nju i ako ga iskreno potresa njena sudbina, zašto je kod nje otišao tek nedavno na nagovor svog savetnika i to onog koji je bio na promociji knjige Radeta Markovića, (koji je zbog počinjenih zločina osuđen na 40 godina zatvora) i tamo ponosno izjavio da tu nije samo kao njegov branilac, već i kao njegov dugogodišnji kućni prijatelj!!
Očigledno zato što ga ona kao i MUP zanima samo u kontekstu njegove popularnosti i kreiranju njegovog pozitivnog imidža!
 |
