Majkl Džekson preminuo u 50. godini od srčanog udara
 Majkl Džekson, autor najprodavanijeg albuma svih vremena („Thriller"), muzičar koji je svojim živim nastupima punim naboja postao najpopularniji umetnik svih vremena, preminuo je u četvrtak u 50. godini života.
On je kolabirao u svojoj rezidenciji na Holmbi hilsu u Los Anđelesu oko podneva po lokalnom vremenu (21 čas po našem) usled srčanog udara, izjavio je njegov brat Rendi Džekson. Hitno je prevezen u losanđelesku bolnicu gde je, dva i po sata kasnije, zvanično proglašen mrtvim.
„Majkl Džekson je naterao našu kulturu da prihvati osobu obojene kože," izjavio je njegov prijatelj velečasni Al Šarpton. „Kada kažemo 'ikona' to za mlade ljude u Harlemu predstavlja samo delić onoga što je predstavljao. On je bio istorijska figura prema kojoj će se u budućnosti meriti muzika i industrija zabave."
Džeksonov munjevit uspon na vrh - i kasniji pad - predstavlja jednu od najfascinantnijih priča šoubiznisa.
Rođen je 29. avgusta 1958. godine u gradu Geri, u državi Indijani, kao sedmo od devetoro dece radnika čeličane Džozefa i domaćice Ketrin.
U šestoj godini on se pridružio braći u muzičkoj grupi „The Jackson 5" koju je osnovao njihov otac, a kada je imao deset grupa je potpisala ugovor sa čuvenom izdavačkom kućom „Motaun". Prvi put je nastupao na televiziji u 11. godini.
Pokazavši prirodan dar za igranje i pevanje, Džekson je ubrzo postao vodeći član grupe. Prva četiri singla - „I Want You Back", „ABC", „The Love You Save" i „I'll Be There" - odmah su se našla na prvom mestu „Bilbordove" top-liste, čime je „The Jackson 5" ušao u istoriju kao prvi bend kome je to pošlo za rukom. Džeksonovi su bili prvi crni tin idlo koje je jednako dobro prihvatila i bela publika.
Godine 1972. Majkl je krenuo u solo vode i objavio dva albuma, „Got To Be There" i „Ben". Vrhunac karijere usledio je 1982. godine kada je objavio „Thriller", najprodavaniji album u istoriji muzike (109 miliona primeraka) koji mu je doneo sedam hit singlova i status najveće zvezde u zemlji. Tada novoosnovani muzički kanal MTV, kritikovan da pušta spotove samo belih muzičara, konačno je počeo da emituje Džeksonove numere. Vrtele su se neprestano, uključujući i čuveni spot za „Thriller" u trajanju od 14 minuta.
Čitavu deceniju Džekson je suvereno vladao pop scenom. I sledeći album, „Bad" (1987) prodat je u gotovo istom tiražu kao „Thriller". Svakim novim albumom - čak i svakom promenom imidža - pisao je novo poglavlje u istoriji pop kulture.
Iako već najpopularniji muzičar u Americi, čuveni plesni nastup u spotu „Billie Jean" podigao je slavu Majkla Džeksona na sledeći nivo.
Ronald i Nensi Regan primili su ga u Belu kuću, Pol Makartni snimio je s njim tri dueta, postao je zaštitno lice za „Pepsi", a kada mu je kosu uhvatio plamen u sred snimanja reklame ta vest je obišla svet.
Sve se desilo veoma brzo. Nije imao ni 25, a već je bio zvezda više od pola života. Dobio je nadimak „kralj popa" - odgovor na titulu Elvisa Preslija kao „kralja rokenrola" - koji niko nikad nije pokušao da ospori.
Međutim, dvedesete su donele promenu u muzičkom pejzažu - tržište je prihvatalo nove forme poput repa, hip-hopa i onoga što je nazivano „alternativom" - i Džekson je polako gubio korak. Kao što kaže često izgovarana poslovica u Holivudu: Kada si na vrhu sveta, nemaš kuda nego nizbrdo.
Album „Dangerous" iz 1991. debitovao je na prvom mestu ali je dao „samo" jedan hit: „Black or White"; spot za pesmu naišao je na kritike zbog neobjašnjivo nasilnog kraja u kome Džekson razbija kola i hvata se za prepone.
A onda je „Dangerous" sa broja jedan smenio debitantski album „Nevermind" novog benda iz Sijetla zvanog „Nirvana", što su rok kritičari kasnije nazvali veoma simboličnim trenutkom.
Nakon toga mediji su više pažnje posvećivali Džeksonovom privatnom životu nego muzičkoj karijeri koja je posrtala.
Dvostruki album najvećih hitova, „HIStory", izdat 1995. prodavao se relativno loše s obzirom na ogromnu vrednost ugovora koji je muzičar potpisao sa „Sonijem". Sledeće izdanje sa novim materijalom, „Invincible" (2001) prošlo je još gore.
Godine 2005. Majkl je dospeo i na sud, suočen sa optužbama za zlostavljanje dece. Proglašen je nevinim.
Međutim, mediji su od tada počeli da gledaju drugačije na muzičara. Nisu više bili blagonakloni i sa jednakim žarom pratili su njegovu muziku i njegove ekscentričnosti - od kojih su mnoge bile izmišljene (recimo da spava u hiperbaričnoj komori i da je kupio kosti Džona Merika, „Čoveka slona").
Istina je bila da je imao kućnog ljubimca šimpanzu Bablsa, niz drastičnih estetskih operacija, imanje Nedođija na kome je izgradio zoo-vrt i zabavni park i da je kupio katalog „Bitlsa" Polu Makartniju ispred nosa, što je naročito naljutilo Britanca.
Tokom poslednje dve decenije Džekson je bo u medijima zbog kratkog braka sa Lizom Mari Presli, tvrdnjom da je tadašnji šef „Sonija" Tomi Motola rasista, stalnih promena fizičkog izgleda i, iznad svega, nekoliko optužbi da je seksualno zlostavljao dečake u Nedođiji. Međutim, nikakav krivični postupak nikad nije bio pokrenut u vezi sa tim.
Poslednjih godina Džekson je zapao u dugove i bio je primoran da proda neke nekretnine, uključujući i Nedođiju. Međutim, aukcija nekih predmeta sa imanja koja je trebalo da održi u aprilu je otkazana.
Majkl je imao veoma verne i istrajne obožavaoce čije se divljenje često graničilo sa idolopoklonstvom. Kada je prošle godine najavio svoj povratak na scenu sa 10, a kasnije i 50 koncerata u Londonu, za samo četiri sata prodato je 75.000 ulaznica.
Međutim, nakon što su nastupi odloženi za 2010. godinu internetom su se prošilire glasine da Džekson nije fizički spreman i da najverovatnije ima rak kože. Rendi Filips, predsednik promoterske kuće AEG Live izjavio je tada da je „Džekson zdrav kao dren i da nema nikakve probleme." Majkl je u aprilu organizovao audiciju za plesače koji će ga pratiti na koncertima i počeo je sa pripremama za turneju. Bio je to, pokazaće, preveliki napor za njegovo srce.
Iza sebe je ostavio troje dece: Princa Majkla I (12), Paris (10) i Princa Majkla II (7).
 |
