Dule Nedeljković ponedeljkom
Ilustracija: Milan Zindović
 Da li se sećate onog genijalnog vica koji u izvornom hrvatskom jeziku zvuči ovako: „Bježao neki djed od smrti, sakrio se u obdanište, i sjeo da ruča sa dječicom. Dođe Smrt i kaže: -'Šta to radiš?' Djed će: -'Lucam.' Na to će Smrt: -'Lucaj, lucaj, pa ćemo pa-pa.' E, baš to, mirne duše može da ispriča svojim vernim fanovima najpoznatiji penzionerski Broj 1, gospodin Jovan Krkobabić, posle surovog novinarskog saznanja da je PIO fond pukao. Mene je to lično pogodilo utoliko što neću više moći da računam na soma-dva dinara humanitarne pomoći od strane majke. Tako će naši gladni penzosi ubrzo svi do jednog pevajući „Po šumama i gorama" otići u istoriju gde im je i mesto. Gospodo, pa ko Vam je kriv kada niste učili engleski. Lepo ste upozoreni da „Boris has entered the building!"
Smrt je tako ovi dana pokupila nekolicinu poznatih i naravno nepoznatih. Slava im. Meni je nekako najmanje žao Majkla Džeksona. Mada je on znao da se lepo oblači, dobro đuska, nosi bele čarape i videlo se da je živeo za fajt, cela priča oko njega mi pojačava košmar u kome smo u ovo vreme potrošačkog društva prinuđeni da obitavamo. Njegov život je bio klasična „plastično-fantastična revolucija", tako da mi se njegova smrt ne čini mnogo verodostojnom, naročito posle podatka da je za oproštajnu turneju pod nazivom „This Is It", samo u Londonu rasprodao pedeset koncerata samo u tamošnjoj O2 areni. Gde će on toliko puta da se izlaže svinjskom gripu! Pre da je taj kod Pahomija u manastiru nego kod svetog Petra. To je to!
Kada sam se već dotakao verodostojnosti, još jedna u galeriji nestvarnih ličnosti poteklih iz Diznijeve radionice, logorejični gospodin Miki Maus ovih dana naprosto dominira medijskim prostorom. Posle otvaranja, govoreći pola na srpskom-pola na engleskom, Deltinog velelepnog stambenog objekta lociranog tik pored konclogora za proterane Rome sve u slavu „Znači Univerzijade", stigao je da se nalupeta oko para za istraživačku stanicu Petnica (da podsetim: Ministarstvo prosvete Republike Srbije je prvi put za 25 godina, otkada postoji ovaj jedinstveni naučno-istraživački centar, obustavilo finansiranje Istraživačke stanice Petnica. Po važećem planu finansiranja od strane Ministarstva prosvete, za realizaciju programa IS Petnica ove godine je planirano 24 miliona, od čega Petnica neće dobiti ni dinara. Ovom odlukom ugrožen je rad institucije kroz čije programe godišnje prođe 2.500 najtalentovanijih učenika i studenata iz cele Srbije. Programi planirani za leto i jesen 2009. će biti otkazani zbog nedostatka finansijskih sredstava neophodnih za njihovu realizaciju, što znači da će praktično biti obustavljene sve aktivnosti u Istraživačkoj stanici Petnica), dogovorio se u Briselu oko uslova za dobijanje pomoći od 100 eura za evro atlanske integracije, dobio je status kandidata, ukinuo vize, kandidovao se za strukturne fondove EU itd.itd. Gospodin koji je svojom pojavom uvreda za svakog ko hoda na dve noge i ne maše repom na bas-bariton Borisa Tadića se ne smiruje. Da se nije on naduvao sa decom na Dorćolu!? Taman me proradi bensedin kada eto ti njega. „Iš, bre!"
Upravo dok kuckam ovaj tekst sleteo mi je golub na sims. Lepa životinja. Nije zadrigla poput nesretnog dživdžana po imenu Srba. To je vrabac, naš nacionalni ponos i dika. Taj i takav Srba je junak Srbije i ponos Beograda s početka 21 stoleća. Maskota koju će svi učesnici „Znači Univerzijada" takmičenja (sa tim sloganom se verovali ili ne završava džingl za univerzijadu) pokupovati ne bi li je držali na vidnom mestu u svojim stanovima. Još je on dobro prošao sa imenom, mogao je da se zove Dživdžo, Beogradašin ili Žabo-Kimi Usma. Srba ima topao, tupav pogled i perje u bojama JUL-a. Ima i višak kilograma kao pravi uzorni sportista sa ovih prostora koji se rukovodi navijačkom aksiomom „pušim-pijem-volim da se bijem". Ne znam da li zbog podatka da je natjecanje studenata u nekoliko disciplina locirano u jul mesec ili tajna organizacija koja je radila marketinšku kampanju za „Znači Univerzijadu" neće da se odrekne uspomene na lik i delo Mire Marković, ali uglavnom dživdžan Srba je u Julu a Srbija u kurcu. Više nego ikada do sada. Samo mi nije jasna uloga volontera na toj Srbinoj manifestaciji. Što su oni sad toliko značajni pa ih na sva usta hvale? Pa već godinu-dve unazad volontira cela Srbija. Osim, naravno, Delte, DS-a i njihovih pritoka. To je (volonteri) drugo koleno one vesele družine koja se na olimpijadi u Atini provodila za tuđe pare u okviru genijalnog projekta „Radovanje". Nemojte mi samo reći da ste zaboravili taj čopor mentola koji se dve nedelje radovao po Atini predvođen ingenioznim inspektorom Blažom-Mikljom. Svi ti dragi nam likovi su i dan danas razasuti po estradnoj Srbiji. Vode program. Konferansiejišu!
Taman će tokom leta biti zabave za mene dok s jeseni ne počne edukativno odgovoran tv format Veliki Brat. Ovoga puta za promenu (gle čuda!) na B92. U principu me boli uvo za Velikog Brata nego volim da podsećam kreatore i postavljače kolektivne svesti sa te urbane televizije, kakvim se medijskim kancerom igraju. S jedne strane ćemo odlepiti od količine humanosti i brige koju pokazuju za nas, da ne popijemo rakčinu, a sa druge strane me teraju da držim dete zaključano u podrumu sa slikovnicama u ruci da bih je spasao zamke u koju je uvlače. Interesuje me samo kako i po kom kriterijumu je ministarstvo kulture u komercijalnim medijima videlo odgovorne medije?! Ili je jedini i osnovni kriterijum da ljudski šrafovi unutar takvih korporacija nemaju u svom telu ugrađena čula mirisa, ukusa, dodira, vida, sluha, ali da imaju nepogrešiv osećaj za lični profit od tuđe nesreće ili kako nam oni tumače, sreće. Radovanja, bre!
Spot koji se ovih dana emituje kao prevencija od svinjskog gripa je debelo naplaćen od para poreskih obveznika. „Znači Rak" kampanja, isto tako. Sledeća umotvorina nedodirljivog ministra je „žvaka protiv raka" u više aroma. Pune su mi oči suza, daljinski nežno stišćem u ruci, dok me urokljive oči napadaju sa ekrana i obaveštavaju me da ću za hiljadu i nešto eura moći da kupim žvakaću gumu koja će mi produžiti život, pošto sam zakasnio da se pregledam boreći se za život sebe i svoje porodice u ovom žutom cunamiju laži, pohlepe, bahatosti. I sve to može da se sazna između dva gema, seta i meča pod uslovom da ne igraju hrvatski teniseri. Dok su Čilić i Karlović igrali svoje mečeve na Vimldonu mi smo gledali sedmi put snimak meča Đokovića protiv nekog tamo igrača. Toliko o informativnoj odgovornosti i zagarantovanom spektaklu u fotelji. Oprostite, poštovani čitaoci moram da idem. Iskakio mi se Srba na antenu!
 |
