|
 Sjedinjene Države i Rusija imaju potpuno suprotstavljene stavove u sporu oko toga kako se suprotstaviti sve većoj pretnji od hakerskih napada koji bi mogli naneti nesagledivu štetu kompjuterskim sistemima i internetu, što je jedno od važnijih pitanja koja će biti razmatrana tokom predstojećeg susreta dvojice predsednika
Pored obnove i proširenja Sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, koji ističe u decembru, predsednici Barak Obama i Dimitri Medvedev razmatraće tokom susreta u Moskvi ove nedelje i jednu, reklo bi se, neuobičajenu temu - sajber ratovanje.
I Moskva i Vašington slažu se u proceni da je virtuelni svet bojno polje u povoju, ali tu se saglasje završava. Rusija se zalaže da ovo pitanje bude regulisano međunarodnim sporazumom poput sporazuma o hemijskom oružju i iskoristila je čitav niz međudržavnih sastanaka kako bi lobirala za ovaj pristup.
SAD, sa druge strane, smatraju da sporazum nije neophodan i umesto toga predlažu poboljšanje saradnje među međunarodnim organizacijama. "Mi zaista verujemo da je rešenje odbrana, odbrana i samo odbrana", izjavio je "Njujork tajmsu" tim povodom jedan visoki zvaničnik Stejt departmenta koji je želeo da ostane anoniman.
Rusi "žele da ograniče ofanzivnost. Mi smatramo da je neophodno krivično goniti počinioce 50.000 napada koji se dese svakog dana", dodao je on. Vašington se protivi potpisivanju bilo kakvog sporazuma, jer se to pitanje dotiče i pitanja kao što su cenzura interneta, suvereniteta i odmetničkih subjekata koji možda ne bi bili obuhvaćeni sporazumom.
Prema američkim zvaničnicima nesuglasice po ovom pitanju otežale su međunarodnu policijsku saradnju, posebno imajući u vidu da najveći deo napada na kompjuterske sistema američke vlade dolazi iz Kine i Rusije. Iz ruske perspektive, nepostojanje jasnog sporazuma omogućilo bi svojevrsnu trku u naoružanju koja bi imala veoma opasne posledice. Međunarodni stručnjaci priznaju da, s obzirom na sve veću pretnju koju predstavlja rat u virtuelnom svetu, nekakav dogovor između Rusije i SAD mora biti postignut.
Stručnjaci smatraju da ruski i američki pristup ovom pitanju, potpisivanje sporazuma i uspostavljanje međunarodne policijske saradnje, nisu obavezno nekompatibilni, nego da se radi o različitom filozofskom pristupu. Vladislav Šerstjuk, zamenik sekretara ruskog Saveta za bezbednost, moćnog tela koje predsednika Federacije savetuje po pitanjima nacionalne bezbednosti, izneo je u martu teze koje predstavljaju "osnovu ruske pozicije" u razoružavanju virtuelnog sveta. Sporazum koji predlaže Rusija zabranio bi državama proizvodnju tajnih zloćudnih programa ili uređaja koji bi mogli biti daljinski aktivirani u slučaju rata. Predlozi Moskve uključuju i sprovođenje humanitarnih zakona kojim se zabranjuju napadi na civilne mreže i operacije obmane u virtuelnom svetu, kao i širi međunarodni državni nadzor interneta.
Američki zvaničnici se, međutim, protive sporazumima koji bi omogućili državama da cenzurišu internet tvrdeći da bi to pružilo zaštitu totalitarnim režimima. Vašington je takođe zabrinut zbog toga što ovakav sporazum ne bi bio efikasan jer je skoro nemoguće utvrditi da li je napad izvršila neka vlada, haker koji je odan vladi ili neka nezavisna odmetnička grupa.
Jedinstveni izazov u virtuelnom svetu jeste taj što vlade mogu izvesti obmanjujući napad sa kojim se ne bi mogle povezati, rekao je Herbert Lin iz američkog Nacionalnog saveta za istraživanja, privatne neprofitne organizacije. Taj izazov postao je očigledan 2001. godine, kada se mornarički špijunski avion "P-3" sudario sa kineskim lovcem. Posle ovog incidenta usledio je skok u broju napada na kompjuterske sisteme američke vlade čiji izvor nije bilo moguće identifikovati.
Slična situacija desila se i u Estoniji aprila 2007. godine kao i u Gruziji prošlog avgusta, za vreme kratkotrajnog rata u ovoj bivšoj sovjetskoj republici. Ruska vlada negirala je bilo kakvu umešanost u ove napade, a nezavisni posmatrači ocenili su da su napade mogle izvesti nacionalističke ili kriminalne grupe.
SAD pokušavaju da poboljšaju bezbednost u sajber svetu izgradnjom veza među međunarodnim policijskim agencijama. Zvaničnici Stejt departmenta kao model ističu Konvenciju o sajber kriminalu Saveta Evrope koja je stupila na snagu 2004. godine i koju su potpisale 22 države uključujući SAD, ali ne Rusiju i Kinu. Moskva se ovoj konvenciji protivi jer omogućava policiji da pokrene istragu o navodnom sajber zločinu u drugoj zemlji a da o tome prethodno ne obavesti lokalne vlasti, što predstavlja kršenje tradicionalnih ideja o suverenitetu. Stručnjaci ističu da su ruske vlasti ozbiljno sarađivale sa stranim policijskim organizacijama svaki put kada bi to od njih bilo zatraženo.
Za razliku od većine američkih zvaničnika, Džon Arkvila, koji je predvodio američku delegaciju na prvim razgovorima o ovoj temi 1996. godine, veruje u neophodnost nastavka pregovora o eventualnom sporazumu o sajber ratu. On ističe da je sporazum o hemijskom naoružanju ubedio mnoge zemlje da odustanu od ovakve vrste oružja.
Stručnjaci se slažu da, bez obzira na to čiji koncept odnese prevagu, američki ili ruski, vlade vodećih zemalja sveta dolaze do tačke bez povratka u trci u sajber naoružanju.
Razvoj sajber oružja
Mnoge zemlje, uključujući i SAD, razvijaju specijalno oružje za virtuelni rat kao što su "logičke bombe" koje se mogu postaviti u određeni kompjuter i aktivirati u željenom trenutku čime se uništava celokupna mreža, ili mikrotalasni uređaji koji su u stanju da spale kompjuterski hardver koji je od njih udaljen kilometrima. Pentagon planira formiranje vojne komande koja bi ovu zemlju pripremila kako za defanzivne, tako i za ofanzivne akcije u kompjuterskom svetu. Prošlog meseca, Obama je objavio svoju strategiju za bezbednost u virtuelnom svetu i rekao da će imenovati "koordinatora za sajber bezbednost" koji bi bio zadužen za zaštitu vladinih kompjuterskih sistema, sistema za kontrolu saobraćaja i drugih mreža od strateške važnosti.
Tema otvorena već 13 godina
Ovo nije prvi put da Moskva i Vašington razgovaraju o pitanju kontrole naoružanja u virtuelnom svetu. U praskozorje komercijalne svetske kompjuterske mreže, 1996. godine, vojne delegacije SAD i Rusije sastale su se tajno u Moskvi kako bi razmotrile ovu temu. Iako su delegacije bile vrlo visoke, američku stranu predvodio je vrhunski vojni strateg, a rusku admiral sa četiri zvezdice, sastanak nije urodio nikakvim plodom. Nakon ovoga, Rusija je u više navrata nudila rešenja tražeći sporazum o razoružanju virtuelnog sveta na nivou UN, čemu su se SAD uporno protivile. Obnovu pregovora predložili su ruski vojni zvaničnici na sastanku o kompjuterskoj bezbednosti održanom krajem aprila u Nemačkoj. Džon Arkvila, čovek koji je predvodio američku delegaciju na razgovorima 1996. godine, izjavio je da američka vojska posle prvih sastanaka nije pokazala nikakvo interesovanje za regulisanje tog pitanja, "što je velika šteta".
Bez razgovora sa Kinom
SAD i Kina do sada nisu vodile razgovore na visokom nivou o pitanju sajber rata, ali postoje indicije da je Moskva zatražila podršku za sporazum o kontroli naoružanja u virtuelnom svetu. "Kina je uporno pridavala izuzetnu pašnju pitanjima informacione bezbednosti i uvek je aktivno podržavala i učestvovala u naporima međunarodne zajednice usmerenim na očuvanje bezbednosti na internetu i borbu protiv sajber kriminala", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Ćin Gang.
 |
