Državni udar u kojem je svrgnut predsednik Hondurasa Manuel Zelaja naišao na jednoglasnu osudu u svetu. Latinoameričke zemlje, bliske Zelajinoj levičarskoj vladi, pozivaju na preispitivanje uloge SAD u ovom događaju, a Vašington demantuje bilo kakvu uključenost u akciju vojnih snaga Hondurasa
 Osude nedeljnog državnog udara u Hondurasu objedinile su zemlje različitog ideološkog spektra, od Kube s njenim komunističkim vođstvom do konzervativne Kolumbije. Predsednik Venecuele Ugo Čaves čak je zapretio vojnom akcijom prema Hondurasu u slučaju da ambasador njegove zemlje bude povređen u akciji vojske koja je prekjuče ujutru uhapsila Zelaju i prebacila ga u egzil u Kostariku.
Čaves je, u svojoj prvoj reakciji na događaje u Tegusigalpi, izrazio sumnju da iza vojnog udara stoje SAD i pozvao Obaminu administraciju da se izjasni o ovom pitanju. Vašington je, međutim, isključio bilo kakvu povezanost sa planiranjem državnog udara u Hondurasu.
Predsednik SAD Barak Obama je u prvom trenutku pozvao Hondurašane da reše sporno pitanje na miran način, ali nije jasno naglasio da želi da Manuel Zelaja bude vraćen na funkciju sa koje je svrgnut. Viši zvaničnik SAD je, međutim, nešto kasnije istakao da SAD jedino Zelajinu vladu priznaju kao legitimnu.
Manuel Zelaja je zbačen s vlasti neposredno pre održavanja kontroverznog referenduma o raspisivanju izbora za ustavotvornu skupštinu, koja je trebalo da izmeni ustav kako bi Zelaji bio omogućen još jedan mandat na mestu šefa države. Zelaja je u januaru 2006. izabran za predsednika Hondurasa, a mandat mu je isticao početkom sledeće godine. Vrhovni sud i Kongres proglasili su referendum protivzakonitim i pozvali vojsku da interveniše.
Prema pojedinim informacijama, u nedelju uveče zvaničnici SAD razgovarali su sa Zelajom, saopštavajući mu da rade na tome da on bude vraćen na vlast, uprkos tome što su veze Amerikanaca sa Hondurasom u poslednje vreme zahladnele zbog uključivanja Tegusigalpe u ALBA-u, levičarski politički savez pod vođstvom Venecuele. U međuvremenu, Kongres Hondurasa je imenovao predsednika ovog tela, Roberta Mičeletija, na mesto novog šefa države.
Stručnjaci u regionu smatraju da bi državni udar mogao da bude važan test za Obaminu administraciju, koja želi da popravi sliku koje stanovništvo Latinske Amerike ima o SAD. "Ovo je velika šansa za Obamu da napravi jasan raskid sa prošlošću i da pokaže da se nedvosmisleno drži demokratskih principa, čak i ako ne simpatiše Zelaju", rekao je bivši potpredsednik Kostarike Kevin Kasas-Zamora.
Nešto posle državnog udara u Tegusigalpi, Obama je izdao saopštenje u kojem izražava "duboku zabrinutost" zbog toga što su vojne trupe Hondurasa uhapsile Zelaju i prebacile ga u Kostariku. Manuel Zelaja je levičar i blisko je sarađivao sa ostalim levičarskm vladama u Latinskoj Americi, naročito sa venecuelanskim predsednikom Ugom Čavesom. Njegov zahtev za ustavnim promenama koje bi mu omogućile reizbornost očigledno je razbesneo vojsku, Kongres i sudove u Hondurasu.
Piter Hejkim, predsednik Interameričkog dijaloga, vašingtonske organizacije posvećene dešavanjima u Latinskoj Americi, podsetio je da su vojni udari izvođeni i u Čileu, Argentini i Brazilu tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. "Uključivanje vojske u ovakva svrgavanja je anatema za veći deo ovog regiona", kaže on. Venecuela, Bolivija i Ekvador su zemlje u kojima su građani na referendumu omogućili svojim predsednicima da produže mandat, ali u Hondurasu to nije bio slučaj.
Da SAD zauzimaju drugačiji stav prema dešavanjima u latinoameričkim zemljama u odnosu na raniju Bušovu politiku pokazuje i ovaj, najsvežiji primer. SAD su drugačije odgovorile na prekjučerašnji državni udar u Hondurasu nego na onaj u Venecueli iz 2002. godine, kada je Bušova administracija zdušno podržala svrgavanje Uga Čavesa, istovremeno poričući da je imala bilo kakva saznanja o planiranju udara, iako je kasnije otkriveno da je CIA zapravo posedovala informacije o kovanju zavere u Karakasu.
"Zelaja je još uvek legitimni predsednik. Obama bi trebalo da zatraži da on ponovo bude postavljen za predsednika. To je veoma važno jer je doprinos SAD u širenju demokratije u ovom regionu pod znakom pitanja", rekao je Kasas-Zamora. S njim se slaže i Augusto Ramirez Okampo, bivši ministar spoljnih poslova Kolumbije, koji kaže da je "obaveza štititi demokratiju u Hondurasu".
SAD poriču vezu sa svrgavanjem Zelaje
SAD su dobile pohvale od lidera latinoameričkih zemalja nakon aprilskog samita dve Amerike u Trinidadu i Tobagu, na kojem je Obama obećao da će raditi na unapređenju odnosa i raskidu sa ranijim pristupom SAD ovom regionu.
Vašington je tokom Hladnog rata podržao veliki broj državnih udara i vojnih diktatura širom Centralne i Južne Amerike, kako bi sprečio opasnost od širenja komunizma. U posthladnoratovskoj eri odnosi između levičarskih latinoameričkih vlada i SAD dostigli su veoma nizak nivo za vreme mandata Džordža Buša mlađeg.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves optužio je Vašington za potpomaganje državnog udara u ovoj zemlji 2002. godine. Iz Karakasa je, slično kao i prethodno iz Bolivije, proteran američki ambasador. SAD su odgovorile na isti način, izbacujući ambasadora Venecuele iz Vašingtona. Ipak, odnosi su značajno otoplili od dolaska Obame na vlast, što je rezultiralo obnavljanjem veza na ambasadorskom nivou tokom pretprošle sedmice.
SAD su odbacile optužbe o bilo kakvoj uključenosti u izvođenje državnog udara u Hondurasu. Najveća svetska sila ima između 550-600 trupa koje su stacionirane u vazdušnoj bazi Soto Kano, a njihov zadatak je borba protiv trgovine narkoticima i pružanje humanitarne podrške u slučaju nepogoda u zemlji.
Iako je Bil Klinton 1994. poslao vojne trupe na Haiti, nakon dolaska na vlast vojne hunte u ovoj zemlji, analitičari smatraju da su male šanse da Obama postupi na sličan način u slučaju Hondurasa.
Oštra reakcija Kube
Bivši predsednik Kube Fidel Kastro nazvao je državni udar u Hondurasu "samoubilačkom greškom", dodajući da ne postoji bilo kakva mogućnost za pregovore sa nekim novim liderima te zemlje.
Vlasti Kube Zelaju smatraju svojim saveznikom. "Udarom je s vlasti smenjena legitimna, ustavna vlada, samo zato što je želela da održi neformalno javno glasanje. U Hondurasu postoji samo jedna ustavna vlast i jedan ustavom priznat predsednik, koji bi morao da bude vraćen na funkciju bez ikakvog uslovljavanja", rekao je ministar spoljnih poslova Kube Bruno Rodriges.
Vladimir Stevanović
 |
