 Kada je pre nešto manje od godinu dana tužilac Luis Moreno Okampo optužio sudanskog predsednika Omara Hasana al Bašira za ratne zločine bio je predstavljen kao jedini čovek koji će isterati pravdu na videlo u slučaju Darfura, a danas se čini da se zbog, kako kažu, lošeg vođenja postupka on sam nalazi na optuženičkoj klupi
Kada je Luis Moreno Okampo optužio sudanskog predsednika Omara Hasana al Bašira za ratne zločine prošle godine, tužioca Međunarodnog krivičnog suda na sav glas su hvalili aktivisti za ljudska prava, kao čoveka koji može da pomogne da se pravda u slučaju Darfura istera na videlo.
Danas, čini se kao da se Moreno Okampu sudi, dok pojedinci koji su ga na početku podržavali stavljaju pod upitnik njegovu strategiju kao tužioca, njegovo korišćenje činjenica i lično ponašanje. Bašir i ostali su koristili diskusiju kako bi okupili opoziciju prvom svetskom krivičnom sudu, što bi moglo da ugrozi pokušaje da se otkrije ko je zaista odgovoran za masovne zločine u Darfuru.
Pitanje je kako napraviti balans između potrage za pravdom u Darfuru i postizanjem političkog dogovora kako bi se završio građanski rat u zapadnom delu Sudana. Poslednjih meseci afrički i arapski lideri govorili su kako je potraga argentinskog tužioca za sudanskim predsednikom podrila te pokušaje za postizanje mira.
Libijski vođa Moamer Gadafi i njegov gabonski kolega Žan Ping, koji se nalaze na čelu Afričke unije sprovode kampanju kako bi izvršili pritisak na afričke države da se povuku iz tela koje je osnovalo međunarodni tribunal. "Napadi na sud od strane afričkih i arapskih vlada u poslednjih devet meseci su najozbiljnija pretnja Međunarodnom krivičnom sudu od kada su SAD izrazile protivljenje istom 2002. godine", rekao je Vilijam Pejs, koji se nalazi na čelu Koalicije za međunarodni krivični sud, alijanse koju čini čak 2.500 organizacija.
Moreno Okampo brani svoj rad dugim intervjuima u kojima kaže kako njegova kancelarija nudi najsvetliju nadu za donošenje pravde stotinama hiljada afričkih žrtava i prekidu masovnog ubijanja u Darfuru. "Normalno je da kada sudski gonite ljude sa puno moći imate probleme", kaže Moreno Okampo, koji je postao poznat po tome što je vodio tužbu protiv argentinskih generala koji su naređivali masovna ubistva u takozvanom "prljavom ratu".
Međunarodni krivični sud je osnovan u julu 2002. godine kako bi gonio organizatore genocida, ratnih zločina i zločina protiv zbog građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, Kambodži, Ruandi i Sijera Leoneu.
Od kada je primljen 2003. godine, argentinski tužilac je podneo krivične prijave za ratne zločine protiv 13 lica u severnoj Ugandi, Kongu, Centralnoafričkoj Republici i Sudanu, uključujući i tužbu protiv Bašira u julu 2008. godina za organizovanje zločina u Darfuru. Pretpretresno sudsko veće prihvatilo je zahtev tužioca za podizanje naloga za Baširovo hapšenje 4. marta ove godine pod optužbom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali je odbacilo deo tužbe vezan za genocid.
Bušova administracija se prvobitno protivila ovom sudu, ističući strah za neosnovane istrage američkih vojnika koji su uključeni u borbu protiv terorizma. Ali predsednik Obama, čiji su glavni savetnici podeljeni oko toga da li Sudan nastavlja da čini genocid, pruža mnogo veću podršku radu suda.
Nasilje u Darfuru započelo je početkom 2003. godine kada su pobunjenički pokreti krenuli u oružani sukob sa islamskom vladom, a sve zbog navodne diskriminacije plemena koja žive u regionu. Tužilac je optužio Bašira da je orkestrirao genocid koji je doveo do smrti stotine hiljada civila u Darfuru, kako od bolesti, tako i od nasilja, dok je oko dva miliona njih moralo da napusti svoje domove.
Bašir je otvoreno prkosio sudu i rekao da će to samo ojačati njegovu poziciju. "Sud je izoliran, a tužilac stoji go", rekao je sudanski ambasador u UN, Abdalmahmud Abdahalim Mohamad.
Slučaj protiv predsednika Bašira "je polarizovao sudansku politiku i oslabio je one koji su se zalagali za kompromis i konsenzus", rekao je Rodolf Adada bivši kongoanski ministar spoljnih poslova koji se sada nalazi na čelu zajedničke mislije Afričke unije i UN u Darfuru.
Adado je u obraćanju Savetu bezbednosti UN u aprilu prigovorio Moreno Okampovoj karakterizaciji situacije u Darfuru kao genocidu i rekao da samo 130 do 150 ljudi umre u Darfuru svakog meseca, što je mnogo manje od 5.000, broja za koji argentinski tužilac tvrdi da svakog meseca izgubi život zbog nasilja ili nekog drugog razloga. "Ako se gledaju samo brojevi to je konflikt malog intenziteta", rekao je Adada.
Afrički lideri koji imaju nedokučive stavove prema ljudskim pravima pokušavaju da diskredituju Maoreno Okampa zato što se plaše odgovornosti u svojim zemljama, kaže Ričard Diker, ekspert za Međunarodni krivični sud u organizaciji "Hjuman rajts voč". Diker priznaje da je argentinski tužilac pravio greške koje su išle na ruku neprijateljima suda.
Tužilac oslobođen optužbi za silovanje novinarke
U septembru prošle godine organizacija "Hjuman rajts voč" pokazala je zabrinutost u poverljivoj zabelešci poslatoj sudu, o lošem moralu radnika suda i odlasku mnogih iskusnih istražitelja. Oni su, takođe istakli i izveštaj tužioca iz 2006. godine, kada je Moreno Okampo otpustio svog portparola, nakon što je ovaj podneo protiv njega internu prijavu da je silovao jednu novinarku.
Panel sudija Međunarodnog krivičnog suda, nakon što je ispitao tu novinarku, konstatovao je da su optužbe "evidentno neosnovane". Zatim je disciplinska komisija predložila da Moreno Okampo povuče otpuštanje, uz obrazloženje da je tužilac imao sukob interesa kada je otpuštao portparola.
Administrativni tribunal Međunarodne organizacije rada proglasio je da iako su optužbe portparola dokazane kao potpuno pogrešne, on nije tada postupio maliciozno zato što je verovao da se njegov šef ponašao neprikladno. Zbog toga je dogovorena nagodba po kojoj je portparolu isplaćeno 250.000 dolara nadoknade na ime zarada i štete koja mu je naneta zbog otkaza.
Moreno Okampo je u jednom intervjuu odbio da odgovori na kritike upućene zbog njegove reputacije i rekao: "Ne mogu da odgovorim na neosnovane optužbe".
Teško dokazati tužbu za genocid
Optužba protiv Bašira razočarala je mnoge afričke lidere, koji kažu da je ona licemerna. Oni su istakli da Savet bezbednosti, koji je odobrio istragu u Sudanu, ima tri stalne članice koje nikada nisu potpisale sporazum kojim je osnovan Međunarodni krivični sud, a to su SAD, Rusija i Kina. "Mi osećamo da je optužba pristrasna", rekao je izaslanik Konga u UN, Atoki Ileka.
Aleks de Val, britanski ekspert za Darfur i Džuli Flint, spisateljica i aktivistkinja za ljudska prava, podržavaju gledište da je Moreno Okampo problem. Oni su nedavno kao koautori objavili članak u magazinu "Vorld afers džurnal" u kojem citiraju bivše članove njegovog personala i istaknute eksperte za ratne zločine koji su kritični prema argentinskom tužiocu zbog toga što nije ispitivao svedoke unutar Darfura, kao i zbog toga što je podneo slabu tužbu za genocid protiv Bašira.
"Teško je dokazati genocid koji je sprovela jedna vlada u jednom dahu, a onda objasniti zašto je dva miliona Darfuraca raseljeno oko glavnih vojnih garnizona u njihovoj provinciji", objašnjava Endrju Kajli, britanski advokat koji se nalazio na čelu istražnog tima tužilaštva u slučaju Darfura.
I pored toga što je sud odbacio tužbu za genocid, Moreno Okampo je i dalje uveren da je Bašir odgovoran za isti. "Ima 300 pravnika, sve sami briljantni ljudi, sa različitim mišljenjima, ali sam onda doneo odluku. I dalje mislim da je to genocid i ja ću se žaliti", rekao je on.
Jablanov Nikola
 |
