 Mirjana Božić-Kezele
Ilustracija: Milan Zindović
Čovek se, kažu, sastoji iz tri dela: onoga što sam o sebi misli, mišljenja drugih i onoga što, ustvari, jeste. Ne treba, naravno, ni ukazivati da je prava slika i prilika nečijeg lika i dela srećna okolnost kada se sve tri varijante poklope, kad čovek može da stane ispred ogledala, pogleda se i zadovoljno konstatuje: "Pravi si, nema šta".
Aktuelni premijer Srbije, očigledno, nije imao ogledalo kada je davao intervju o učinku jednogodišnjeg rada Vlade, nije bilo čarobnog ogledalca u koje bi se pogledao i koje bi mu, makar diskretno, šapnulo da je Snežana, ipak, lepša od kraljice.
Tako, bez imalo skromnosti, koja se, ruku na srce, nameće na prvi look, Mirko Cvetković je ocenio da je njegov kabinet postigao napredak na svim poljima, a da je to što se nekome čini da nije adekvatna brzina kojom se postižu rezultati - samo optička varka.
Efikasnost Vlade je na nivou onoga što je moguće ostvariti u datim okolnostima, reče premijer, vadeći se, kao i mnogi lideri drugih zemalja, na napast zvanu svetska ekonomska kriza, pa "kud' svi Turci, tu i ćoravi Mujo". Sigurno "pali".
Kad na tako pripremljen teren koji je Cvetković oivičio sa "maksimalno mogućim u ovom trenutku" padne bilo šta što je Vlada Srbije uradila, onda je jasno da i malo, u očima javnosti, treba da znači mnogo. Potezi koje pojedina ministrastva nisu ni povukla odoše na dušu uvezene ekonomske krize, baš kao i sve što je Vlada zabrljala, a nije uzrokovano "spoljnim neprijateljem".
Ali, ko će, sem onih kojima je to zadatak po prirodi stvari - opozicija, tražiti dlaku u jajetu, kad se premijer onako samoishvali, a za njim i par ministara. I još na čelo podužeg spiska stavili viznu liberalizaciju, koja, ako je, na kraju balade i bude, nije samo zasluga Vlade. Možda je šargarepa na kraju onog štapa kojim je EU mlatila po Vojislavu Koštunici, pa, od silnog straha da se isti ne vrati, dala je ovima s nešto boljom retorikom.
Sem toga, Srbin je čuo da će moći da putuje. Ima li smisla da srećnu vest kvari pitanjem - a sa čim. Ćuti, kao ona baba što neće da kaže da ne urekne.
Zato Cvetković i može, u takvom psihološkom miljeu, da izjavi: "I konačno, kada se radi o boljem životu građana, imamo ogromne rezultate, uprkos krizi".
To što cene hrane svakodnevno skaču, što industrijska proizvodnja vrtoglavo pada, što radnici, na sve strane, štrajkuju i blokiraju prvo što im je pod rukom, što je benzin u Srbiji najskuplji u regionu, što smo zaduženi do guše, premijer kao da ne zna. Tek će, izgleda da se zadužuje.
Da ne verujemo očima i ušima, ali, ako je verovati agencijama, Cvetković je rekao da "povećanje deficita budžeta pozitivno deluje na ekonomiju jedne zemlje u trenucima krize, ali, s druge strane, to znači da Srbija mora više da se zaduži da bi to finansirala".
Prosto da poželimo da uvek budemo u deficitu, i kad prođe kriza, da bi nam ekonomija bila što bolja!
Ali, ničega ne treba da se plašimo sa Vladom Mirka Cvetkovića. Neće on da se "naljuti" kao Sanader.
"Ne bih bio sklon da se povučem u strahu od ekonomskih problema. Ja bih ostao do kraja da se izborim sa onim što je ispred mene, a ubeđen sam da to važi i za sve ministre", reče premijer.
Kako će da se izbori sa onim(a) iza sebe nije rekao.
A i što bi, daleko su Slovenci!
 |
