Državna preduzeća, osim Naftne industrije još ne menjaju vlasnika
Sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom, odnosno odredbama Memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, Srbija se obavezala da će da sprovede restrukturiranja privrede i mere ekonomske politike da bi mogla da povuče kreditna sredstva u vrednosti od ukupno tri milijarde evra. Drugu kreditnu tranšu, od oko 1,3 milijarde evra Srbija bi trebalo da povuče nakon pregovora sa Misijom MMF-a koja u avgustu stiže u Beograd, a kako je planirano, ostatak para našoj zemlji bio bi na raspolaganju 2010. godine.
Kako je nedavno obrazložio i guverner NBS Radovan Jelašić, Misija MMF će narednog meseca analizirati rezultate reformi i makroekonomska kretanja i zavisno od rezultata te analize će doneti odluku da li će dati zeleno svetlo za drugu tranšu. Guverner je javno upozoravao da je prošlost dosadašnji način funkcionisanja - zaduži se, privatizuj, uzmi još neki kredit u zemlji i inostranstvu, i na osnovu toga gradi socijalnu državu po svaku cenu.
„U Memorandumu o ekonomskoj i fiskalnoj politici tačno je da se pominje privatizacija najveće srpske telekomunikacione kompanije 'Telekoma Srbija', ali nema detalja, kaže za 'Borbu'", Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata ''Telekoma Srbija''.
''Postoje indicije da smo i mi deo aranžmana sa MMF, ali zvaničnih informacija nema, niti se na sajtu Vlade Srbije nalaze detalji vezani za našu kompaniju. Verujemo da gde ima vatre ima i dima, a 'Telekom' je profitabilna kompanija koja je prošle godine imala operativnu dobit od 43,5 odsto, što je rekord u poslednjih desetak godina. Kompanija je takođe ostvarila dobar prihod i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Od toga je država Srbija dobila svoj deo, grčki partner, kompanija OTE svoj, jedino nisu zaposleni'', kaže Joksimović i ukazuje da na osnovu važeće odluke Vladi Srbije pripada 70 odsto a Telekomu 30 odsto dobiti te kompanije. Od tih 30 odsto radnici nisu dobili ništa, što je očigledan primer destimulacije zaposlenih od strane većinskog vlasnika, države Srbije.
''U javnosti je stvorena slika da radnici 'Telekoma' imaju odlična primanja, jer imaju monopol, a istina je da najveći prihod kompanija ostvaruje u sektoru gde postoji jaka konkurencija a to je mobilna telefonija. Uvođenje poreza na telefoniranje mobilnim telefonom je direktno urušavanje kompanije jer se zavlači ruka u džep radnicima 'Telekoma' budući da se destimilišu korisnici usluga. Verujemo da poslovodstvo kompanije, na čelu sa generalnim direktorom Brankom Radujkom, želi da firma bude uspešna i profitabilan i Sindikat ima dobru saradnju sa menadžmentom, ali ne treba zaboraviti da dve trećine od ukupnih dividendi svih preduzeća ide u budžet Srbije'', govori Joksimović. Iz kompanije je otišlo oko 4,5 hiljada radnika, stručnjaci napuštaju „Telekom" i zbog većih plata odlaze kod konkurentskih kompanija, ukazuje oksimović. On smatra da partner države Srbije, grčka kompanija OTE ima ''prevelika prava'' s obzirom na to da poseduje 20 odsto akcija srpskog 'Telekoma'.
'''Dojče Telekom', koji poseduje 30 odsto akcija OTE-a, dakle više od grčke države u čijem posedu je 25 odsto kapitala, ne krije nameru da postane naš novi vlasnik, s obzirom na to da je već pokupovao telekomunikacione kompanije u celom regionu, osim Slovenije i Srbije. Privatizacija naše kompanije je blizu i verujem da smo mi sledeći na redu vlasničkog spiska nemačkog 'Telekoma''', navodi Joskimović.
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da informacije da MMF uslovljava Srbiji odobravanje druge tranše kredita nemaju osnova.
''To ne može biti uslov, razgovori sa Misijom još nisu počeli a nedavni boravak Murila Portugala u Beogradu nije imao za cilj razgovore oko detalja aranžmana, on je u Srbiji boravio povodom proslave 125 godina Narodne banke Srbije'', govori Kovačević. On kaže da bi MMF bio protiv prodaje ''Telekoma Srbija'' i da bi mogao ''da zažmuri ako bi država Srbija donela odluku o privatizaciji kako bi pokrila budžetski deficit''.
Pitanje je, kaže Kovačević, kome i za koliko prodati ''Telekom'' u uslovima ekonomske krize globalnih razmera. U slučaju da Srbija donese takvu odluku, ona ne bi usledila kao odgovor na uslov MMF. Ono što MMF traži od Srbije jeste nastavak reformi, a one podrazumevaju i privatizaciju srpskih preduzeća, ističe Kovačević.
Milojko Arsić, član Ekonomskog tima Vlade Srbije, takođe kaže da uslovljavanje prodaje „Telekoma" ''ne liči na verodostojnu informaciju''.
''Nije vreme za prodaju 'Telekoma', ko to traži tera Srbiju na loš poslovni potez'', kaže Arsić i ističe da njegovo iskustvo iz kontakata sa MMF-om govori da vesti da se zahteva prodaja „Telekoma" nisu tačne.
''Osnovni problem u odnosima Srbije i MMF nije deficit, nije sporan manjak, već koliki će biti taj minus'', navodi Arsić.
Ni drugi član Ekonomskog saveta srpske vlade, Jurij Bajec ne potvrđuje da je u poslednjim razgovorima sa MMF bilo razgovora o prodaji ''Telekoma'', već da se razgovaralo o povećanju deficita, odnosno o tome šta Vlada Srbije treba da uradi kako bi uredila javne prihode i rashode.
''Nije se pominjao 'Telekom', niti u razgovorima kod premijera Mirka Cvetkovića niti u Narodnoj banci, gde se održala stručna rasprava sa guvernerima regiona o fiksnom kursu. MMF ne može da traži od Srbije prodaju firme, to nije stil rada MMF. Oni ukažu na probleme, postave ih na sto i onda sledi stručna rasprava, procena Srbije šta je za nju od ponuđenih rešenja prihvatljivo a šta ne. Takva je, primera radi, rasprava o predlogu za povećanje stope PDV, o čemu odluka još nije doneta'', kaže Bajec.
Zavidne dividende u regionu
Prema nedavnom pisanju štampe u Hrvatskoj, koju je prenela agencija Beta, deset telekomunikacionih kompanija u regionu isplatiće ove godine ukupnu dividendu od gotovo 1,3 milijarde evra.
Hrvatske telekomunikacije, Telekom Slovenija, Telekom Srbija, Telekom Srpske, BH Telekom, HT Mostar, Telekom Crne Gore, Makedonski telekom, Mađar Telekom i Telekom Austrija prošle godine su zajedno prihodovali 12,17 milijardi evra, uz ukupnu neto dobit od 1,01 milijardu evra.
U ukupnoj strukturi prihoda odnosno dobiti na Mađar Telekom i Telekom Austrija otpada 63,4 odsto prihoda i 29,9 odsto ukupne dobiti deset regionalnih telekomunikacionih operatera, pri tom treba napomenuti da je Telekom Austrija jedini koji je lane ostvario gubitak (48,8 miliona evra).
Telekom Slovenije će najverovatnije isplatiti dividendu od sest evra po akciji. Ukupno će ta kompanija isplatiti dividendu u iznosu od 39,2 miliona evra, što predstavlja nešto više od 45 odsto lanjske neto dobiti i 4,6 odsto ukupnih prihoda kompanije ostvarenih u prošloj godini.
Najveći deo dividende, oko 29 miliona evra, pripašće državi, koja direktno i kroz paradržavne slovenačke fondove kontroliše više od 74 odsto akcija.
Drugu najveću dividendu isplatiće Hrvatske telekomunikacije (HT) od 4,09 evra po akciji. Ukupno je u dve tranše deoničarima isplaćeno 334,5 miliona evra što predstavlja 106 odsto neto dobiti Grupe HT za prošlu godinu.
„Dojče Telekomu", koji poseduje 51 odsto akcija vodećeg hrvatskog telekom operatera, pripalo je 1,25 milijardi kuna ili oko 170 miliona evra.
„Telekom Srpske" po prihodima ostvarenim u prošloj godini premašio je „BH Telekom" i postao vodeća telekom kompanija u BiH.
Akcionari te kompanije prvo su prihvatili odluku o isplati dividende od 11,8 evrocenti, da bi naknadno doneli odluku o isplati vanredne dividende od 8,8 feninga po akciji (4,5 evrocenta).
Tako će se akcionarima ukupno isplatiti dividenda u iznosu od više od 82 miliona evra. Vanrednu dividendu predložio je većinski vlasnik, Telekom Srbija koji poseduje 65 odsto akcija Telekoma Srpske.
Ukupna dividenda biće za 35 odsto veća od neto dobiti kompanije za prošlu godinu, a predstavlja 17,3 odsto lanjskih prihoda. Telekomu Srbije kao najvećem akcionaru pripašće više od 53 miliona evra.
