 Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić za „Borbu"
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je, posle obraćanja Letnjoj školi demokratije u Strazburu i razgovora sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Teri Dejvisom, komesarom za ljudska prava Tomasom Hamarbergom i predsednikom Evropskog suda za ljudska prava Žan-Polom Kostom razgovarao sa dopisnikom "Borbe".
Predsednik Mesić je pokazao posebno interesovanje za "Borbu", "list njegove mladosti", ali dok ju je listao kao da je bio iznenađen njenom očiglednim grafičkom i ideološkom transformacijom.
Razgovor je pružio priliku da se čuju konkretniji stavovi predsednika Mesića o odnosima sa Srbijom, o teritorijalnom problemu sa Slovenijom, o budućnosti Bosne i Hercegovine i političkim prilikama u Hrvatskoj uzavrelim posle ostavke Ive Sanadera na premijersku funkciju i lidersku poziciju u HDZ-u.
Da li će Hrvatska kada jednog dana uđe u EU, poučena sopstvenim negativnim iskustvom sa Slovenijom, zemljama u regionu sa kojima ima nerešene teritorijalne sporove - a to su Srbija, Crna Gora i BiH - praviti slične probleme?
„Mi smo rekli da to sigurno nećemo, jer to ne bi bilo ni u čijem interesu. Naš je interes da ceo region, odnosno, sve zemlje jugoistoka Evrope uđu što pre u Evropsku uniju, jer to je jedina šansa da definitivno eliminišemo rat kao političko sredstvo. Ulazimo u prostor u kome se danas nalaze Nemačka i Francuska, koje su međusobno ratovale - i to ne jedan rat kao što smo ga mi sada imali - već stotinama godina ratovale. Kada su shvatili da to ne vodi nikuda, onda su rekli hajdemo da sarađujemo. Prvo na uglju i čeliku, pa preko Evropske zajednice da bi došli do Evropske unije i političkog udruživanja. Dakle, ako su Nemci i Francuzi mogli sve te ogromne žrtve, razaranja i mržnje da stave u stranu pred ovim milenijumskim poduhvatom pred kojim se Evropa danas nalazi, mi to možemo još i lakše.
Evropa Sloveniji treba da pošalje poruku da je to bilo bilateralno pitanje i kada je Slovenija ulazila u EU. Kada je ona ulazila u EU mi Sloveniji nismo hteli smetati. Želeli smo da ona što pre uđe. Mi smo mogli pisati svim evropskim zemljama: 'Slušajte, sa Slovenijom imamo otvoreno pitanje granica na moru i mi tražimo da se to razreši pre nego je primite u EU'. To nam nije padalo na pamet. Sa Crnogorcima imamo jedan, ja bih rekao, džentlmenski sporazum, gde smo došli do privremenog rešenja koje funkcioniše. Nema nikakvih incidenata. I rekli smo da, kada se odlučimo za trajno rešenje, idemo onda pred međunarodni sud i kakva bude presuda mi je prihvatamo. To mi predlažemo i Slovencima, a oni odgovaraju da su u vreme bivše Jugoslavije imali teritorijalni kontakt sa otvorenim morem. Pa, jasno da su imali, ali između njih i otvorenog mora je sada Hrvatska. Tako su i Srbija, i Makedonija i Kosovo imali teritorijalni kontakt s Austrijom, jer smo bili u jednoj državi, ali sada je između nas Slovenija. I šta sad? Sada bi, znači, trebalo da Slovenija svakome omogući po jedan koridor da svako može doći do Austrije. To je karikaturalno, ali, nažalost, stvari moramo dovesti do karikature da bi se shvatilo da to nema osnova."
Pošto ste uspeli da sutrašnje lidere Srbije isprovocirate da napuste ovaj skup, mislite li da će Vaš odlazak s mesta predsednika Hrvatske, kao poslednjeg aktivnog visokog funkcionera koji je učestvovao u rasparčavanju Jugoslavije, doprineti normalizaciji odnosa između Srbije i Hrvatske?
„Vidite, moj odlazak je sigurno sada poruka da nijedan budući predsednik Hrvatske neće biti učesnik II svetskog rata. Neće imati iskustvo tog rata. Ja imam iskustvo holokausta, ja imam iskustvo zločina. Pola familije mi je pobijeno, a mojoj ženi svi su pobijeni u Jasenovcu. Dakle, ni jedan budući predsednik Hrvatske neće imati takvo iskustvo, ali će imati evropsko iskustvo. Imaće iskustvo jednog drugog načina življenja, drugačijih vrednosti, koje će omogućiti ponovnu saradnju i u regionu i u Evropi."
Čemu vode izjave poput one koju je NIN-u dao još uvek nepotvrđeni kandidat HDZ-a za predsedničku fotelju Andrija Hebrang, a kojima se relativizuju zločini komandanta koncentracionog logora Jasenovac, Maksa Luburića?
„Što se tiče gospodina kojeg ste spomenuli, ja s njim vodim velike polemike, pa sada ne bih otvarao novu. Jasno da me zgrozilo ono što sam pročitao, iako on sada daje neka druga objašnjenja. Mene je jedan visokopozicionirani čovek iz HDZ-a pitao koga bih ja iz te stranke podržao za predsednika republike. Odgovorio sam da mu to ne mogu reći, ali da mu mogu reći koga sasvim sigurno ne bih podržao. Pita koga, a ja sam mu kažem - Andriju Hebranga. Njega sigurno ne bih podržao."
Da li ćete se osećati lično poraženim, ako se gospodin Hebrang pojavi na vratima Vašeg kabinet da preuzme dužnost?
„Pa, ja bih to... Ja bih to shvatio kao lični poraz."
Srbija se mora dekosovizirati
Tokom boravka u Strazburu, predsednik Mesić obratio se delegacijama mladih lidera iz 47 zemalja članica Saveta Evrope i svojom opaskom o nepovratnosti nezavisnosti Kosova, prvo izazvao aplauze albanskih delegata, da bi posle slično intoniranih izjava o potrebi da se politička elita u Srbiji „dekosovizuje", učesnici Letnje škole demokratije iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore - po opštem utisku sasvim spontano - napustili njegovo predavanje.
Mesić smatra da su mladi lideri koji su napustili skup „još malo opterećeni nekim drugim pristupima demokratiji" i ironično dodaje da je „dobro što su došli u školu demokratije da još malo uče".
„Mislim da oni nisu razumeli ono što sam ja hteo reći. Nisam ja rekao da Srbija treba da prizna Kosovo. Srbija se mora dekosovizirati. Ona ne sme čitavo vreme otvarati jednu temu koja je stotinama godina iza nas. Prebacili ste tu temu iz političke u pravnu sferu? U redu, prebacili ste. Neka se to rešava. Ali, mi moramo otvoriti komunikaciju. Ako se negde pojave predstavnici Kosova, Srbi napuste konferenciju. To nema potrebe. Ja nikada neću napustiti razgovor ako se neko ne slaže sa mojim mišljenjem. Na meni je da dam argumente, a ako tog nekog ne uspem da uverim - u redu."
Bosna i Hercegovina je najveći problem u regionu
Mesić smatra da je Bosna najveći problem u regionu, a tokom svog predavanja je čak pominjao i prilično izlizani termin Dejton 2:
„Šta da se radi ako se tri naroda ne mogu dogovoriti, a moraju se dogovoriti? To je sada za mene najveći problem. Kosovo je prebačeno u pravnu sferu. I dobro... neka se rešava. Nemam ništa protiv. Ali kada Dodik... taj će me odmah napasti.. .kad on kaže 'ne smatram Sarajevo glavnim gradom Bosne i Hercegovine. To je administrativno središte'. Ne možeš ti biti u jednoj državi, a da ne priznaješ glavni grad te države. Smatram i da Tadićeva poruka za Bosnu i Hercegovinu nije najbolja, iako sam ja s njim prijatelj. Nije najbolja, ako on ode u Banjaluku, a ne ode u Sarajevo. Treba da ode i u Banjaluku i u Sarajevo. Ja sigurno neću otići samo u onaj deo Mostara koji je, da tako kažem, hrvatski."
Predsednik Mesić odbacuje i zalaganja Hrvata u BiH koji, iako sve malobrojniji, sve glasnije traže treći entitet:
„Mislim da to ne bi bilo dobro, jer to bi onda bio put za razbijanje BiH. Stvaranje hrvatske republike Herceg Bosne je razaralo BiH i ako neko misli da je to bilo učvršćivanje BiH, onda je, u najmanju ruku, u velikoj zabludi."
Sanaderov povratak u politiku bio bi neozbiljan
Govoreći o sve češće spominjanoj mogućnosti da je premijer Sanader podneo ostavku da bi se posle kratke pauze kandidovao za predsednika Hrvatske, Mesić naglašava da ga, uz sve poštovanje, ne bi mogao podržati, ali ne zatvara u potpunosti vrata za takvu mogućnost:
„Posle svega vrlo teško. Možda u nekoj perspektivi, ali sada bi to bilo malo neozbiljno. Kad neko kaže da je dovoljno bilo 20 godina u politici, 10 godina na čelu stranke, 7 godina na čelu vlade i zbog toga odlazi, a da se odmah posle toga vraća u politiku, to je onda u kontradikciji sa onim što je rekao. Ne bi bilo principijelno da ga ja u ovom kraćem vremenu podržim, ali šta će biti za više godina... Kasnije. Šta ja znam...".
Dušan Vojnović
 |
