Zakon o informisanju na proveri pred poslanicima
 Skupština Srbije završila je juče objedinjenu načelnu raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju. Vlada Srbije je amandmanima ukinula pojedine odredbe, ali stručnjaci smatraju da je taj zakon u suštini još u suprotnosti s evropskim standardima.
Jedan od autora još važećeg Zakona o informisanju, profesor Vladimir Vodinelić, kaže za "Borbu" da je dobro što je amandmanima na izmene zakona ukinuta odredba o visini osnivačkog kapitala.
"Takve odredbe su protivne Ustavu i evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, stoga je dobro što su izbačene, jer ne bi prošle na Ustavnom sudu ili pak, u Strazburu. One ne predstavljaju evropsku praksu, već davnu prošlost Srbije koja je sličan zakon imala pre sto godina, u kojem se propisuje da, ukoliko želite da pokrenete novine, morate da položite kauciju da biste uopšte smeli da progovorite", objašnjava Vodinelić.
On smatra da bi sve odredbe koje guše slobodu medija trebalo da ostanu u prošlosti.
"Zakona mora biti, jer je to propisano Ustavom, stoga je na republičkoj Skupštini da donese zakon koji bi zaštitio medije od vlasti. Naravno, svaki vid slobode podrazumeva i granice, te je neophodno da taj zakon ograniči slobode, ali i da zaštiti novinarsku profesiju. Ovaj zakon to ne podrazumeva", navodi Vodinelić.
Prema njegovim rečima, čak i nakon smanjenja novčanih kazni, koje predviđaju nove izmene, one su još previsoke.
"Kazne za medije su najviše koje postoje u Srbiji. Izgleda da je, prema nečijem tumačenju, medijska delatnost najopasnija u državi i da bismo trebali da se pribojavamo za živote čim se pojave novinari. Evropski standardi su tu prilično jasni i propisuju da kazna ne sme da bude toliko preterana da može čak i da ugasi medij koji je načinio grešku", rekao je Vodinelić.
Inače, premijer Mirko Cvetković je, pored medijskih udruženja, istakao i ulogu ministra dijaspore Srđana Srećkovića u pisanju amandmana na ovaj pravni akt. Kako "Borba" saznaje u tom ministarstvu, Srećkovićev doprinos zakonu proističe sa jednog skupa medija iz dijaspore koji se održao u organizaciji ministarstva. Na toj jednodnevnoj konferenciji, doneti su određeni zaključci vezani za rad javnog servisa, ističe "Borbin" izvor.
Ministar kulture Nebojša Bradić, obrazlažući poslanicima predložene izmene, rekao je da će se njima zaštititi prava lica koja bi kršenjem Zakona o informisanju bila ugrožena, dodajući da će na taj način biti zaštićeni i medijski radnici, ali i etički, profesionalni, zakonski i moralni standardi.
"Molim vas dajte da civilizujemo parlament jer ćemo na taj način svi imati više argumenata da pričamo o stvarima koje su obaveza prema ljudima koje predstavaljamo", rekao je Bradić, a na njegovo izlaganje su reagovali poslanici opozicje, a šef poslanka DSS Miloš Aligrudić je rekao da se izmenama Zakona o javnom informisanju "uvodi smrta kazna za medije u Srbiji".
Poslanici vladajuće većine naveli su u toku rasprave da će usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju omogućiti maksimalna sloboda medija, ali isto tako i veći stepen odgovornosti i sankcije za laži, klevete i uvrede.
Poslanik G17 Plus Željko Ivanji je ocenio da predložene izmene zakona nisu „odbrana lika i dela ma kog političara i da biti slobodan znači biti odgovoran", i najavio da će ta poslanička grupa podržati zakon.
Sa druge strane, opozicija smatra da su predlozi prazni, represivni, nedemokratski i da će izazvati još više nedoumica.
Poslanik Liberalno demokratske partije Zoran Ostojić je rekao da su predložene izmene Zakona o javnom informisanju represivne i da Srbije „u trenutku kada nas je Evropa častila viznom liberalizacijom pokazujemo želju da ne poštujemo evropske standarde".
Prema rečima Ostojića, zakon je neprimenjiv, a narušiće i ugled Srbije u evropskim institucijama.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić je ocenio da je "Bradić u Predlog zakona o javnom informisanju uneo Makijavelijeve ideje iz pakla kojima se guši sloboda medija", ocenivši da će usvajanjem izmena Zakona mediji moći da prenose samo ono što vlast govori.
Poslanik Srpske radikalne stranke Marina Raguš pitala je ministra kulture zašto u javnoj raspravi nije bilo reči u kojoj meri u našim medijima postoji američki kapital, sa kojim novinarima je razgovarao kada su pripremane izmene i dopune Zakon o javnom informisanju i kojim medijima je namenjena pomoć od 60 miliona dinara.
Vladini amandmani na Zakon o javnom informisanju
- izbačena je odredba o visini osnivačkog kapitala i depozita;
- ostala je odredba da osnivač javnog glasila ne može da proda novine, kao i da se ne može u roku od godinu dana osnovati novo glasilo pod istim ili sličnim imenom; u suprotnom, sud će obustaviti delatnost lista;
- umesto kazne zbog pada osnivačkog kapitala ispod dozvoljenog minimuma od milion do 20 miliona dinara, uvodi se identična kazna za osnivanje glasila pod istim imenom;
- ostaje kazna od milion do 20 miliona dinara za blokiran račun u trajanju dužem od 90 dana ukoliko firma nije obustavila delatnost; ostaje i kazna za odgovorno lice od 200.000 do dva miliona dinara i zabrana vršenja određenih dužnosti;
- u oblasti kaznenih odredbi promenjeno je to da kazna neće iznositi pun tiraž od toga dana, već će varirati od 25 do 100 odsto te vrednosti, ukoliko informacija nije na naslovnoj strani; ako je informacija naslovna, ostaje sedmostruka vrednost prodatog tiraža i oglasa;
Ivan Kriška
 |
