Novosadski kulturnjaci insistiraju da se komercijalne manifestacije zabavnog i turističkog sadržaja izuzmu od finansiranja iz budžeta za kulturu
Šta je strategija kulturne politike u Srbiji, pitanje je na koje već duže vreme nema relevantnog odgovora, a koje jedan deo radnika u kulturi uporno postavlja ovih dana samo u delu Srbije - Novom Sadu.
Skandali u vezi sa finansiranjem kulture i načini određivanja prioriteta u toj oblasti na nivou Novog Sada, Vojvodine i Srbije, okosnica su zajedničkog delovanja grupe umetnika i organizacija okupljenih na internet portalu "Za kulturne politike - politika kulture".
Čvrst otpor nezavisne scene začela je novosadska "Art klinika" koju vodi Nikola Džafo, nateravši gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića da javno stane iza kulturne politike koja se može svesti na rečenicu - kultura je Egzit. Ceo problem lako bi se dao proširiti i na ostatak Srbije, s tim što bi kultura onda bile komercijalne manifestaciej - Egzit i Guča.
Problem je, kaže u izjavi za "Borbu" Nikola Džafo, što Egzit koji je zabavna manifestacija komercijalnog karaktera uz to dobija i novac sa svih nivoa vlasti.
"Problem je što u preduzeće Egzit ulažu i Pokrajina i Republika i Grad. Još samo da im i Zemun da nešto, pa da dodatno pojačaju sopstevni komercijalmni karakter", sarkastičan je Džafo.
On je istakao da niko u Novom Sadu ne osporava kvalitet samog Egzita, ali da većina kulturnih radnika osporava neracionalnu i nedefinisanu raspodelu sredstava iz budžeta i najavljuje za danas radni sastanak u Art klinici na kojem će biti dogovorene smernice daljeg delovanja novosadskih kulturnjaka.
Ono što je za sada izvesno, jeste da radna grupa insistira na sistematskom rešenju koje bi bilo pravično i demokratsko, a ne formalno birokratsko, kao i na zahtevu da se komercijalne manifestacije zabavnog i turističkog sadržaja izuzmu od finansiranja iz budžeta za kulturu.
Zahteve radne grupe podržava i reditelj Želimir Žilnik, koji smatra da nedavni javni istupi čelnih ljudi Novog Sada o problemima u regulisanju kulture predstavljaju nipodaštavanje i diskvalifikaciju javnog rada lokalne kulture i umetnika.
Podsećanja radi, gradonačelnik Igor Pavličić je u jednom javnom nastupu rekao da se za kulturu izdvaja više od 900 miliona dinara i da Egzit "spram rezultata koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca".
"Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruženja i razne 'Art klinike', a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga", precizirao je Pavličić svoj stav prem umetnosti.
Umetnici su mu uzvratili zahtevom da raspodela tih 900 miliona bude transparentna, što nije bio slučaj do sada.
"Hoćemo jasan i transparentan rad, želimo jasnu strategiju kulturne politike ove 'demokratske' gradske vlade sa precizno utvrđenim budžetom i preraspodelom u koju moraju biti uključeni predstavnici trećeg (nevladinog) sektora i nezavisne kulturne scene", piše na web platformi "Za kulturne politike".
Predstavnici nezavisne kulturne scene održali su do sada dve tribine u Omladinskom centru CK 13, poručili su čelnicima Grada, koji tvrde da zastupaju politiku evropskih integracija, da se u sklopu paketa zakona EU u okviru Amsterdamskog dogovora iz 1997. u članu 151, između ostalog, ističe: „podsticaj nekomercijalne kulturne razmene, umetnička i literarna kreacija, uključujući i audiovizuelni sektor".
Ostalo je zabeleženo da se na skupu nije pojavio Ivan M. Lalić, direktor Sterijinog pozorja i umetnički direktor Cinema city festivala, dva velika korisnika budžeta Novog Sada. Lalić je, u međuvremenu, polemisao s rediteljem Želimirom Žilnikom, a skup je podržao i kompozitor Boris Kovač.
Pitanja na koja učesnici tribine zahtevaju odgovor od novosadske uprave, veoma lako se mogu preslikati na celu Srbiju, a gradonačelnika su pitali: "Zašto se u Novom Sadu namerno ne donosi nikakva dugoročna strategija za bilo šta, pa ni za kulturu".
I kultura je partijski spahiluk
Istoričarka umetnosti Olivera Radovanović efektno je svela problem rečima:
"Sektori se podele između stranaka i onda su oni privatni resurs, spahiluk i izvor finansiranja onima koji po stranačkoj liniji, bez obzira na profesionalnost, 'zasluže' te pare... Ovo što se ovde događa, što su umetnici pokrenuli, je svetlost u ovom trenutku. Kada se osvešćeni ljudi okupe i kažu: Sada je dosta. Uvredili ste nas na najgori mogući način, a ja mislim da nas je gradonačelnik sve uvredio, i to ne samo umetnike nego sve građane, nipodaštavanjem na tako grub način. Takve stvari ne smeju da se dogode. On je i moj i vaš gradonačelnik i on sebi ne sme da dozvoli da potceni bilo koga od nas. To što je napravio je užasan gaf, i u najmanju ruku zaslužuje da javno dobijemo izvinjenje. O ostavci da i ne govorimo jer mislim da u ovoj zemlji niko od njih nema obraza da da ostavku kada nešto zgreši. Ali izvinjenje i poziv na javni dijalog je ono što moramo da očekujemo od gradonačelnika."
 Univerzijada nije samo kulturno-sportska nego i fašisoidna manifestacija
Kakve suštinske probleme proizvodi loša kulturna politika u Srbiji na internet portalu "Za kulturne politike - politika kulture" iznela je i Maja Solar, filozofkinja i pesnikinja.
"Da je kultura oduvek isprepletena sa politikom, jasno je, ali kada se pod maskom kulture kao jedini kriterijum i vrednost ističe profit, onda imamo problem i posledice koje mogu biti krajnje opasne. Exit, kao profitabilni zabavni mainstream festival, je ekonomski značajan, no koliko su uspešnost i brend u ekonomskom smislu obeležja kulturnog života, o tome se može diskutovati. Kultura ne bi trebalo da je roba, kao ni znanje.
U Novom Sadu postoje mnoge kulturne organizacije i institucije koje nemaju profitabilni karakter, no time se njihova uspešnost ne umanjuje, jer ona se ne meri novcem.
Politika komercijalizacije kulture i obrazovanja bi trebalo iz temelja da se menja, osobito zbog fašistoidnih učinaka. Ovo nasilje, pod maskom govora o kulturi, može se videti i kroz jedan blizak aktuelni problem povodom Univerzijade u Beogradu. Promovisana kao kulturno sportski događaj, Univerzijada se prikazuje pod istim velom - velom diskursa o grandioznoj 'kulturi' koja donosi grandiozni novac, čak i u vremenu ekonomske krize ona predstavlja pravu ekonomsku injekciju (kako ističe g. Đelić).
U isto vreme, romski građani u bloku 67 (naselje Belvil) su zbog ovog događaja ograđeni žicom, ne bi li se stvorila slika idealnog Beograda za vreme 'spektakla'. U vidu demokratskog regulativa proizvedenog u uspešnosti i brendu jednog sportskog događaja, nedemokratski se vrši segregacija jednog dela stanovništva i krše se njihova osnovna prava.
Postavlja se pitanje, dokle će ovakvi kriterijumi uspešnosti oličene u novcu i brendu ići, i koliko još kulturnih, etničkih... diskriminacija proizvesti. Kao i ključno pitanje: KO u gradu ima nešto od toga što je uspešno i brend, a ko nema, i kome čak ide i na štetu", piše Maja Solar.
Vesna Tašić
 |
