U Mreži za restituciju i u Srpskoj ligi uvereni da je naturalna restitucija jedina moguća, pravedna i profitabilna
Ljudi čija je imovina oduzeta pre više od pola veka raznim nacionalizacijama, konfiskacijama, agrarnim reformama i eksproprijacijama, odavno su izgubili poverenje u srpsku političku elitu. Oni ne veruju da vlast ima iskrenu nameru da reši pitanje restitucije, donese zakon i što je moguće pravednije obešteti građane koji traže da im se oteto konačno vrati. Zato su skeptični i prema izjavi državnog sekretara u Ministarstvu finansija Srbije Slobodana Ilića koji je na skupu "Restitucija, evropska iskustva - preporuke za Srbiju" ponovio da očekuje da do kraja godine Vlada Srbije usvoji predlog zakona o denacionalizaciji.
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić kaže za "Borbu" da nije realno očekivati da će političari koji danas vode Srbiju iskreno prionuti na rešavanje pitanja restitucije koje bi bilo u korist svih građana.
"Da su imali volju oni bi zakon doneli još 2001. godine kako su i obećavali pred 5. oktobar. Državni sekretar Ilić je pre dve godine u decembru govorio da će zakon o restituciji uskoro biti usvojen i stupiti na snagu, da će početi da se primenjuje od marta 2008. godine i ništa od toga. Neka nam daju i jedan jedini razlog da verujemo da će ove godine biti drugačije ", ukazuje Antić.
"Oni bi zakon mogli da usvoje do kraja ove godine i na vladi i u parlamentu samo ako bi hteli. Međutim, nemaju nikakvu želju i volju da to urade već samo ako ih neko natera. A, za nas je najvažnije kada će taj propis biti usvojen u Skupštini, kada će početi da se primenjuje u praksi, jer usvajanje predloga zakona od strane Vlade još uvek nije usvojen zakon. S druge strane, svedoci smo da su vrlo ekspeditivni kada im je nešto po volji i kada nešto treba pokloniti tajkunima", tvrdi Antić.
I potpredsednik Srpske lige za restituciju Branislav Trajković ne veruje da će neko ko nije uradio posao pre i u proteklih devet godina, to učiniti danas. On smatra da je "želja vlade da nikad ne vrati celokupnu oduzetu imovinu koju je Titova vlast nezakonito stekla".
"Očekivali smo da se zakon o denacionalizaciji donese prethodnih godina ili juče. Ne samo da ne verujemo onome što je rekao državni sekretar, već ne verujemo ni jednom čoveku u Vladi i u Skupštini pošto su proteklih devet godina dokazali da žive od preprodaje i prodaje imovine koja ima originalne vlasnike. Da se za ovih devet godina ozbiljno radilo na zakonu o restituciji do sada bi imali rešenja koja su primenjena u praksi i ljudima bi bila vraćena imovina", kaže za "Borbu" Trajković.
Državni sekretar Slobodan Ilić je rekao da još nije utvrđen model obeštećenja vlasnika oduzete imovine.
"Postoje dva koncepta koji mogu da se primene u denacionalizaciji, kombinacija naturalnog i novčanog obeštećenja i samo novčano obeštećenje, a na osnovu iskustava drugih zemalja i ekonomskih mogućnosti Srbije biće predložena rešenja za denacionalizaciju", istakao je Ilić.
Principi kojima će se rukovoditi Ministarstvo finansija u pripremi nacrta zakona o denacionalizaciji su, kako je objasnio Ilić, da se u tom zakonu definišu obaveze države da na efikasan način sprovede denacionalizaciju, da njegova primena ne dovede do novih nepravdi i da bude primeren ekonomskim potencijalima zemlje.
Ilić je dodao da je najrealnije da se povraćaj oduzete imovine obavi u državnim hartijama od vrednosti koje će se isplaćivati na duži rok, ali da će o bilo kom modelu koji bude predložen moći da se izjasne svi zainteresovani učesnici u postupku denacionalizacije.
Mile Antić, međutim, smatra da za tim nema potrebe.
"Bilo kakva priča i nametanje priče o obeštećenju je, ustvari, svesna, logična prevara. Bez obzira na katastrofalan, kriminalan Zakon o planiranju i izgradnji i dalje se najveći deo zemljišta, poljoprivrednog, građevinskog i šumskog, može vratiti u naturi. Ostaće mnogo tog zemljišta da se i kao kompenzacija vrati u naturi. Jedino u situacijama kada građanin neće da prihvati imovinu jer ne želi, na primer, da plaća porez ili održavanje, nego hoće novac, treba pričati i razmišljati o novčanom obeštećenju", ukazuje Antić.
Branislav Trajković takođe smatra da je u Srbiji jedino moguća, izvodljiva i profitabilna naturalna restitucija, jer je naša država toliko siromašna da ne može, kako je istakao, da obešteti originalne vlasnike ni sa kontejnerima.
"Mi zahtevamo da se vrati imovina za imovinu. I za hartije od vrednosti treba imati novčanu podlogu, a Srbija je bez novca što dokazuje pomoć EU od 100 miliona evra. Restitucija nije pitanje morala već prava i pravnog sistema koji se poštuje u Evropi i razvijenom svetu. Ako nama danas ne vrate oduzetu imovinu, onda će samo biti pitanje dana kada će svakom oduzeti stečenu imovinu", zaključuje Trajković.
Priča o obveznicama je deo otimačine
Mile Antić smatra da nema potrebe i da se povraćaj oduzete imovine obavi u državnim hartijama od vrednosti.
"To je, nažalost posledica pomirljivosti građana Srbije koji su prihvatali da njihovom opljačkanom imovinom - deviznom štednjom do 2017. godine raspolažu drugi i da im time mašu pred nosom kao superbogataši. Drastična je razlika između stare devizne štednje i oduzete imovine. U najvećem broju slučajeva svaki seljak može da pokaže prstom na svoju oduzetu njivu, građanin na građevinsko zemljište, zanatlija na svoju radnjicu a koji su danas u državnoj svojini. To je priča o restituciji. A priča o obveznicama je priča koju su komunisti stavljali formalno u svoje zakone kada su otimali imovinu", naglašava Antić.
Ankica Nenova-Borovčanin
 |
