Većina žena u Srbiji odlazi kod lekara tek po nastupanju problema
Mlade žene u Srbiji najčešće odlaze kod lekara zbog polnoprenosivih bolesti, žene srednjih godina obično muči depresija, gojaznost i fizička neaktivnost, dok život zrele žene uglavnom otežava osteoporoza i hipertenzija, pokazalo je ispitivanje kvaliteta života i zdravstvenih navika žena u Srbiji u okviru projekta „Promocija zdravlja i prevencija bolesti žena Srbije".
Projekat, čiji je nosilac Farmaceutski fakultet u Beogradu, realizovan je u proteklom periodu na primarnom nivou zdravstvene zaštite u Beogradu, Nišu i Subotici. Unapređenje zdravlja i sprečavanje bolesti žena, razvoj svesti o potrebi i značaju stalne brige za zdravlje i smanjenje faktora rizika, neki su od ciljeva tog projekta koji je sproveden pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja.
Mlade žene u Srbiji doktoru se najčešće javljaju zbog polnoprenosivih bolesti, istraživanja pokazuju da većina njih u seksualne odnose stupa u 17 godini, dok više od 70 odsto ne koristi zaštitu prilikom seksualnog odnosa.
"To je i najčešći razlog kada one odlaze lekaru, kada nastupi neki problem, kada se jave simptomi polnoprenosivih bolesti. Mlade žene zbog nebrige dovode u pitanje mogućnost da postanu majke, dok, s druge strane, one, sve češće, prvi put postaju majke nakon tridesete godine", rekla je juče Katarina Ilić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, na predstavljanju monografije u kompaniji "Velefarm" koja je bila jedan od donatora projekta.
Ona je navela da žene srednjih godina u Srbiji uglavnom muče depresija, gojaznost i odsustvo fizičke aktivnosti.
"Depresija nije dijagnostifikovana, već smo na osnovu odgovora ispitanica prepoznali simptome. Depresija je u vezi s nezaposlenošću i njeni simptomi su izraženiji u sredinama gde je nezaposlenost veća. Problem gojaznosti je upozoravajući, jer ona može biti povezana sa smanjenom reproduktivnom sposobnošću žene", navela je Ilićeva.
Istraživanje je pokazalo da život zrele žene najčešće otežava osteoporoza i hipertenzija.
"Za zdravlje žena u Srbiji veoma je alarmantno to što ne idu dovoljno često na preglede. Na primer, prema podacima Doma zdravlja "Rakovica" 20 odsto žena redovno kontroliše svoje zdravlje, dok 80 odsto njih kod lekara ne ode ni jednom godišnje. Veliki je izazov zdravstvenog sistema da utiče na promenu životnih navika i stilova upravo tih žena. Veliki doprinos zdravlju žena Srbije, dali bi i poslodavci, koji bi žene koje zapošljavaju slali na preglede", ukazala je Katarina Ilić.
Obuka farmaceuta, lekara i volontera, formiranje savetovališta u okviru apoteka i domova zdravlja, aktivno uključivanje žena svih starosnih grupa i ispitivanje kvaliteta njihovog života i zdravstvenih navika, samo su neke od aktivnosti koje su sprovedene u okviru ovog projekta.
"Podeljeno je oko 40 hiljada edukativnih flajera, a veliki broj žena dobio je odgovarajući savet od svog farmaceuta ili lekara, čime je svest žena o očuvanju i unapređenju zdravlja značajno podignuta", rekla je Ljiljana Tasić, rukovodilac projekta sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Ona je istakla da su efekti dugoročni, a ogledaće se u smanjenju broja neželjenih trudnoća, abortusa, ranog obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze.
Žene predstavljaju najveću grupu korisnika zdravstvene zaštite u Srbiji. S druge strane, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" prosečni život žena u Srbiji je 2006. bio 76, 2 godina.
"U odnosu na prethodni period, životni vek žena je produžen za godinu ipo. Da bi se kvalitet njihovog života i unapredio, osim ostalog, jako je bitno podići svest žena o sopstvenoj brizi", rekla je profesorka Snežana Simić s Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Predstavljena naučna monografija o zdravlju žena
Kao rezultat sprovedenog projekta objavljena je i naučna monografija „Zdravlje žena u Srbiji - promocija zdravlja, prevencija bolesti i terapija" čiji je izdavač Farmaceutski fakultet u Beogradu. U ovoj publikaciji, nastaloj zahvaljujući saradnji akademskih i kliničkih autoriteta, dat je pregled različitih faktora rizika i rizičnog ponašanja koje se odnose na zdravlje žena.
„Brigom za svoje zdravlje, žene se brinu i o zdravlju svoje porodice. Zbog toga je izuzetno važno konstantno delovati u pravcu unapređenja zdravlja i kvaliteta života, na čemu počiva i vizija naše kompanije, te nam je bilo zadovoljstvo i čast da doprinesemo realizaciji ovakvog projekta", rekao je Rade Lazarević, pomoćnik generalnog direktora kompanije „Velefarm".
Pomoć pri dilemi: kontraceptivne pilule ili prezervativi
U sklopu ovog projekta pokrenut je i veb sajt www.zdravljezena.org sa ciljem da pruži neposrednu podršku unapređenju i istraživanju kvaliteta života žena u Srbiji.
Posetioce sajta najviše je zanimalo da im stručna lica pomognu pri dilemi da li da koriste kontraceptivne pilule ili prezervative. Farmaceutkinja Marina Petrić je sve znatiželjne odgovorom uputila da "upotrebom kontraceptivne pilule se svakako možete zaštititi od neželjene trudnoće, ali budući da one mogu uticati na vaš hormonalni status, bolje je koristiti prezervative".
Jedno od čestih pitanja na sajtu je i da li se u Srbiji mogu kupiti ženski kondomi. Mlade žene na ovom sajtu mogu da se upoznaju sa najčešćim poremećajima ishrane od kojih pate žene do 25 godina, a to su anoreksija i bolumija.
IVANA BOGOJEV
 |
