Ekotopija i USAID upućuju Srbiju u prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije
Biomasa predstavlja najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji, ali još uvek nedovoljno iskorišćen. S obzirom na to da je 30 odsto teritorije pokriveno šumom, a 55 odsto predstavlja obradivo zemljište, Srbija, a posebno Vojvodina raspolažu relativno velikim potencijalima biomase, koja nastaje kao "višak" u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Pored ostataka koji potiču od uzgoja žitarica, koje se koriste za hranu, postoji i mogućnost ciljanog uzgoja žitarica radi proizvodnje goriva, koje se dobija od biomase, a da pritom ne dođe do ugrožavanja proizvodnje hrane. Sirovinski potencijal šumske biomase Srbije može se uvećati podizanjem novih površina pod šumama, a posebno osnivanjem namenskih zasada šumskom i poljoprivrednom zemljištu.
Biogoriva, a naročito drvna biomasa, u poslednjih deset godina u svetu počinju sve više da se koriste za grejanje i proizvodnju električne energije. Razlog je ne samo prednost ovog vida energije sa ekološkog aspekta, već realnost da je sve manje sirovine iz neobnovljivih izvora.
Danas u Srbiji korišćenje šumske biomase nije na odgovarajućem nivou. Za značajniju upotrebu biomase neophodno je obezbediti zakonodavno-administrativne preduslove, koji u sebi moraju sadržati i konkretne poreske olakšice i subvencije. Takođe, neophodno je i angažovanje naučnih i stručnih kadrova, koji bi ne samo ukazali na značaj i prednost korišćenja ovog vida energije, nego i učestvovali u izradi nacionalnih standarda za biogoriva.
Može se očekivati da će korišćenje drvne biomase imati veoma važnu ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama, pogotovo kada se uzme u obzir da Kjoto protokol našu zemlju obavezuje da smanji količinu ugljen-dioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem fosilnih goriva.
Upotreba biomase u Srbiji polako nalazi primenu za zagrevanje domaćinstava korišćenjem briketa i peleta od biomase, a u perspektivi, najveća ulaganja bila bi neophodna za proizvodnju električne energije i korišćenje u toplanama. Danas smo, još uvek, u korišćenju biomase decenijama daleko od prakse u razvijenim evropskim državama poput Danske, Finske, Austrije i Belgije.
Seminar "Biomasa za zdravu, čistu i ekonomičnu Srbiju", koji su organizovali USAID- Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije i prvi ekološki fond u Srbiji "Ecotopia", poručuje da Srbija ima potencijale da iz biomase proizvede, čak, oko četvrtinu ukupno proizvedene energije.
Profesorka Mašinskog fakulteta u Beogradu Dragoslava Stojiljković, rekla je da se biogoriva, a naročito biomasa u poslednjih 10 godina u svetu sve više koriste za grejanje i proizvodnju električne energije.
Ona je objasnila da u biogoriva spadaju biogas, čvrsta goriva, tečna goriva - biodizel i bioetanol koji se proizvode iz uljarica, kao i energija dobijena iz ogrevnog drveta, drvnog uglja, poljoprivrednih ostataka i ostalih sporednih proizvoda.
Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra za obnovljive izvore energije, rekao je da biomasa čini 60 odsto ukupnih obnovljivih izvora energije u Srbiji, čime spada u najznačajnije izvore energije.
"Prema nekim podacima u budućnosti bi mogla da zameni čak 2,7 miliona tona nafte", rekao je Stojadinović.
On je ukazao i na to da se cena biomase kreće od 11,4 do 13,6 evro centi po kilovat-času, što je čini jeftinijim izvorom energije od struje, gasa, lož ulja i mazuta.
Prema njegovim rečima, drvna biomasa koja se koristi za grejanje, osim što je jeftinija i čistija za upotrebu od uglja, stvara deset puta manje pepela i ugljen-dioksida, zauzima manje prostora i ne zagađuje životnu sredinu.
On je istakao da Ministarstvo rudarstva i energetike radi na izradi akcionog plana za korišćenje biomase kao najznačajnijeg obnovljivog izvora energije, a u planu je i izrada platforme za razvoj tržišta biomase, kako bi se potrošači informisali o detaljima.
On je naglasio i da se Srbija obavezala da poštuje Direktivu EU o obnovljivim izvorima energije, prema kojoj do 2020. godine 20 odsto energije koja se troši, mora poticati iz obnovljivih izvora, poput vetra, solarne energije i biogoriva.
Dodao je da se radi i na ispitivanju mogućnosti prelaska na biomasu u 15 toplana u Srbiji koje nemaju mogućnost snabdevanja gasom i 15 srednjih škola poljoprivredne i šumarske struke.
Radmilo Savić, direktor proizvodnje JKP Beogradske elektrane naveo je primer njihovog javnog preduzeća, koje je prvo u Srbiji, tokom prošle grejne sezone, zamenilo fosilno gorivo gorivima na bazi drvne biomase.
"Nakon probnih ispitivanja tokom grejne sezone 2007/8. u dve toplane i dve kotlarnice počeli smo sa upotrebom peleta i briketa, u starim kotlovima, na ugalj. Bili smo zadovoljini rezultatom primene ovog goriva, a ekološki efekti su bili značajno smanjena emisija zagađujućih materija i potpuna eliminacija sumpornih isparenja.
Savić je procenio da će beogradske toplane tokom jedne grejne sezone potrošiti 2.000 tona peleta i 2.500 tona briketa, a da su potrošački potencijali Srbije 100.000 tona peleta po grejnoj sezoni u toplanama, koliko bi, prema njegovoj proceni, bilo potrošeno i u individualnim ložištima.
On ja istakao neophodnost izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju drvne biomase i izgradnju novih izvora energije projektovanih za biomasu.
Fabrika „Bioenergy Point", član „East Point" grupe u Boljevcu proizvodi 1.200 tona peleta mesečno. Po Stojanovićevim rečima, firma kojom rukovodi uglavnom izvozi u druge zemlje kao što je Italija. Glavni snabdevač ove fabrike su „Timočke šume" koje vrše sanitarnu seču drva, ili poseku onoliko drva koliko može da se obnovi.
Proizvodnja peleta ne uništava šume, tvrdi Stojanović, dodajući da „Bioenergy point" koristi otpadno drvo.
USAID projekat za razvoj konkurentnosti Srbije povezao je pilanu "Tri jele" iz Kanareva, proizvođača telegrafskih stubova i firmu "BioEnergy Point" iz Boljevca, proizvođača peleta od biomase.
Zbog dugoročnog problema odlaganja otpada iz proizvodnje, pilana je na svojoj lokaciji imala "planinu" strugotine, čije je odlaganje bilo dodatni trošak proizvodnje. U kontaktima sa firmom "BioEnergy", utvrđeno je da postoji obostrani interes da se veći deo njihovog otpada iskoristi u proizvodnji peleta.
Projekat radi sa nekoliko komercijalnih banaka kako bi obezbedili lakši pristup sredstvima za domaće potrošače zainteresovane za peći i kotlove za biomasu. U program su se za sada uključile Čačanska banka, Findomestic banka i Opportunity banka.
USAID učestvuje i u izradi Nacionalnog akcionog plana za sektor biomase, koji će predložiti rešenja za brojne probleme sa kojima se firme iz ovog sektora suočavaju, a to je, pre svega, nepostojanje finansijskih i drugih podsticaja za kupovinu peći i kotlova na biomasu.
Polazeći od takvog stanja američka vladina organizacija USAID je u svoj četvorogodišnji projekat za razvoj konkurentnosti u Srbiji vredan 14, 7 miliona dolara, uključila i sektor obnovljivih izvora energije. Projekat treba da podstakne korišćenja biomase za proizvodnju toplotne i električne energije, kroz organizovanje proizvođača u ovom sektoru u radnu-lobi grupu. U isto vreme, planira se sprovođenje javne kampanje kako bi se najširoj javnosti i donosiocima odluka u ministarstvima i drugim vladinim telima predstavio značaj i veliki potencijali ovog vida energije u našoj zemlji.
Peleti - kao filter cigarete
Peleti su osnovna jedinica u proizvodnji drvne biomase. Dobijaju se mlevenjem drvnog ostatka koji nastaje u procesu prerade drveta, a zatim njegovim sabijanjem u posebnim presama.Cilindričnog su oblika, dužine od 10 do 33mm, a prečnika od 6 do 12mm.
Lože se u specijalizovanim kotlovima ili pećima koji su jednostavni za instaliranje i upotrebu. Za upotrebu kotlova i peleta, nije neophodno imati klasičan odžak, već dim može da ide i kroz običnu cev, prozor ili vrata, a pri sagorevanju daju samo 1 odsto pepela. Iskorišćenost energije je preko 90 odsto, dok je kod klasičnih kotlova na ugalj i drva najviše 70 odsto.
Na primer, za stan ili kuću od 150 m kvadratnih mesečno je dovoljna tona peleta, koja, sa PDV-om, košta 150 evra u dinarskoj protivvrednosti, što je ekvivalent ceni od 3,5 kubika drva.
Srbija se obavezala na biogorivo
Sporazumom o energetskoj zajednici Srbija je bila u obavezi da donese direktivu o uvođenju biogoriva. Sva dosadašnja ispitivanja pokazala su da motori sa pogonom na biodizel emituju manje dima i čestica za više od 40 odsto, a ugljovodonika za čak 65 odsto, kao i da biodizel ne oštećuje motor, već, da dobra mazivna svojstva ovoga goriva doprinose manjoj potrošnji. Uljana repica, od koje se dobija biodizel, spada u red najprofitabilnijih ratarskih kultura.
Biodizel je gorivo koje se dobija iz sirovog ulja soje, repice i suncokreta, energetski obnovljivih izvora. Izuzetnog je kvaliteta i koristi se umesto dizel-goriva fosilnog porekla u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i za loženje. Može se upotrebljavati samostalno ili u mešavini sa dizelom dobijenim rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu. U zavisnosti od udela biogoriva u mešavini biodizeli se nazivaju B-100 (čist, 100 odsto biodizel), B-5 (pet odsto biodizel i 95 procenata fosilni dizel) i B-20 (20 odsto biodizel i 80 odsto fosilni dizel).
Proizvodnja ovog goriva po Kjoto protokolu do 2010. godine treba da se poveća sa sadašnjih dva na 5,7 odsto, a do 2020. na čak 20 procenata.
Skupa, ali isplativa investicija
Siniša Janjušević, predstavnik fabrike „Kirka - Suri", proizvođača i kotlova za biomasu, naglasio je ekonomsku isplativost toplotne energije proizvedene od peleta koja je od dva do šest puta jeftinija u odnosu na onu koja se dobija iz fosilnih goriva. Međutim, investicija u nabavku opreme za korišćenje biomase veća je i do pet puta u odnosu na opremu za gas, ali se ovo ulaganje, zbog niže cene i dostupnosti biomase, pogotovo u poljoprivrednim preduzećima, isplati u periodu od šest meseci do dve godine. Inače, za razliku od kotlova na ugalj ili ogrevno drvo, u koje se ogrev mora ručno ubacivati svaka dva do tri sata, peći na biomasu se peletima snabdevaju automatski, u prethodno definisanim vremenskim intervalima.
Branka Dragosavljević
 |
