Do kraja godine počinje sprovođenje skrining programa na rak dojke
Do kraja godine preventivni pregledi na rak dojke za žene u Srbiji, starosti od 45 do 69 godina, biće obavezni, a nadležni tvrde da zdravstvo ima kapacitete za sprovođenje tog plana. Međutim, za sprovođenje akcije neophodno je da Vlada Srbije najpre donese uredbu koja će to omogućiti.
Predsednik Radne grupe za implementaciju Programa za rano otkrivanje i skrining raka dojke prof. dr Zoran Rakočević objašnjava da je prema sadašnjem zakonu zabranjena primena izvora jonizujućeg zračenja za preventivne preglede, u smislu dijagnostikovanja promena na dojkama kod pacijentkinja koje nemaju tegobe.
Za promenu tog člana zakona dovoljno je da Ministarstvo zdravlja, ceneći predlog Radne grupe koju predvodi Rakočević i spremnost da se sa preventivnim pregledima započne, donese uredbu kojom se ukida zabrana primene skrininga.
"Kako je skrining izuzetno obiman i složen posao i zahteva slojevitu pripremu, takav predlog ćemo dati u onom trenutku kada možemo da započnemo skrining, a to je do kraja godine", najavljuje Rakočević.
Ako je starost žena kod kojih je veća verovatnoća da se pojavi maligna bolest dojke, od 45 do 69 godina, u Srbiji bi trebalo pregledati 1.310.000 žena. Medicinska doktrina podrazumeva da se skrining kod njih sprovodi obavljanjem mamografskih pregleda.
"Skrining podrazumeva klinički - palpatorni pregled dojki od strane lica koje je za to osposobljeno i nakon toga mamografsko snimanje. Podrazumeva se da se ta mamografija kod ovih žena obavlja bar jednom u dve godine", objašnjava Rakočević za "Borbu". On naglašava da je reč o ogromnom broju pacijentkinja i da nije nimalo lako realizovati ideju da se pregled obavlja svake dve godine.
"Pre svega, nema dovoljno lekara koji su obučeni da pročitaju tako veliki broj mamografija. I, s druge strane, nema dovoljno kvalitetne opreme koja je distribuirana na određeni način - da žena ne treba da ide 100 ili 200 kilometara da bi mogla da obavi mamografske preglede, na šta se 90 odsto žena neće odlučiti", ocenjuje Rakočević.
Prema njegovim rečima, problem nedostatka, distribucije i adekvatnog rasporeda opreme za preglede je pred rešenjem.
"Naša zamisao je da u Srbiji postoji oko 60 stacionarnih ustanova gde će biti instalirani stacionarni mamografi. Distribucija tih uređaja biće obavljena i prema postojećim zdravstvenim centrima, kao i prema broju stanovika. Gde je broj stanovnika veći, biće više takvih jedinica. Na primer, u Beogradu oko 280.000 žena treba da se pregleda. I, naravno, treba obezbediti više mamografa za pregled tolikog broja žena", navodi Rakočević.
On dodaje da će situacija biti poboljšana nakon donacije japanske Vlade, koja sada ulazi u drugu fazu.
"U novembru dolazi njihova delegacija, stepen viša u odnosu na prethodnu, koja će se baviti definisanjem uslova za instalaciju aparata, kao i tehničkim aspektima posla", objašnjava Rakočević.
Prvi put kada je dolazila japanska delegacija, članovi Radne grupe su sa njenim predstavnicima obišli zdravstvene ustanove u kojima bi, prema predlogu Ministarstva, trebalo donirati mamografske aparate. Tokom 14 dana zajednički je definisano da na svakih 14.000 stanovnica treba da bude jedan mamografski aparat.
Kada se analiziralo gde postoje mamografski aparati, koji nisu stariji od pet godina, zaključeno je da su Srbiji neophodna 33 aparata za mamografiju, od čega tri digitalna, a 30 analogna. Sa postojećom opremom, to podrazumeva, da će Srbija imati skoro 80 stacionarnih mamografskih jedinica do početka 2011. godine. Na državi je da do tada obezbedi da svaka ta jedinica ima lekara koji je obučen za čitanje mamografskih nalaza. Predlog Radne grupe je da se definiše pet centara u kojima će biti instalirana sva potrebna oprema i iz kojih će se koordinirati rad. Ti regioni bi bili Beograd, Sremska Kamenica, Niš, Kraljevo i Valjevo.
Zdravstveni sistem Srbije trenutno raspolaže i sa dva mobilna digitalna mamografa. Jedan mobilni mamograf je dodeljen Beogradu, a drugi Nišu.
"Mamograf koji je vezan za Beograd, nakon temeljnih priprema u trajanju od dva meseca, započeo je rad u Kraljevu. Sada je u Vrnjačkoj Banji, potom dolazi na Beogradski sajam, pa ide u Požarevac, zatim u Valjevo, a dalji planovi će biti ubrzo definisani", najavljuje on.
Od 7. jula od kada je instaliran i pušten u funkciju, tim mobilnim mamografom je pregledano oko 3.500 žena, a 99,9 odsto njih su pacijentkinje starosti od 45 do 69 godina.
"Od 3.500 mamografskih nalaza očitano je oko 2.000 njih. To su podaci koje ne bismo prihvatili kao apsolutne, dok ne završimo celu seriju. Od 2.000 očitanih nalaza, pet je apsolutno malignih tumora, 36 tumora se vodi kao suspektno maligni i oni podležu raznim dopunskim pregledima. Znači, tih 40-tak pacijentkinja je već ušlo u proceduru. Oko 60 pacijenkinja ima nalaz koji zahteva praćenje, reč je o benignim promenama", naglašava Rakočević.
Drugi digitalni mobilni mamograf je dodeljen Nišu. On će 12. oktobra započeti rad u Kruševcu, a dalje će se premeštati prema predviđenom programu.
Skrining dojke podrazumeva dvostruko slepo čitanje - dva radiologa, nezavisno jedan od drugog, čitaju mamografski nalaz. Ukoliko se njihova dijagnoza potvrdi, prihvata se kao definitivna.
"Zamisao je da lekar iz ustanove koja obavlja pregled vrši prvo čitanje, a da drugo vrše radiolozi iz nekog od pet centara, da bi se dvostruko slepo čitanje obavilo što objektivnije. Radna grupa će ministru zdravlja predlog dati krajem novembra", najavljuje Rakočević.
Radna grupa predložiće ministru zdravlja naselja u kojima bi bili započeti pilot-skrining programi.
"Takvo mesto bi sigurno bilo Kraljevo gde je već u mobilnom mamografu pregledano oko 2.600 žena, koje će za dve godine ponovo biti pregledane. Za vreme boravka autobusa u tom gradu, mi smo u Institutu za onkologiju i radiologiju obučili dva radiologa iz Kraljeva, kao i tri tehničara, da kvalitetno rade na aparatima za mamografiju. To je osnovna edukacija. Autobus je otišao iz Kraljeva, ali naš je plan da kraljevački zdravstveni centar nastavi skrining, da se svakodnevno pozove na pregled do 25 žena, prema definisanoj starosti. To će biti kontinuirani skrining raškog regiona", objašnjava Rakočević.
Iz iskustava stečenih tokom dosadašnjeg rada sa mobilnim mamografom, kao i rada u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, prof.dr Zoran Rakočević smatra da stanovništvo Srbije nije stereotipno u pogledu svojih navika i da ne stoji tvrdnja da se njeni građani veoma teško odlučuju da posete lekara.
"Dan-dva nakon bilo koje emisije, ili nastupa nekog ko se bavi ovim problemom, na onkološki institut dođe nekoliko stotina žena koje hoće da se pregledaju", kaže Rakočević.
Kraljevo ispred Amerike
U zemljama razvijene zdravstvene zaštite, na primer, u Americi, kada je počeo skrining na rak dojke odziv je bio 27 odsto, da bi tek nakon 10 godina skrininga odziv bio do 80 odsto. U Kraljevu, od 3.000 žena koje su pozvane na preventivne preglede, odazvalo se 2.846 žena, ili čak 88 odsto.
Mamografi u pet beogradskih domova zdravlja
Prosečno se 80 do 85 žena dnevno mamografski slika u beogradskom Institutu za onkologiju i radiologiju. Prošle godine je u Srbiji na taj način pregledano oko 25.000 žena. Od tog broja, Institut je obavio oko 18.500 "slikanja", a ostatak Srbije 6.000. U nastojanju da se broj pregleda što ravnomernije rasporedi, Institut je nedavno obučio osam lekara iz beogradskih domova zdravlja. U toku je i definitivno opremanje tih zdravstvenih centara za mamografski pregled dojki.
"Neke mamografe smo već nabavili ili su u toku tenderi za njih, kao i tenderi za ostalu potrebnu opremu. Sa malom dozom rezerve, očekujem da bi te ustanove za dva meseca trebalo da preuzmu deo posla, tako da, recimo, u ovih pet domova zdravlja 10 žena dnevno može da obavi pregled, a to je 50 pregledanih žena više u Beogradu, i to je već značajno", ocenjuje Zoran Rakočević.
Za dve godine 100 obučenih radiologa
U Srbiji trenutno ima samo deset radiologa kojima biste poverili da napišu mamografiju vaših najbližih
U svetu postoje različiti kriterijumi ko može biti instruktor i obučavati radiologa za rad na mamografu, odnosno, različiti su norme koliko je potrebno obavljenih mamografskih pregleda u toku jedne godine da bi se smatralo da je radiolog adekvatan stručnjak.
Evropski standard nalaže da takav lekar-edukator, treba da obavi od 3.500 do 4.000 mamografskih pregleda u toku jedne godine, što bi mu omogućavalo da apsolutno pouzdano opiše nalaz.
U Americi je važio strožiji zahtev, čak 5.000 pregleda na nivou jedne godine, ali od nedavno u SAD skrining preglede mogu da obavljaju i lekari koji godišnje urade oko 1.000 pregleda dojki. Sve to, naravno, podleže dvostrukom čitanju.
"U Srbiji ima oko deset lekara koji tokom godine obave više od 2.500 mamografskih pregleda. Znači, samo deset radiologa kojima biste poverili da napišu mamografiju vaših najbližih", kaže dr Zoran Rakočević, dodajući da se intenzivno radi na obučavanju novih radiologa.
"Tridesetak radiologa se bavi čitanjem mamografije i oni su, uglavnom, dobri. Kada se 1.310.000 žena rasporedi na tih tridesetak radiologa, to znači da jedan radiolog treba godišnje da obavi 14.500 pregleda. To je nemoguće. Međutim, ako u narednih godinu, odnosno godinu i po dana, onih desetak radiologa obuči još 50 radiologa, to je moguće, jer prema Programu edukacije koji je Radna grupa predložila, a koji je Savet ministarstva prihvatio i akreditovao, bazična edukacija može da traje dva meseca. I nakon dvomesečne obuke, radiolog može sa veoma visokim stepenom pouzdanosti, opisivati mamografije. Sada, ako tih desetak radiloga, godišnje obuči još 50 radiologa, to je već 60 njih. Tako, za godinu i po dolazimo do 100 obučenih radiologa", navodi Zoran Rakočević.
Kada 1.310.000 žena pregleda 100 radiologa, a prema planu da za dve godine svaki radiolog dnevno treba da obavi 20-24 mamografija, dolazi se do podatka da za dve godine svaki radiolog treba da obavi 517 pregleda.
"To uopšte nije normativ koji nije ispunjiv. To je savim realno. Samim tim je potpuno ostvariv medicinski kriterijum da sve žene od 45 do 69 godina budu mamografski pregledane", ocenjuje Rakočević.
Edukacija radiologa je već otpočela u Sremskoj Kamenici i u Beogradu. Plan je da za šest do osam meseci bude već 60 obučenih radiologa. Prvih osam radiologa je obučeno iz beogradskih domova zdravlja, kao i dva radiologa iz Kraljeva, dok su trenutno na obuci stručnjaci iz Valjeva.
"Vodimo računa da obučimo radiologe iz mesta u koja dolazimo mobilnim mamografom, da mogu prihvatiti deo posla i nastaviti da ga obavljaju, makar i u razumno manjem obimu, nakon odlaska mobilne mamografije iz njihovog mesta", naglašava Rakočević.
Što je manji tumor, lečenje je jeftinije a mogućnost izlečenja veća
Preventivni pregledi na rak dojke zahtevaju da se novootkriveni slučajevi bolesti moraju tretirati, bilo s aspekta radiologije, ili se, pak, benigne promene moraju pratit na šest ili 12 meseci. U slučajevima kada se otkriju maligne promene, pacijentkinje moraju hirurški da se zbrinjavaju.
"Kada Radna grupa završi pregled 3.000 žena iz Kraljeva, daću tačnu procenu koliko je to koštalo. Koliko košta autobus, honorar tehničara koji su radili, honorar lekara, koliko je koštao prevoz autobusa od mesta do mesta, rendgenski filmovi i ostalo", kaže Rakočević, dodajući da će se tada pokazati ono što preventivna medicina već zna.
"Naime, kod svega nekoliko otkrivenih tumora pokrivaju se troškovi skrininga 4.000 do 5.000 žena. Terapija tumora koji je manji od jednog santimetra je oko nekoliko hiljada evra, možda i manje košta. Kada je tumor veličine dva santimetra, ili četiri ili pet santimetara, ili kada je dao regionalne i udaljene metastaze, meri se desetinama do sto hiljada evra. Znači, jedan tumor, koji ste mogli zbrinuti i ženu operisati uspešno i potpuno izlečiti, koji je bio dimenzija manjih od jednog santimetra zbrinjavate za dve do tri hiljade evra", navodi Rakočević. S druge strane, ako se tumor ne dijagnostikuje na vreme potpuno je neizvestan tok bolesti, žena ne može da funkcioniše, a troškovi lečenja iznose od 80.000 do 90.000 evra. Tim novcem bi se, prema Rakočevićevim rečima, mogao da sprovede skrinig kod hiljade i hiljade žena.
Ukoliko bolest zahvati limfne čvorove, kada daje metastaze u udaljene organe, neophodna je hemioterapija koja je veoma skupa, zatim, radioterapija čija se vrednost meri milionima evra. Čitavi sistemi tada moraju da opslužuju taj vid funkcionisanja terapije.
"Stoga, više je nego izvesno da što je manji tumor to je jeftinije lečenje i vrlo realna mogućnost izlečenja pacijentkinje", zaključuje Rakočević.
Zatvorenice i čuvarke zatvora na pregledu dojki
Mobilnim mamografom koji je dodeljen Beogradu uskoro će biti pregledane zatvorenice u požerevačkom zatvoru.
"Zbog pregleda zatvorenica mlađih od 40 godina tom prilikom ćemo u Požarevac prebaciti i ultrazuvučni aparat s beogradskog Instituta za onkologiju i radiologiju. Naime, smatra se da je kad žena tog doba, bolje raditi ultrazvučni pregled. Takođe, dojke koje su gladularne, žlezdane, indikativnije je pregledati ultrazvukom ali, naravno, po potrebi i mamografski. Prilikom pregleda, angažovaćemo četiri hirurga, dva ili tri radiologa i tehničara, da bi trista zatvorenica i oko sto čuvarki zatvora moglo da bude pregledano za jednu nedelju", najavljuje Zoran Rakočević.
Ivana Bogojev
 |
