Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije o Strategiji nacionalne bezbednosti Srbije
U skupštinskoj načelnoj raspravi o Strategiji nacionalne bezbednosti
Republike Srbije ostao je zanemaren detalj koji se odnosi na verske sekte i kultove, u tekstu strategije visoko rangirane pretnje nacionalnoj bezbednosti.
Pored opasnosti od oružane agresije, terorizma, organizovanog kriminala i korupcije, a odmah posle narkomanije, koja se u tekstu strategije tretira kao "sve izraženiji društveni problem", kao značajan bezbednosni rizik pominje se "destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i društvo".
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije smatra da je to jedna od mnogih, vrlo diskutabilnih odredbi, u setu strateških dokumenata i zakona o kojima se ovih dana u Skupštini raspravlja. U njima se, prema njenom mišljenju, uočava opasnost od arbitrarnosti, diskriminacije i smanjenja demokratskog i parlamentarnog nadzora nad vojno obaveštajnim i vojnobezbednosnim službama, te dodatna marginalizacija uloge parlamenta i povećanje mandata predsednika Republike.
Otkud verske sekte i kultovi u, kako kažu autori, "najvažnijem strateškom dokumentu kojim se utvrđuju osnove politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa"?
Verovatno kao posledica loše i uopštene kopije nekih zakonskih rešenja iz drugih zemalja koja se odnose na problem verskih fundamentalista koji koriste nasilne metode u ostvarivnaju svojih ciljeva, pre svega kroz međunarodni terorizam. Osnovni problem koji se ovde javlja je diskriminatornost Zakona o crkvama i verskim zajednicama koji otežava registraciju velikog broja malih verskih zajednica, koje se onda zbog terminološke zbrke i statusne konfuzije zovu sektama. Dodatno, u Srbiji pojam sekte ima vrlo negativnu konotaciju, naravno neutemeljeno, a kombinovano sa arbitrarnošću, koje predložena dokumenta utemeljuju, to je opasna eksplozivna smesa.
Da li je neko iz SPC učestvovao u pisanju ove strategije?
Ne verujem. Pre će biti da formalni nosioci vlasti u zemlji hoće da se dodvore crkvi u nekim stvarima. Problem sa ovim stepenom arbitrarnosti je i u tome što postoji suviše indicija da suštinska vlast leži u nekontrolisanim delovima vojnih obaveštajnih i bezbednosnih službi, kojima se ovakvim problematičnim odredbama daje još veća sloboda da zarad nekih imaginarnih bezbednosnih rizika miniraju proces uspostavljanja demokratske kontrole nad njima.
Otkud u srpskom društvu danas takva zloupotreba i verskih osećanja građana i zloupotreba termina?
Delom zbog povlađivanja SPC koja ima povlašćeni položaj u odnosu na druge verske zajednice, pa i tradicionalne poput katoličke, islamske ili jevrejske, iako bi sve trebalo da imaju isti ravnopravan status bez obzira na brojnost. Šovinizam i nacionalizam su kompromitovani zločinima kao mogući homogenizujući faktor, pa se sad ide na veru, pravoslavnu, kao faktor homogenizacije, duhovne. Ali, ne treba smetnuti s uma i teritorijalne. Zakoni su bar donekle rešili pitanje položaja etničkih manjina, verske su ostale na vetrometini, dalje od fokusa međunarodnih organizacija, ali i većine domaćih.
Kako će državni organi "prepoznavati" u buduće sektu ili kult, sprečiti njeno "pogubno delovanje na srpsko društvo i porodicu", i na taj način adekvatno brinuti o nacionalnoj bezbednosti, budući da u zakonskim aktima ne postoji definicija verske sekte i kulta?
Arbitrarno. Po potrebi. Da stvar bude još apsurdnija, pod sektama se sad mogu smatrati, usled nedostatka definicije pojmova, i male verske zajednice poput protestanata i adventista, koji čine veliki deo vernika u EU, SAD i Kanadi. U predlogu strategije, NATO nije naveden kao pretnja, što je dobro, ali ovako engleska kraljica, Britanka, ostaje pretnja, jer je Anglikanska crkva nerešenog statusa u nas.
S obzirom na to da u Srbiji ima oko 180 malih verskih zajednica, od kojih je samo 17 registrovano, ko će određivati, među neregistrovanim, šta je verska sekta, a šta kult?
Po potrebi, u zavisnosti od nauma, sukoba interesa. One nesretnice koje imaju i neka imovinska potraživanja od Srbije će vrlo lako postati, bojim se, žrtve ove arbitrarnosti čiji je izvor u lošem zakonu o verskim zajednicama i kompromitovanom ministru i Ministarstvu vera. Dosadašnja praksa je pokazala da se u Srbiji kao verska sekta ili kult protivzakonski označavaju neregistrovane verske zajednice.
Zašto je uopšte došlo do apsurdnog pominjanja sekti u strategiji?
Površnost, instrumentalizacija, nedorečenosti, kao i mnogim drugim stvarima, dovode do skupih apsurda u Srbiji. Mi kao hoćemo u EU bezbednosne strukture, koje usput i ne postoje, što je ovde samo šarena laža da se ne kaže da je reč o NATO, a protestantske verske zajednice, baptisti i drugi, kojih je EU puna, kod nas važe za verske sekte i za pretnju bezbednosti.
Nedavno ste primetili da Zoran Luković, iz Odseka za praćenje sektaškog ponašanja i neformalnih grupa SUP Beograd, nije jedini koji insistira na priči o sektama i kultovima. Ko su ostali?
Oni koji su dopustili da se sekte pojave u strategiji, a i oni koji će takvu strategiju verovatno onda usvojiti i primenjivati.
Da li su vam poznati još neki zvanični, strateški, zakonski i drugi dokumenti u kojima se verske sekte na ovaj način koriste?
Ne, ali zbog svega gore rečenog, nije naodmet proveriti.
Vesna Tašić
 |
