Građani i privrednici u Srbiji koji imaju bilo kakav kredit sa promenljivom kamatnom stopom suočavaju se sa velikim povećanjima rata, a kada se pogledaju dinarski krediti prosečna kamata za nove zajmove stanovništvu sada iznosi 12,92 odsto, punih 4,39 odsto više nego pre godinu dana, navodi Demostat.
Istraživačko-izdavački centar Demostat dodao je da najveći deo povećanja zarade na razlici između kamata na kredite i kamata na štednju bankama došao od građana, a ne od privrede, i da su banke su borbu monetarnih vlasti sa inflacijom iskoristile da povećaju svoju zaradu.
– Od jula prošle godine, Evropska centralna banka je svoje kamatne stope podizala čak šest puta – sa nula na 3,5 procenta, automatski podižući i euribor, a time i mesečne rate svima koji imaju kredite vezane za evro. Istovremeno, i Narodna banka Srbije je podizala svoju referentnu kamatnu stopu, čak 12 puta u poslednjih godinu dana – sa jedan na 5,75 odsto, dovodeći u istu situaciju i bankarske klijente zadužene u dinarima – navodi Demostat, prenosi Beta.
Kako se ističe, dok je ovaj rast kamata štetio dužnicima, štedišama bi trebalo da je pogodovao, ali analiza Demostata pokazuje da su banke, iako su podigle i kamate na depozite, tu ipak bile manje ažurne nego kad je trebalo povisiti kamate na kredite.
– Prema podacima Narodne banke Srbije, u januaru ove godine banke su u proseku plaćale 3,08 odsto kamate na sve postojeće depozite građana i privrede, što je za 1,92 odsto više nego pre godinu dana. U isto vreme, banke su za postojeće kredite počele da naplaćuju 2,40 odsto više, podigavši prosečnu kamatu sa 4,34 na 6,74 odsto – navodi Demostat.
Kamate na postojeće depozite građana od prošlog do ovog januara u proseku su povećane za samo 0,86 odsto, a za depozite privrede čak za 3,21 odsto. Za nove depozite kamate su podignute za 1,82 odsto za stanovništvo, a skoro duplo više – za 3,51 odsto za privredu, navodi se u istraživanju.
Demostat dodaje da je u slučaju postojećih kredita „privreda čak prošla gore od građana, jer sada plaća za 2,56 odsto veće kamate nego pre godinu dana, a građani 2,19 odsto veće“, dok je kod novih kredita obrnuto, pošto su stanovništvu banke digle kamate za 3,96 odsto, a privredi za 2,93 odsto.
U poređenju s regionom kamate su uglavnom primetno više u Srbiji, pa su tako u Hrvatskoj kamate na nove depozite u evrima i dalje znatno manje (samo 0,15 odsto za stanovništvo i 1,29 odsto za privredu – u Srbiji 2,49 i 1,99 odsto), kao na postojeće depozite (0,21 i 0,77 odsto – kod nas 1,62 i 1,78 odsto).
Slično je i u Crnoj Gori gde se za depozite daje 0,34 i 0,21 odsto i Makedoniji u kojoj je 0,66 i 0,69 odsto, prenela je Beta.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay