Od 2008. godine, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, Albanci su otkupili 80 odsto zemljišta koje je bilo u vlasništvu Srba, kao i veći deo firmi koje su poslovale na teritoriji južne srpske pokrajine pod srpskim vlasnicima. I tu nije kraj, mineralne rezerve Kosova i Metohije, koje Srbiji više nisu na raspolaganju, procenjene su na čak 13,5 milijardi evra.
Kako za portal Borba.rs dugogodišnji publicista i stručnjak za poljoprivredu, Branislav Gulan, Srbija je pritom uložila silne novce u svoju južnu pokrajinu.
– U periodu od 1961. pa do 1990. godine, Srbija je u KiM uložila 17,6 milijardi dolara ili oko 600 miliona dolara godišnje. U godinama neposredno pred raspad SFRJ, čak 48 odsto sredstava za nerazvijene odlazilo je na KiM – ističe Gulan.
No, nakon jednostrano obavljene samostalnosti KiM, 2008. godine, u njemu je obavljena, ukazuje Gulan, kriminalna privatizacija uz pomoć vladajućih struktura na KiM.
– Tako je od 1.088.699 hektara zemlĽišta na koje su Srbi imali tapiju po katastarskim knjigama, više od 80 odsto uzurpirali Albanci, dok je većina preduzeća prodata u kriminalnom procesu privatizacije čiji su temelji postavljeni Uredbom o privatizaciji koju je aprila 2005. godine proglasio Soren Petersen, tadašnji šef UNMIKA. Verovali ili ne, tim dokumentom kojim je propisano da nije neophodno da se utvrdi poreklo vlasništva, već se to može uraditi i posle prodaje, sudskim putem! Tako je većinom prvih devet tendera, održanih od kraja 2006. godine, prodato 145 preduzeća za ukupno 148 miliona evra. Kupci, isključivo Albanci (ponajviše novodoseljeni na KiM), nimalo se nisu obazirali na potraživanja koja su prema tim preduzećima imali fondovi iz Srbije i Crne Gore – navodi Gulan za portal Borba.rs.
Ova, kako ocenjuje, neviđena pljačka odvijala se pod okrilĽem Ujedinjenih nacija, iako, kaže, Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti nije predviđeno bilo kakvo učešće UN u promeni svojinskihĐ’e8prava na KiM.
– Suprotno opredeljenju da se stečena svojinska prava države, pravnih i fizičkih lica ne mogu menjati bez njihovog izričitog pristanka UNMIK je, samovoljno i protivno Rezoluciji 1244, uzurpirao svojinska prava i vlasništvo nad nepokretnostima i preduzećima. Odluka privremenih institucija u Prištini o prisvajanju imovine Srbije je protivpravna, protivustavna, protivzakonita i ništavna. Srbija je još uvek vlasnik 155 preduzeća u pokrajini, čija imovina je vredna više od 200 milijardi dolara – ističe Gulan.
Istovremeno, prema analizi koju je uradio, pokazalo se da se na teritoriji Kosova i Metohije nalazi znatno veći deo rudnih bogatstava nego u ostatku Srbije.
– U Srbiji je preostalo uglja za najviše 35 do 40 godina, dok ga na Kosovu i Metohiji ima čak za 16 vekova. Preme nekim drugim procenama, Srbija ima uglja za 60, a i KiM za 200 godina, dok je vrednost nalazišta sedam strateških ruda na KiM (olovo, cink, srebro, nikl, mangan, molibden i bor) procenjena na čak 1.000 milijardi dolara – navodi Gulan za Borba.rs.
Ukazuje da najznačajnije mesto zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona.
– Istovremeno, bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na 51 milion tona (74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije), rezerve nikla i kobalta su procenjivane na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona (potencijalna proizvodnja aluminijuma od 425.000 tona). I Svetska banka je procenila da su ležišta lignita i mrkog uglja na Kosovu i Metohiji dovoljna za proizvodnju struje u čitavom jednom veku, što se poklapa s procenama stručnjaka sa Rudarsko – geološkog fakulteta u Begoradu, koji su takođe procenili da je potencijal na KiM dovoljan za dve termoelektrane i proizvodnju struje za 100 godina, što prema proceni Ministarstva energetike Vlade Srbije iz 2009. godine odgovara vrednosti od 100 milijardi evra – precizira Gulan za naš portal.
Borba.rs/ Foto: Besart Ademi (Unsplash), Printscreen (Makroekonomija.org)