Skoro svi zvaničnici Federalnih rezervi na sastanku u junu ukazali su da je moguće dalje pooštravanje kamata, ali da bi ono moglo ići sporijim tempom za razliku od monetarne politike od početka 2022. godine, navodi se u zapisniku objavljenom u sredu.
Kreatori politike odlučili su se protiv povećanja stope zbog zabrinutosti oko ekonomskog rasta, iako većina članova misli da su dalja povećanja na putu. Pozivajući se na zaostali uticaj politike i druge zabrinutosti, oni su videli prostor da preskoče sastanak u junu nakon što su doneli 10 uzastopnih povećanja stope, preneo je Blic.
Zvaničnici su smatrali da bi im „ostavljanje ciljnog opsega nepromenjenim na ovom sastanku omogućilo više vremena da procene napredak privrede ka ciljevima Komiteta za maksimalno zapošljavanje i stabilnost cena“.
Članovi Saveznog komiteta za otvoreno tržište izrazili su oklevanje u vezi sa mnogo faktora.
Rekli su da će kratka pauza dati komitetu vremena da proceni uticaj povećanja kamata, koji su iznosili 5 procentnih poena, što je najagresivniji potez od ranih 1980-ih.
– Ekonomija se suočavala sa preprekama zbog strožih uslova kreditiranja, uključujući veće kamatne stope, za domaćinstva i preduzeća, što bi verovatno uticalo na ekonomsku aktivnost, zapošljavanje i inflaciju, iako je stepen ovih efekata ostao neizvestan – navodi se u zapisniku.
Jednoglasna odluka FED-a da se stope ne povećaju doneta je „uzimajući u obzir značajno kumulativno zaoštravanje stava monetarne politike i zaostajanja sa kojima politika utiče na ekonomsku aktivnost i inflaciju“, prenosi Blic pozivajući se na CNBC.
Tržišta su pokazala malu reakciju na objavljivanje. Dov Jones Industrial Average je pao za oko 120 poena bliži se poslednjem satu trgovanja, dok su prinosi na trezorske obveznice bili naglo viši.
Dokument je odražavao određena neslaganja među članovima FED-a. Prema materijalima za projekcije koji su objavljeni nakon sesije od 13. do 14. juna, svi osim dva od 18 učesnika očekivali su da će barem jedan pohod biti odgovarajući ove godine, a 12 je očekivalo dva ili više.
– Učesnici koji su se zalagali za povećanje od 25 baznih poena primetili su da je tržište rada i dalje veoma zategnuto, zamah ekonomske aktivnosti je bio jači nego što se ranije očekivalo, i da je bilo nekoliko jasnih znakova da je inflacija na putu da se vrati na cilj Komiteta od 2 odsto nakon vreme – navodi se u zapisniku.
Čak i među onima koji se zalažu za pooštravanje, postojao je opšti osećaj da će se tempo povećanja, koji je uključivao četiri uzastopna povećanja od 0,75 procentnih poena na uzastopnim sastancima, smanjiti.
– Mnogi (zvaničnici) su takođe primetili da je, nakon brzog pooštravanja stava monetarne politike prošle godine, Komitet usporio tempo zaoštravanja i da je dodatno umereno učvršćivanje politike bilo prikladno kako bi se obezbedilo dodatno vreme za praćenje efekte kumulativnog pooštravanja i proceniti njihove implikacije na politiku – navodi se u zapisniku.
Od sastanka, kreatori politike su uglavnom ostali pri narativu da ne žele prebrzo da popuste u borbi protiv inflacije, navodi Blic.
U obraćanju Kongresu nedelju dana nakon sastanka od 13. do 14. juna, predsednik Fed-a Džerom Pauel rekao je da centralna banka ima „dug put“ da vrati inflaciju na cilj FED-a od 2 odsto.
On je takođe istakao jedinstven front među 18 članova Saveznog komiteta za otvoreno tržište, napominjući da svi oni predviđaju da će stope ostati barem na nivou do kraja godine, a da svi osim dva imaju rast.
To je uglavnom bilo tačno, uprkos nekim sumnjama. Predsednik Fed-a Atlante Rafael Bostik, na primer, rekao je da misli da su stope dovoljno restriktivne i da zvaničnici sada mogu da odustanu dok čekaju na zaostali uticaj 10 povećanja koja se probijaju kroz ekonomiju.
Podaci su takođe uglavnom bili na strani Fed-a, iako je inflacija i dalje znatno iznad cilja. Nedavno je FED-ov preferirani merač inflacije zabeležio povećanje od samo 0,3% u maju, iako je i dalje odražavao godišnju stopu od 4,6%.
Nedavno je Fed-ov preferirani merač inflacije zabeležio povećanje od samo 0,3% u maju, iako je i dalje odražavao godišnju stopu od 4,6%.
Tržište rada je takođe pokazalo neke znake popuštanja, iako je broj otvorenih radnih mesta još uvek veći od raspoloživih radnika za skoro 2 prema 1. Zvaničnici FED-a su naglasili važnost smanjenja tog dispariteta jer žele da smanje potražnju koja je povećala inflaciju, preneo je Blic.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay, Pixabay, Pixabay