Više od 1.000 malih privrednika prepoznalo je šansu za razvoj biznisa kroz uvođenje bezgotovinskih plaćanja i već na početku POS programa prijavilo se za besplatnu instalaciju terminala i eCommerce rešenja. Najviše je preduzetnika – 78%, dok je 22% mikro i malih firmi, saopštili su danas predstavnici Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način.
Na konferenciji povodom predstavljanja prvih rezultata POS programa, istaknuto je da je najviše prijava, 45% stiglo od trgovaca, a nešto manje od četvrtine zainteresovanih su ugostitelji. Slede prerađivačka industrija, privatne ordinacije, pružaoci pravnih i drugih stručnih usluga.
– Raduje nas što je distribucija dodeljenih POS-ova gotovo identična u svim delovima Srbije. Bitno je i to da su POS-ovi najtraženiji u najzastupljenijim delatnostima u strukturi naše privrede, i u delatnostima gde je prostor za pojavu sive ekonomije izraženiji, te očekujemo da će POS program doprineti jačanju MSP sektora i smanjenju poslovanja mimo propisa. Instalirana je polovina uređaja i prosečni promet po svakom od njih premašio je 115.000 dinara. Vrednost prometa raste iz meseca u mesec što nam potvrđuje da građani sve više koriste bezgotovinska plaćanja – rekao je generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević.
Privrednici su dosad putem sajta boljinacin.rs ili devet banaka koje učestvuju u programu, tražili 1.155 POS-ova odnosno 1,1 u proseku. Najčešće se opredeljuju za klasičan POS koji prihvata plaćanje karticama, digitalnim novčanikom i IPS plaćanja, a 62 prijava stigla je za uvođenje bezgotovinskog plaćanja prilikom onlajn kupovine.
Direktorka kompanije Mastercard za tržište Srbije, Crne Gore i BiH Jelena Ristić istakla je da je cilj POS programa da se do 2025. pomogne širenje prihvatne infrastrukture za bezgotovinska plaćanja na još 25.000 prodajnih mesta i tako građanima ponudi više izbora pri kupovini, a malim biznisima pomogne da unaprede poslovanje.
– POS program svim malim biznisima nudi mogućnost da dobiju besplatnu instalaciju i korišćenje POS uređaja, uz subvencionisanu trgovačku naknadu od najviše 0,99%, u trajanju od godinu dana. Tako doprinosimo da svi segmenti društva imaju značajne koristi od ove važne inicijative – da građani imaju izbor prilikom plaćanja, i da mogu da kupuju na bolji, praktičniji i pouzdaniji način, da privrednici dobiju priliku da prošire poslovanje i steknu nove kupce, a državi da pomognemo u suzbijanju sive ekonomije i daljem razvoju – rekla je Ristić.
Savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović potvrdila je da je veći udeo bezgotovinskih plaćanja jedan od glavnih načina da se siva ekonomija smanji, što je prioritet Vlade Srbije.
– Postoje brojni načini bezgotovinskog plaćanja, poput softvera za onlajn kupovinu ili plaćanja putem mobilnog telefona ili tableta, a Narodna banka razvila je instant plaćanja kako bi se novac u par minuta preneo sa računa na račun. U okviru sprovođenja Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije, radićemo više na edukaciji građana i privrede i zajedno sa Ministarstvom prosvete želimo da radionice o finansijskoj pismenosti uvedemo i u škole – istakla je Jović.
Pored proširenja prihvatne infrastrukture, bitan cilj inicijative Bolji način je da se novi načini plaćanja približe građanima i tim povodom je na konferenciji predstavljeno i istraživanje o finansijskoj pismenosti, koje je za potrebe projekta sprovela agencija Smart plus. Odgovarajući na set pitanja, građani su ostvarili prosečnu tačnost od 42% od čega oko 40% na pitanja o bezgotovinskim plaćanjima dok je privreda imala 48% tačnih odgovora.
Istraživanje je pokazalo i da trenutno 44% privrednika pruža mogućnost plaćanja karticama. Trećina je POS terminale uvela u poslednje dve godine, a najčešće zbog potreba kupaca. S druge strane, iako broj bezgotovinskih transakcija ide uzlaznom putanjom, tri od pet građana i dalje češće plaćaju gotovinom, a blizu polovine stanovništva nikad ne kupuje putem interneta, iz straha od prevare ili samo navike da proizvod vide uživo.
POS program je okosnica Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, koja je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, a sprovodi se pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.
Borba.rs/ Foto: David Dvoracek (Unsplash)