Energetska kriza izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu dovela je do najvećeg pada životnog standarda u evropskom El Doradu – Nemačkoj.
To je najveći od Drugog svetskog rata i pad proizvodnje uporediv s krizom iz 2008, istaknla su dva bivša ekonomska savetnika tamošnje vlade.
Neuspeh u zaštiti nemačke industrije od skoka cena energenata mogao bi 2020-e pretvoriti u „izgubljenu deceniju za Nemačku“ i dodatno podstaći uspon krajnje desne stranke Alternativa za Nemačku (AfD), zaključak je radnog dokumenta dvaju ekonomskih stručnjaka koji su svojevremeno bili savetnici vladajućih u Nemačkoj, a objavljenog u Forumu za novu ekonomiju.
Plate u najvećoj evropskoj ekonomiji srozale su se 2022. najviše od 1950-ih, upozoravaju oni, prenosi B92 pisanje Tportala.
Ekonomija je pala za 0,3 posto u poslednjem tromesečju 2023. i očekuje se da će se ponovno smanjiti u prvom kvartalu 2024. To bi značilo tehničku recesiju.
A crna je i prognoza Međunarodnog monetarnog fonda za 2024. i 2025. Očekuje se da će nemački ekonomski rast u 2024. i 2025. biti niži od bilo kojeg uporedive napredne ekonomije, osim Argentine.
No s obzirom na to da je reč o četvrtoj po veličini ekonomiji sveta, ljudi u Njemačkoj i dalje zarađuju znatno više od svetskog prosjeka. Koliko se zapravo može zaraditi, kako stoje nemačke plate u poređenju s ostalim evropskim zemljama i kakve su razlike u platama po branšama?
U proseku nemački zaposleni godišnje zarade 51.876 evra bruto (aritmetička sredina zaposlenih na puno radno vreme), odnosno mesečno 4.323 evra (bruto), podaci su Nemačkog zavoda za statistiku. Prema istraživanju GfK-a, prosečni neto prihod na nivou cele prošle godine iznosio je 26.271 evro.
No takva plata često je nedostižna prodavcima, negovateljima ili onima koji se brinu za decu i mlade.
Zaposleni u sektoru finansijskih usluga i usluga osiguranja zaradili su u aprilu 2023. najveću platu – 5.841 evro (bruto), a sledi ih IKT sektor s platom od 5.779 evra. Primanja u javnom sektoru prosečno su iznosila 4.323 evra. U građevini je pak prosečna plata bila oko 3.600 evra bruto.
Ali u sektoru poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, kao i u ugostiteljstvu, plate su i dalje relativno niske – samo oko 2.800 evra, prenosi B92.
Na visinu plate, pored sektora u kojem radite, u velikoj meri utiče pol, ali i mesto u kojem radite. Čak i više od trideset godina od ujedinjenja Nemačke vidljiva je nesrazmera u primanjima između zapada i istoka Nemačke. Savezne pokrajine sa istoka pritom su se nagurale na dnu lestvice, a najveću prosečnu platu građani imaju u Hamburgu.
Žene u proseku zarađuju 12,7 posto manje od svojih muških kolega za isti posao, a stanje se gotovo nije menjalo od 2002. Prema proračunima online berze rada, žene u Nemačkoj prosečno zarađuju 5.750 evra manje od muškaraca.
Studija GfK-a s kraja prošle godine, koja u obzir uzima raspoloživi neto dohodak Evropljana, pokazuje da je prosečna neto plata stanovnika u Evropi u 2023. iznosila 17.688 evra na godišnjem nivou. Najveću platu pritom imaju građani Lihtenštajna, u kojem je prosečan stanovnik prošle godine zaradio čak četiri puta više od evropskog proseka – 68.843 evra. Švajcarska je na drugom mestu s 49.592, a sledi Luksemburg s prosečnom godišnjom neto platom nešto manjom od 41.000 evra.
Nemačka se pak sa svojom prosečnom godišnjom platom od 26.271 evra na evropskoj lestvici našla na devetom mestu od 42 zemlje, i to iza Irske, u kojoj je plata bila veća za 600 evra, i Austrije, u kojoj je bila za 400 evra veća.
Ukupno je samo 16 zemalja 2023. imalo neto prihod veći od evropskog proseka, a ispod crte se, između ostalog, našla i Španija. Ukrajina je i dalje na začelju s 2.478 evra, što je samo 14 posto prosečne plaće u Evropi, izvestio je Tportal.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay, Pixabay