Mnoge države Evropske unije se muče da integrišu ukrajinske izbeglice u domaće tržište rada, saopštio je Institut za istraživanje tržišta rada (IAB).
Nemačka je početkom godine bila na stopi integracije od 27 odsto. Najdalje je otišla Litvanija sa 57, ispred Danske i Poljske sa 53 i 48 odsto.
Na začelju su Finska, Norveška, Rumunija i Španija, sa stopom integracije izbeglica iz Ukrajine manjom od 20 odsto.
– Zemlje koje traže niskokvalifikovanu radnu snagu imaju veće stope zaposlenosti – rekla je Julija Kosjakova iz IAB. Takvi poslovi zahtevaju manje jezičkih i drugih veština i brže se popunjavaju, prenosi Investitor.
U državama sa mnogo nezaposlenih, konkurencija za otvorena radna mesta je žestoka i to otežava integraciju.
Nemačka je usvojila princip „prvo jezik“, naglašavajući dugoročni pristup integraciji, što na kratki rok obara stopu zaposlenosti među izbeglicama.
– Iskustvo u Nemačkoj sa izbeglicama između 2013. i 2019. ukazuje da ulaganje u obrazovanje povećava šanse zapošljavanja i održivost integracije na srednji i dugi rok – rekla je Tereza Koh, istraživač IAB.
Prema zvaničnim podacima, u Nemačku je od rata pobeglo više od milion Ukrajinaca, uglavnom žena s decom.
Njih 135.000 je u aprilu imalo posao, a još 112.000 je pohađalo kurs integracije, koji je prvenstveno usmeren na učenje nemačkog, preneo je Investitor.
Borba.rs/ Foto: Eric Prouzet (Unsplash), Pixabay