Velike vinogradarske nacije poput Italije moraju da se prilagode opadajućoj popularnosti crnog vina, pošto se mlađe generacije odučuju pre za trendi zanatska piva ili gazirana bela vina i srodne napitke – ili se u potpunosti odriču alkohola, piše Biznis.rs.
Uz pad interesovanja i klimatske (ne)prilike koje prete rodu, oni se trenutno suočavaju i sa trećom nesrećom koja je daleko manje istražena, a koja verovatno predstavlja veću neposrednu pretnju – sa rastućom cenom njihovih dugova.
– Kao i svi, osetili smo porast kamatnih stopa“, kaže Masimo Barbieri (Massimo Barbieri), predsednik vinogradarske zadruge Cantina Torrevilla, koja okuplja oko 200 proizvođača svih vrsta, od pino nero do penušavih crvenih vina. „Dugovi utiču na konačnu raspodelu dobiti našim akcionarima, na kraju ima manje za raspodelu – objašnjava on za Bloomberg.
Za druge, uticaj je daleko gori od smanjenja udela u dobiti. Castelli del Grevepesa, zadruga sa sedištem u selu izvan Firence – prestonici kjantija – morala je da podnese zahtev za formalno restrukturiranje duga nakon godina napora da ga otplati. Dvostruki udar narušavanja finansijskih obaveza i gubitak tržišnog udela kjantija postao je prevelik zalogaj.
Terre Cortesi Moncaro, zadruga koja vuče korene iz 1864. godine i koja je specijalizovana za belo vino verdikio, zatražila je sudsku zaštitu nakon što su dva poverioca podnela zahtev za njen stečaj. Pretrpela je čitav niz korporativnih nevolja od rastućih troškova kamata i operativnih troškova do previranja u upravljanju i izbijanja plesni koja je prepolovila prošlogodišnju proizvodnju grožđa, penosi Biznis.rs.
Italijanski vinari su svi uglavnom započinjali svoj posao kao porodična preduzeća i većina je to i dan-danas. Time su stvorili izuzetno fragmentiranu industriju, ali i proizvođače koji se često oslanjaju na pozajmljeni novac da bi preživeli.
Njihovi troškovi kamata će zajedno porasti na 306 miliona evra (333 miliona dolara) ove godine sa 126 miliona evra u 2022, prema procenama konsultantske firme Studio Impresa. Računa se da će se udar na prihode od servisiranja duga više nego udvostručiti sa 0,92 odsto u 2022. na 2,24 odsto u 2024. godini, naveo je portal.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay