Cena sirove kafe na svetskom tržištu doživela je dramatičan skok u poslednjih nekoliko meseci, udvostručivši se u rekordno kratkom roku, piše Biznis.s.
Ovaj nagli rast cena rezultat je kombinacije više nepovoljnih faktora, među kojima prednjače loši vremenski uslovi u zemljama koje su ključni proizvođači, kao i najava američkih carina koje bi mogle dodatno uzdrmati tržište, prenosi Biznis.rs.
Brazil i Vijetnam, koji važe za najveće proizvođače kafe na svetu, suočili su se sa ozbiljnim problemima u proizvodnji usled suše i visokih temperatura. Povećana tražnja za kafom u regionima poput Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kine takođe doprinosi rastu cena.
Cene kafe dostigle su svoj vrhunac u februaru, kada su zabeležene najviše vrednosti još od 1977. godine – kada je snažan mraz uništio veliki deo brazilske proizvodnje.
U martu je sirova kafa srednjeg kvaliteta koštala više nego dvostruko u odnosu na cene iz septembra prethodne godine. Kada je reč o specijalnim vrstama kafe, koje se uzgajaju u specifičnim klimatskim uslovima kako bi dobile jedinstveni ukus, cene su bile još više.
Situaciju dodatno komplikuje trgovinska politika SAD. Naime, predsednik Donald Tramp (Trump) najavio je carine od deset odsto na robu koja dolazi iz gotovo svih zemalja koje izvoze kafu – uključujući Brazil, Kolumbiju i Etiopiju. Američke pržionice i distributeri su zbog toga počeli da preispituju svoje lance snabdevanja, jer ne znaju u kom pravcu će se politika kretati.
Tramp je u jednom trenutku zapretio carinama i do 46 odsto na uvoz iz Vijetnama, te 32 odsto na uvoz iz Indonezije, ali je potom privremeno odložio njihovu primenu.
Uvoznici iz SAD, ne želeći da rizikuju, počeli su da gomilaju zalihe pre nego što nove carinske stope stupe na snagu. Taj nagli rast tražnje takođe je dodatno podigao cene sirove kafe na svetskom nivou.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenio je u razgovoru za Biznis.rs da se oko kafe dešava klasična priča u kojoj politika vodi glavnu reč.
– Kada je reč o tržištu kafe, situacija je naročito osetljiva zbog razlika u kvalitetu, poreklu i vrstama kafe. Sve to ima uticaj na političke odluke zemalja koje su uključene u uvoz i izvoz. Nijedna odluka do sada nije izazvala toliko pažnje kao uvođenje carina koje su donele značajnu pometnju na svetskom tržištu – ne samo kafe, već i šire, na globalnom tržištu hrane. Na početku su carine bile usmerene pre svega na prehrambeni sektor, uključujući i kafu. SAD, kao jedan od najvećih uvoznika i potrošača kafe, posebno su bile pogođene ovom politikom – objašnjava Galetin.
On ističe da ne može neka pojava da se desi u jednoj Americi, Kini ili EU, a da se to ne oseti u drugim zemljama.
– To je jedan aksiom kojeg moramo biti svesni. Najbolje to možemo videti na primeru energenata, jer kada se dogodi kriza ona može da bude generisana od strane Rusije ili SAD, ali mi u Srbiji svakako osetimo. U početku uvođenja carina imali smo situaciju da su cene kafe naglo skočile gore, da su svi indeksi na berzama otišli gore, da je ojačao dolar, a da bismo onda imali kontraefekat da je sve krenulo u drugom smeru, nadole. Kada su uvedene carine sve države koje su bile pogođene tim merama, pogotovo one koje su proizvođači kafe, morali su da snize primarnu cenu neopterećenu porezima da bi ostale konkurentne na svetskom tržištu – kazao je on za Biznis.rs.
Takođe, treba naglasiti da je tržište kafe specifično – to nisu žitarice ili uljarice koje se proizvode u celom svetu, jer u proizvodnji učestvuje samo nekoliko zemalja i ako one tako odreaguju na promenu onda se to odrazi na celokupno tržište.
– Kada je reč o domaćim uvoznicima, kafa je berzanski proizvod i kada se ugovara cena ona je onakva kakva je dogovorena pre dva-tri meseca, pa može ostati ista uprkos globalnim poremećajima, ali ne zadugo. Takođe, postoji i sistem hedžinga, gde veliki uvoznici hedžiraju cenu tako što se štite tržišnim operacijama na samim berzama – naveo je Galetin.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay