Promena u nejednakosti bogatstva širom Evrope od 2008. do 2023. bila je različita od zemlje do zemlje, pokazuje najnoviji Global Wealth Report 2024 koji je objavila švajcarska banka UBS.
Dok je u nekim državama jaz između bogatih i siromašnih značajno porastao, u drugima je zabeležen blagi pad.
Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), najbogatijih 10% stanovništva u Evrozoni posedovalo je 57,3% ukupnog neto bogatstva domaćinstava u poslednjem kvartalu 2024. godine – što je za 2,8 procentnih poena više nego 2009, kada su držali 54,5%.
UBS ističe da je u većini istočnoevropskih zemalja nejednakost porasla, dok su podaci za zapadnu Evropu “izuzetno mešoviti”, prenosi B92 pisanje Investitora.
Izveštaj pokriva 12 evropskih zemalja, koristeći Gini indeks kao osnovni pokazatelj. Što je veća vrednost Gini indeksa, to je izraženija nejednakost u raspodeli bogatstva (vrednost 0 označava potpunu jednakost).
U 2023. godini, Gini indeks bogatstva kretao se od 46 u Belgiji do čak 75 u Švedskoj.
Švedska je zabeležila najvišu nejednakost bogatstva, iza koje slede Nemačka (68), Švajcarska (67) i Austrija (65).
Belgija je bila ekstremni izuzetak s najnižim indeksom (46), što ukazuje na najravnomerniju raspodelu bogatstva. Sledeće su Italija i Španija, obe sa indeksom od 57.
Velike ekonomije poput Francuske (59) i Ujedinjenog Kraljevstva (61) bile su ispod prosjeka od 62,1 za 12 posmatranih zemalja. Danska (62), Finska (64) i Holandija (64) bile su oko proseka.
Posmatrajući promene Gini indeksa od 2008. do 2023 dolazi se do sledećih zaključaka:
- Finska je zabeležila najveći porast – 21% (sa 53 na 64)
- Španija odmah iza – 20% (sa 47 na 57)
- Italija je porasla za 15% (sa 50 na 57)
- Danska za 11% (sa 56 na 62)
- Velika Britanija za 8%
- Francuska za 5%
- Švedska, iako i dalje najnepravednija, beleži blagi porast od samo 1%.
Od 12 analiziranih zemalja, u pet je zabeležen pad nejednakosti:
- Belgija najviše – 11% smanjenje (sa 51 na 46)
- Nemačka, Austrija i Švajcarska – pad od oko 5%
- Holandija – pad od 4%
Ipak, istraživač sa Univerziteta u Gentu, Artur Apostel, ističe da podaci ECB-a pokazuju tek blago smanjenje u Belgiji (sa 0,71 na 0,69 Gini indeksa), dok UBS koristi širi spektar podataka, pa poređenja treba tumačiti oprezno.
Veli-Mati Tormalehto iz finske statistike kaže da su promene u strukturi imovine glavni uzrok. Sve više domaćinstava prelazi sa nekretnina na finansijske aktive, koje su koncentrisane u rukama bogatih. Pored toga, cene nekretnina stagniraju ili padaju, dok je stopa vlasništva nad nekretninama u padu.
Prema njihovim podacima, najbogatijih 10% finskih domaćinstava povećalo je svoj udeo u ukupnom bogatstvu sa 43,9% (2009) na 51,8% (2023).
Iako Gini indeks daje opšti prikaz, on ne oslikava ekstremne razlike – zato udeo bogatstva koji drži najbogatijih 10% nudi jasniju sliku.
Prema UBS izveštaju iz 2023. godine (za podatke iz 2022):
- U Švedskoj, top 10% drži 74,4% ukupnog bogatstva
- U Belgiji, samo 43,5%
- U Nemačkoj – 63%
- U Švajcarskoj – 62,5%
Trendovi su konzistentni čak i kada se gledaju top 5% ili 1%.
Izvještaj UBS-a naglašava da same promene u nejednakosti nisu dovoljne da objasne koliko su građani stvarno “bogati ili siromašni”. Apsolutni nivo bogatstva je jednako važan – dakle, nije samo pitanje koliko je bogatstvo neravnomerno raspoređeno, već i koliko ga uopšte ima, naveo je Investitor.
Borba.rs/ Foto: Pixabay