Američki dolar je imao najslabiji početak godine od 1973. godine, vođen politikom američkog predsednika Donalda Trampa, rastućom zabrinutošću zbog javnog duga i pritiskom na nezavisnost Federalnih rezervi, izveštava Financial Times.
Indeks američkog dolara pao je za 10 procenata u prvih šest meseci 2025. godine, što je njegov najgori učinak od kraja Bretonvudskog sistema, koji je bio zasnovan na zlatnom standardu dolara.
Pad dolazi dok se Senat priprema da usvoji Trampov poreski paket, „Zakon o jednom velikom lepom zakonu“, koji uključuje smanjenje poreza, ali i povećanje deficita od bilion dolara tokom naredne decenije – što vrši dodatni pritisak na američku valutu, prenosi B92.
Obično, uvozne tarife jačaju valutu, ali Trampova nepredvidiva trgovinska strategija, zajedno sa rastućim javnim dugom i pritiskom na Fed da smanji kamatne stope, rezultirala je upravo suprotnim: dolar slabi.
U aprilu je Tramp uneo haos u globalni trgovinski sistem uvođenjem takozvanih „recipročnih tarifa“ – prilagođenih svakoj zemlji, sa obrazloženjem da SAD pate od nepravednih barijera svetskoj trgovini.
Zbog tržišnih previranja i strahova od recesije, privremeno je suspendovao carine na 90 dana kako bi se omogućio prostor za pregovore.
Rok nije čvrsto određen, ako pregovori napreduju. Ali razgovori sa različitim zemljama često se naglo završavaju – na primer, Tramp je naglo otkazao razgovore sa Kanadom o njihovom zakonu o digitalnim uslugama, koji je Otava potom povukla.
Još jedan ključni faktor slabosti dolara je Trampovo nekonvencionalno ponašanje prema monetarnoj politici, uključujući direktan pritisak na nezavisnost Feda.
Tramp je otvoreno kritikovao predsednika Feda Džerouma Pauela, nazivajući ga „glupim“ i „tvrdoglavim“, tvrdeći da visoke kamatne stope uzrokuju da SAD gube milijarde dolara. Trenutna ključna kamatna stopa Feda je između 4,25 i 4,50 odsto, a Tramp poziva na smanjenje od čak 3 procentna poena.
Međutim, niže kamatne stope bi dodatno oslabile dolar, iako Fed za sada odlaže smanjenje tarifa jer želi da vidi da li će carine ponovo podstaći inflaciju, koja je poslednjih meseci u opadanju.
– Trenutno smo u poziciji da sačekamo i vidimo kako će se ekonomija razvijati pre nego što promenimo našu politiku – rekao je Pauel Komitetu za finansijske usluge Predstavničkog doma 24. juna.
– Inflacija carina će verovatno porasti. Ne znamo koliko će se toga preneti na potrošače. Moramo sačekati i videti – rekao je Pauel
On je priznao da inflacija možda neće porasti koliko se očekuje, što bi moglo ubrzati smanjenje kamatnih stopa. Takođe je rekao da bi nagli porast nezaposlenosti mogao da podstakne Fed da brže reaguje.
– Ako inflacija nije tako jaka kao što mislimo, to bi značilo da moramo ranije da smanjimo kamatne stope – rekao je. Ali kada su ga pitali da li će se to dogoditi već u julu, odbio je da odgovori, preneo je B92.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Natilyn Hicks (Unsplash)