Ruska državna gasna kompanija Gasprom zapretila je sinoć da bi mogla da prekine isporuke gasa Evropi već sledeće nedelje, prenosi Gardijan. Gasprom u saopštenju optužuje Kijev da ometa isporuku 52,52 miliona kubnih metara gasa namenjenog Moldaviji.
– Količina gasa koju je Gasprom obezbedio za tranzit u Moldaviju preko Ukrajine veća je od fizičke količine koja je prešla granicu Ukrajine i Moldavije – saopštio je Gasprom u saopštenju i dodao da će „od ponedeljka, 28. novembra, početi da smanjuje snabdevanje gasom ako se nastavi poremećaj u tranzitu gasa kroz Ukrajinu za kupce u Moldaviji“.
Podsećanja radi, ukrajinski gasovod je poslednji preostali gasovod kojim ruski gas i dalje stiže u zapadnu Evropu nakon što je Gasprom prekinuo snabdevanje gasovoda Severni tok 1. Ukrajina je negirala da blokira isporuke gasa, rekavši da je sav dogovoreni gas do Moldavije uredno prebačen, prenosi Blic.
Birol kaže da veruje da su nedavna ruska smanjenja isporuke gasa „strateška“.
Smanjena isporuka otežava evropskim zemljama da popune skladišta gasa.
– Ne bih isključio mogućnost da Rusija nastavlja da pronalazi različite probleme tu i tamo, i da nastavlja da pronalazi izgovore za dalje smanjenje isporuke gasa Evropi, a možda čak i da je potpuno prekine – rekao je Birol za BBC.
Prošle nedelje je protok prirodnog gasa kroz Severni tok 1, jedan od glavnih gasovoda iz Rusije u Evropu, iznosio samo 40 odsto kapaciteta.
Mnogi stručnjaci su skeptični prema ruskom objašnjenju da je to uzrokovano „tehničkim problemima“.
Širom Evrope i dalje se prijavljuju nedostaci u snabdevanju gasom.
U petak je italijanska energetska kompanija Eni saopštila da je dobila samo polovinu gasa koji je očekivala od ruskog gasnog giganta Gasproma, koji je pod kontrolom države, dok su Slovačka i Austrija takođe prijavile pad, preneo je Blic.
Francuska kaže da nije dobijala ruski gas iz Nemačke od 15. juna, dok su Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Danskoj i Holandiji obustavljene isporuke ruskog gasa nakon što su odbile da plate u ruskim rubljama.
Cena gasa u Evropi je 21. decembra 2021. godine prvi put u istoriji premašila 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara, dok je 7. marta 2022. godine dostigla skoro 3.900 dolara.
Poslednjih dana cena gasa varira od 1.000 do 1.300 dolara za hiljadu kubnih metara.
Prošlog meseca evropske zemlje su se saglasile da pokušaju da se zaštite od nestabilnosti cena gasa punjenjem sopstvenih skladišta.
Zajednički su se obavezali da će dostići najmanje 80 odsto kapaciteta do novembra, a najnoviji podaci pokazuju da su oni na oko 55 odsto.
Birol je rekao da trenutna gasna kriza sada opravdava hitne kratkoročne mere za smanjenje potražnje, kao što je povećanje upotrebe elektrana na ugalj i, ako je moguće, produženje veka trajanja nuklearnih elektrana.
Ako bi došlo do potpunog prekida isporuke ruskog gasa, kaže on, možda će biti potrebne drastične mere.
– Ne isključujem mogućnost da će Evropi biti potrebna planska redukcija gasa – kaže gospodin Birol.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Ben Wicks (Unsplash), Pixabay