Naftni embargo Evropske unije na rusku naftu koja stiže morskim putem, aktuelan od danas, u Srbiji neće stvoriti problem jer se ne odnosi na isporuke koje su već ugovorene do kraja godine, a ni alternativu nije problem naći. Pa ipak, nove sankcije EU mogu izazvati povećanje maloprodajnih cena goriva jer je nafta iz Rusije jeftinija od onog koje prodaje konkurencija.
Takođe, kako za Danas navode stručnjaci, problem može biti i to što postoji rizik da od 5. februara naredne godine ne bude dovoljno dizela na tržištu jer tada stupa na snagu zabrana uvoza ruskih derivata u EU.
S druge strane, eksperti ističu da odluka Brisela o uvođenju maksimalne cene ruske nafte s kojom se trguje, za Srbiju nema značaja jer se sva nafta u Srbiju uvozi Jadranskim naftovodom, a ta ruta je već zatvorena za rusku naftu.
Da pokušaj zapadnih zemalja da spreče Rusiju da slobodno formira cene svoje nafte kroz sankcije kojima preti brodskim kompanijama i osiguravajućim kućama neće imati efekta ukazuje i podatak da je Moskva kupila više od 100 tankera kao i da je spremna da sa Pekingom otvori dovoljan broj osiguravajućih kuća kako bi se proces trgovine nesmetano odvijao. Time Moskva nastoji da oslabi oštricu Brisela koja se zasniva na tome što je do sada najveći broj osiguravajućih kuća, kao i najveći broj tankera dolazio upravo iz EU.
Problem u snabdevanju pak može da nastane, pa tako i za zemlje članice EU, samo u slučaju da Moskva prestane da prodaje svoju naftu svima onima koji ograničavaju njenu cenu.
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da će Srbija moći da nađe alternativu za rusku naftu, najviše iz Iraka, ali uz višu cenu što će povećati prerađivačke cene u NIS-ovoj rafineriji u Pančevu. Naime, nakon vojne intervencije u Ukrajini Moskva je smanjila cene svoje nafte, pa ju je Srbija kupovala za 25 odsto niže u odnosu na cene koje je formirala ruska konkurencija. Nakon što je ruska sirova nafta pojeftinila Srbija je nabavljala čak 45 odsto “crnog zlata” iz te zemlje.
– To naravno može da izazove i skok maloprodajnih cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Da bi se suzbio takav negativan uticaj koji će izazvati nedostatak ruske nafte potrebna je reakcija države. U slučaju da se tako nešto desi bilo bi potrebno da država smanji iznos akcize kako bi se izbegle visoke cene naftnih derivata na pumpama – objašnjava sagovornik Danasa.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović takođe ističe da će Srbija naftu koju je dosad nabavljala iz Rusije uspeti da obezbedi od drugih dobavljača.
– Kupovaće se sigurno iračka nafta ali će se nabavljati i ona sa Bliskog istoka, severne Afrike pa i Venecuele. Problema sa snabdevanjem svakako neće biti. Ono što može da bude problem je to što će od 5. februara, kada na snagu stupi zabrana uvoza ruskih naftnih derivata, koji se u ovom trenutku uvoze nesmetano od strane svakog ko to želi, nabavka dizela postati neizvesnija – navodi Mićović za Danas.
Prema njegovim rečima, rafinerije nafte u Evropi neće moći tako brzo da nadoknade nestanak ruskog dizela sa tržišta a jedan od razloga je taj što tih rafinerija nema dovoljno.
– Stoga će biti potrebno nabavljati dizel sa Bliskog istoka i Sjedinjenih Američkih Država. Tu mogu nastati određeni problemi. Ne zbog cene, jer ruski dizel nije jeftiniji od konkurentske robe već zato što će biti teško motivisati proizvođače van Evrope da ubrzano povećaju svoju proizvodnju i da rizikuju da im se pojave viškovi, iz razloga što je nemoguće preraditi naftu a da se iz nje dobije samo dizel. U tom procesu se onda mora proizvesti i benzin za koji možda ne postoji interesovanje na tržištu u tom trenutku – navodi Mićović.
On objašnjava i da u regionu Mediterana, gde se snabdeva i Srbija sirovom naftom i derivatima nafte, a i šire do Slovačke, Mađarske i Austrije, za sada ima dovoljno derivata nafte.
Zbog poremećaja koji se očekuju, nakon 5. februara važno je, kako je naglasio, da su skladišta puna i da ima rezervi za dva meseca. Кada je reč o zalihama naftnih kompanija, Mićović je naveo da su operativne zalihe formirane na nivou četiri dana prosečne potrošnje.
– Ne uspevaju naftne kompanije u potpunosti da upravljaju svojim zalihama kao da nema krize. Svi se trude da optimizuju te zalihe kako ne bi pretrpeli gubitke u padajućem tržištu kakvo je bilo sad za nama – istakao je on za Danas.
Objasnio je i da državne zalihe ne služe da prebrode krizu, već da premoste do rešenja i nekog novog izvora snabdevanja ukoliko dođe do poremećaja.
– Poremećaji nastaju našom ili ne našom voljom ili greškom, svejedno, oni su mogući. Zbog toga je važno da te zalihe budu što veće i da nam daju više prostora i vremena da prebrodimo potencijalni poremećaj – objašnjava Mićović.
Borba.rs/ Foto: Erik Mclean (Unsplash), Unsplash, Pixabay