U Hrvatskoj je stupio na snagu Zakon o dodatnom porezu na dobit. Privrednici će na „ekstraprofit“ platiti porez od 33 odsto.
Hrvatska preduzeća koja su ove godine ostvarila prihod veći od 300 miliona kuna (oko 40 miliona evra), a dobit im je za 20 odsto veća od četvorogodišnjeg proseka, platiće na višak dobiti dodatni porez od 33 odsto u 2023. godini.
Prema Zakonu, obveznici tog poreza biće firme s povećanom dobiti nezavisno od delatnosti koju obavljaju, prenosi Hina. Kolokvijalno nazvan porez na „ekstraprofit“ plaćaće se samo na deo dobiti koji je za 20 odsto veći od prosečne oporezive dobiti u prethodne četiri godine (2021, 2020, 2019. i 2018), prenosi B92.
To znači da će privrednici platiti porez na dobit po stopi od 18 odsto, a na ostvareni „ekstraprofit“ dodatni porez po stopi od 33 odsto. Prema Zakonu, u obračun utvrđivanja poreske osnovice neće se uzimati godine u kojima je ostvaren gubitak.
Po podacima vlade, a na osnovu prijava poreza na dobit za 2021, dodatni porez na dobit bi obuhvatio 192 preduzeća, a procenjuje se da bi od njega mogao da se ostvari budžetski prihod od 1,5 milijardi kuna (oko 200 miliona evra).
Privrednici su ovaj zakon uglavnom dočekali uz oštre kritike. Iz Udruženja Glas preduzetnika (UGP) su upozorili da tako široko definisan porez na ekstraprofit u EU ima samo Mađarska, dok Evropska komisija i druge zemlje Unije predlažu oporezivanje samo energetskog sektora, koji je ostvarivao ekstraprofite na špekulativnim cenama gasa i struje, piše Tanjug.
Predsednik Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP) Mihael Furjan je nedavno najavio, na tradicionalnom novogodišnjem susretu članova tog udruženja, da će veliki broj privrednika koji će se osećati oštećenima pokretati ustavne tužbe protiv pomenutog zakona.
Borba.rs/ Foto: Pixabay