Niko ne zna sa sigurnošću kakav će svet biti 2030. godine, ali Forbes donosi zanimljiva predviđanja. Prema Dellu, 85 odsto nas koji sada radimo radiće tada poslove koji još ne postoje.
U videu Svetskog ekonomskog foruma (WEF), danska političarka Ida Auken predvidela je da “nećemo posedovati ništa i biti sretni” jer će se sve naše potrebe servisirati iz usluga.
Hoćemo li se nositi s razornim uticajem klimatskih promena? Ili, kao što drugi – optimističniji – predviđaju, hoće li povećana potrošnja i sve veća svest značiti da će svet 2030. godine biti zeleniji i čistiji nego što je danas?
Možda se čini da je to dug put u budućnost, ali – evo zastrašujuće pomisli – za one koji ove godine polaze u srednju školu, 2030. će biti godina kada će diplomirati.
Evo izbora Forbesovog Bernarda Mara za ono što će prvi diplomci sledeće decenije hteti da imaju u svojim CV-jevima ako žele da impresioniraju željene poslodavce – i na šta bi se mi ostali trebalo fokusirati da bismo ostali konkurentni u takvom okruženju:
Digitalna pismenost
Prema WEF-u, više od polovine poslova koje budemo radili 2030. zahtevaće razumevanje digitalne tehnologije. To znači da će ljudi koji su u stanju da efikasno koriste digitalne alate i platforme za rešavanje problema i stvaranje vrednosti biti sve traženiji. Oni kojima nedostaje digitalna pismenost biće u ozbiljnom problemu kada je u pitanju nadmetanje za poslove i poslovne prilike do 2030. godine, bez obzira na to na koji se put karijere odluče.
Prošireni rad (Augmented Working)
Veštačka inteligencija (AI) i automatizacija će revolucionirati mnoge industrije od sada do 2030. Prošireni rad uključuje razvoj sposobnosti korišćenja automatizacije za jačanje vlastitih veština i sposobnosti. To može uključivati učenje kako koristiti veštačku inteligenciju za automatizaciju rutinskih i svakodnevnih elemenata vašeg rada, oslobađajući vam vreme da se koncentrišete na složenije ili na čoveka usmerenije radne zadatke.
Održivi rad (Sustainable Working)
Svet će postići svoje zelene ciljeve i izbeći klimatsku katastrofu samo ako kompanije ulože značajna sredstva u dovođenje u red svog poslovanja. To znači minimiziranje otpada, recikliranje gde je to moguće, prelazak na zelene izvore energije i smanjenje zagađenja i emisije ugljenika. Do 2030. godine će se od svih kompanija očekivati da u tome učestvuju, jer je to njihova uloga i odgovornost. Kakav god da je vaš posao, ako potencijalnim poslodavcima pokažete da ćete ga obavljati na čistiji i zeleniji način od drugih kandidata, bićete u prednosti.
Kritičko mišljenje i analiza
Svet nam baca mnogo informacija, a odvajanje onoga što je vredno od nebitnog – ili još gore, obmanjivanja – vitalna je veština za budućnost. To znači razvijanje sposobnosti za analizu i procenu podataka, od mišljenja do planova, te korišćenje veština kritičkog rasuđivanja kako bismo utvrdili da li određena informacija ima vrednost ili je to nešto što bismo trebali odbaciti. Kao i većina veština o kojima raspravljamo, to je nešto što verovatno neće uskoro biti automatizovano – AI neće nužno biti odličan u određivanju jesu li vesti lažne ili stvarne, na primer – i stoga je to veština koje će poslodavci i dalje ceniti kako budemo ulazili u sledeću deceniju.
Upravljanje podacima (Data Skills)
Svaka industrija postaje sve više vođena podacima, a svet kontinuirano stvara podatke sve bogatije, raznovrsnije i brojnije podatke. Do 2030. očekuje se da ćemo praktično svi shvatiti kako podaci utiču na naše uloge i odgovornosti. Kao i gde pronaći informacije koje su nam potrebne i koje alate možemo koristiti za njihovu analizu, od nas se očekuje da razumemo pravila i propise koje treba slediti da bismo radili s podacima pošteno i etički. Naučiti kako koristiti protok informacija za efikasnije i delotvornije obavljanje poslova biće visoko na listi veština koje će poslodavci veoma ceniti ciljane 2030. godine.
Virtuelne platforme za saradnju
Način na koji radimo se menja, a rutina odlaska na posao u smenu od devet do pet u kancelariji bledi u mnogim sektorima. To znači da se sve više oslanjamo na udaljene, online alate za obavljanje zadataka koji zahtevaju timski rad i saradnju. Daljinska saradnja zahteva potpuno drugačiji skup veština od sedenja licem u lice oko stola ili u sali za sastanke, a pojavljuje se i novi raspon alata koji će zadovoljiti ovu promenjivu dinamiku. Do 2030. godine možda ćemo biti naviknuti da radimo u virtuelnoj stvarnosti ili u metaverzumu. Oni koji su u stanju da odigraju svoju ulogu kao timski igrači dok efikasno okupljaju grupe u ovim novim okruženjima, biće poželjna radna snaga.
Kreativno razmišljanje
Smišljanje novih načina rada, rešavanje problema na maštovit način i otkrivanje kako se stvari mogu promeniti na bolje – sve će ovo biti važno za mnoge poslove u 2030. jer je malo verovatno da će ih AI preuzeti. Kako se tempo promena – podstaknut digitalnom transformacijom – ubrzava, preduzeća i organizacije će se verovatno naći bačene u nove i nepoznate situacije. To znači da će oni koji su u stanju razmišljati “izvan okvira” biti neophodni za razvoj inovativnih rešenja.
Emocionalna inteligencija
Ovo nije osobina ličnosti, kao što neki misle, već skup veština koje se mogu usavršavati i razvijati kako bi bolje razumeli kako emocionalne reakcije pojedinca utiču na njihove sposobnosti i na način na koji rade. Ovo se odnosi i na nas i na one koji donose. Naučiti uzeti u obzir nečije misli i osećaje je nešto što će mašinama biti vrlo teško postići. Ovaj skup veština uključuje razvijanje empatije – sposobnost da uđete u cipele druge osobe i sagledate svet iz njene tačke gledišta.
Celoživotno učenje
Davno su prošli dani kada bismo mogli očekivati da ćemo biti postavljeni za „doživotni posao“ nakon završetka školovanja i staža kao pripravnik ili asistent. Današnja brza digitalna transformacija znači da se industrije stalno menjaju i da će alati ili tehnologije koji su najsavremenije danas biti zastareli. S rutinskim i svakodnevnim zadacima kojima jednostavno upravljaju mašine i AI, od nas će se očekivati da se bavimo novim i neobičnim zadacima, a to znači dosledno učiti i biti u toku sa promenjivim svetom oko nas. Sposobnost usvajanja novih znanja i njihovog korišćenja za razvoj novih sposobnosti i kompetencija biće jedna od najvažnijih veština kako se pojavljuju nove industrije, stvarajući potpuno nove vrste poslova i mogućnosti.
Liderske veštine
Kao što smo videli, mašine mogu biti odlične u izvršavanju rutinskih zadataka i donošenju svakodnevnih odluka iz minuta u minut, ali jedna stvar u kojoj nisu baš dobre je da inspirišu ljude.
Dobro vođstvo uključuje samu ljudsku sposobnost da se identifikuju snage i slabosti kako bi se iz ljudi izvuklo ono najbolje. Bez obzira da li upravljate malim projektom, timom, odeljenjem ili celim biznisom, veštine vođenja se zasnivaju na mnogim drugim veštinama o kojima smo ovde razgovarali – rešavanju problema, emocionalnoj inteligenciji, kreativnosti – kako biste vodili druge na putu ka zajedničkom cilju poslovnog uspeha. Ono što je važno, to znači da se postizanje uspeha radi na način koji svima na poslu omogućava da rastu, razvijaju se i napreduju – da se osećaju važnim i uključenim. Pojedinci koji su u stanju da pokažu ove liderske kvalitete uvek će biti traženi – kako sada, tako i 2030.
Forbes; Foto: Pixabay, Pixabay, Jason Goodman (Unsplash)