Iako centralne banke po svetu ovih dana dižu kamate, kad se podvuče crta, mnogo je bolje nego što je bilo.
Euribor je posle godinu dana uzastopnog rasta počeo lagano da pada, a to bi mogle da budu i dobre vesti za sve korisnike kredita u Srbjii čije su rate rasle i prošle i ove godine. Ipak, centralne banke strahuju i dalje od inflacije, ne isključuju nova zaoštravanja monetarnih politika, što znači i da je kraj rastu kamata u Srbiji.
Trenutna vrednost tromesečnog euribora je 2,750 odsto, i to je vidljiv pad u poslednjih desetak dana. Na 8. mart euribor je iznosio 2,94 i tada se opasno približio „crvenoj granici“. Dan posle je pao na 2,92, a onda i na 2,64 koliko je vredeo 16. marta. U svakom slučaju videli smo silaznu putanju, piše Blic.
I FED i Evropska centralna banka i NBS nastavile su da povećavaju ključne kamate. Strah od inflacije i dalje postoji. Američke Federalne rezerve o novim kamatama odlučuju u utorak i sredu (21. i 22. marta).
ECB prethodno je povećala tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena, što će nedvosmisleno dovesti do povećanja Euribora, pa samim tim i svih kredita indeksiranim u evrima u Srbiji. Praktično ova odluka ECB podići će rate za tih 0,5 odsto, što za nekog ko ima stambeni kredit znači povećanje rate samo od ove odluke između 15 i 35 evra.
Tako na primer, ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina, sa kamatom od 3,5 odsto, vezanu za šestomesečni euribor, i to prošle godine, njemu je rata iznosila oko 276 evra. Ako uzmemo u obzir da se rate sa šestomesečnim euriborom usklađuju dva puta godišnje, u julu i decembru, i uračunamo skok euribora, on od jula ratu plaća mesečnu ratu 296, a od 1. januara kada su se poslednji put uskladile plaća oko 360 evra, navodi Blic.
Da se radi o kreditu vezanom za 3M euribor, nakon skoka rate u julu, njima je sledovala i jedna u septembru, nakon koje su ratu plaćali 337 evra. Onima kojima je kredit vezan za 3m euribor, stiže povećanje i 31. marta.
Iako znaci da će se sa hajkom na inflaciju nastaviti stižu sa svih strana, sa jučerašnjom vanrednom sednicom ECB postavlja se pitanje da li su i koliko aktuelna dešavanja u finansijskom svetu uticala na promenu strategije.
O tome je pričao Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, koji je istakao da ti događaji ipak neće značajno prodrmati evrozonu.
– Videli smo da ne može da utiče na nju jer je ECB ipak juče podigla kamatne stope za tih očekivanih 0,50 odsto, dakle, ništa nije bilo blaže. Nije bilo nikakve reakcije u odnosu na događaje sa Kredi Svis, koja je u Evropi, a ni na američke banke – kaže Grubišić.
Obuzdavanje inflacije će i dalje ostati primaran cilj kojima se upravljaju rukovodeći u Evropskoj centralnoj banci.
– Nastaviće da gledaju inflaciju, šalju takav signal. Ovo je bila intervencija Švajcarske nacionalne banke za Kredi Svis i ECB nema ništa sa tim. Ona za svoje velike centralne banke i to ove najjače Dojče bank, Paribas BNP i Sosijete ženeral kaže da je sve u redu i to za sada stvarno deluje tako – rekao je Grubišić.
Sa kolapsom ozbilnjih bankarskih sistema može biti u vezi negativni rast šestomesečnog euribora prethodnih dana, čija je vrednost 14. marta bila 3,035 odsto. Ovo je prvi put da ovaj parametar padne toliko u jednom danu. Zatim je euribor iznenađujuće nastavio da pada u naredna dva dana i 17. marta je iznosio 2,482 odsto. Iako prva asocijacija na to logično može biti mogućnost nižih rata za kredit, to se neće desiti sad, jer su centralne banke odlučne u nastavljanju oštre monetarne politike, navodi Blic.
Grubišić navodi da jedino do čega će sigurno doći jeste povećanje opreznosti i praćenja aktivnosti banaka i da je inflacija njihov primarni problem.
– Oštrija će biti regulativa tih velikih banaka evrozone da se vidi na vreme da li se pojavljuje problem jer to je uloga ECB, ali nemamo najave da će to uticati na kamatne stope jer se tu gleda inflacija – zaključuje profesor.
Zvanična odluka ECB-a je povećanje tri ključne kamatne stope za dodatnih 50 baznih poena. Nova kamatna stopa glavne operacije refinansiranja biće 3,5 odsto, stopa na marginalne kreditne olakšice 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice biti tri procenta. Ovo stupa na snagu od 22. marta.
Stručnjaci su saglasni da će se ovakvi udari na inflaciju kroz kamatne stope nastaviti jer se ona još nije ohladila. To će najpre osetiti građani koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom u evrima jer će njihova rata porasti shodno uvećanju euribora.
Euribor, odnosno indeks po kojem banke međusobno pozajmljuju novac, usklađuje se po određenim datumima, na primer, šestomesečni se usklađuje 30. juna i 31. decembra. Tek posle toga će biti poznato za koliko procenata će porasti krediti, ali kako Grubišić kaže: „sve zavisi od poslovne politike banke“.
– Uvek oko dva procenta viša kamatna stopa u dinarima nego u evrima, što se i sad dešava – okvirno je dodao Grubišić.
Trenutno šestomesečni euribor iznosi 3,13 odsto, dok je na početku meseca iznosio 3,31 odsto. Na početku godine je još niži sa vrednošću od 2,73.
Njegove vrednosti se objavljuju svakoga dana u 11 časova pre podne. Objavljuje ih „Tomson Rojters“, a nadgleda Evropska bankarska federacija. Ima ih više, a najpoznatiji su tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay, Freepik, Pixabay