Najnovija mera Narodne banke Srbije o ograničavanju kamatnih stopa na prvi stambeni kredit u narednih 15 meseci, naterala je mnoge korisnike na računicu.
Teško je u ovom trenutku reći koliko će kome mesečna rata biti umanjena, jer to zavisi od mnogo parametara, ali svakako dobro zvuči i sama činjenica da više neće ni ići nagore.
Ovakve promene će imati različite efekte na dužnike, u zavisnosti od njihove situacije i vremena kada su uzeli stambeni kredit. Mnogi će imati više slobodnog novca svakog meseca, što može uticati na njihovu sposobnost za dodatne investicije ili štednju. S druge strane, banke će morati da prilagode svoje poslovne modele kako bi se nosile sa smanjenim prihodima od kamata. Prema gruboj računici višak novca u budžetu osetiće oko 100.000 građana, piše Kurir.
Jedna od stavki koja će svakako uticati na visinu rate je i to koliko dugo se pozajmica već otplaćuje. Poznato je da su prvih godina otplate stambenog kredita rate uglavnom otplata kamate, od 90 do 95 odsto mesečne rate je otplata kamate dok je otplata glavnice (odnosno kredita) od 5-10 odnos iznosa same rate.
Ova promena kamatnih stopa dolazi u trenutku kada su one već rastuće, što je izazvalo zabrinutost među korisnicima, a bankama je naloženo da se pridržavaju novih kamatnih ograničenja, što će ih primorati da prilagode svoje anuitetske planove. Dokumentacija koja prati kredit moraće da se menja kako bi se uskladila sa novom regulativom. Ova odluka ima za cilj finansijsku stabilnost i prevenciju problema koji bi mogli da se pojave usled rasta kamatnih stopa.
Ova odluka otvara i pitanje stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji. Iako je njen cilj sprečavanje potencijalnih problema sa otplatom kredita, mogla bi da izazove neizvesnost među bankama i korisnicima. Pitanja o legalnosti i dugoročnim implikacijama ovih promena ostaju nerešena, navodi Kurir.
Međutim, neki analitičari izražavaju zabrinutost da ova odluka može izazvati neizvesnost u vezi sa obligacionim odnosima. Ovakav presedan može uticati na ugovorne odnose i izazvati rast pravne nesigurnosti u zemlji koja primenjuje takve propise.
Jedna od posledica može da bude da banke, iako se možda nisu zvanično bunile, mogu podizati druge naknadne troškove kako bi nadoknadile gubitke.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay