Sve manje i manje ljudi odlazi u banku ili poštu da plati račune, prebaci novac sa računa na račun. Tradicionalni poslovni modeli brzo ustupaju mesto aplikacijama, automatizaciji i, sve više, jedinstvenim pravilima koja se primenjuju širom Unije. Najnoviji u nizu takvih koraka je uvođenje novog pravila o bankovnim transferima u realnom vremenu, koje bi, prema najavama, trebalo da stupi na snagu širom EU u oktobru 2025. godine.
Prema Nemačkoj novinskoj agenciji (dpa), cilj je standardizovati proces prenosa novca između država članica EU, uz jedno ključno obećanje: uplata mora biti obrađena – ili odbijena – u roku od deset sekundi, piše magazin Fenix.
Od januara 2025. godine sve banke i štedionice u Nemačkoj biće obavezne da primaju uplate u realnom vremenu, dok će od oktobra ove godine sve finansijske institucije takođe morati da omoguće slanje takvih uplata. Za korisnike, to znači kraj čekanja za bankarske dane, praznike i vikende. Uplata će se obrađivati 24 sata dnevno, 365 dana u godini.
Nova pravila zahtevaju od banaka da potvrde klijentu u roku od 10 sekundi da li je transakcija uspešno izvršena. Ako ne, moraju odmah prijaviti razlog – na primer, pogrešan IBAN. Ovaj princip „trenutne reakcije“ treba da poveća efikasnost, ali i bezbednost.
Stručnjaci iz Centra za savetovanje potrošača Severne Rajne-Vestfalije podsećaju da su se do sada bankovni transferi povlačili do tri radna dana, posebno ako su napravljeni pre vikenda. Sada će proces biti gotovo trenutačan, što će sigurno olakšati brojne svakodnevne finansijske aktivnosti.
Za razliku od mnogih usluga koje su donedavno bile besplatne i sada se naplaćuju (kao što je rezanje torte u restoranu, korišćenje peškira u teretani ili čak štampanje karte za ukrcavanje na aerodromu), transferi u realnom vremenu neće imati dodatne troškove. Međutim, postoji gornja granica – jedan transfer ne sme da pređe iznos od 100.000 evra, navodi dpa.
Uprkos prednostima, potrošački stručnjaci upozoravaju da ova brzina donosi i značajne rizike. Pošto se sredstva prenose odmah, pogrešno izvršeni transferi teško mogu biti opozvani. Ako, na primer, unesete pogrešan IBAN i novac završi na pogrešnom računu, banka više neće imati vremena da „zaustavi“ transakciju.
Da bi se smanjio rizik od prevare i grešaka, banke će morati da ojačaju bezbednosne protokole, uključujući dodatne provere podataka primalaca.
Posebnu pažnju treba posvetiti terminima koji često stvaraju konfuziju među korisnicima. Naime, „transferi u realnom vremenu“ nisu isto što i „instant bankovni transferi“ koji se koriste, na primer, prilikom kupovine na mreži. U drugom slučaju, trgovac samo odmah dobija potvrdu o plaćanju, ali novac ne sedi odmah na računu, već se transakcija vrši sa zakašnjenjem. Sa realnim transferima u realnom vremenu, sredstva su odmah dostupna primaocu.
Važno je napomenuti da bankama nije dozvoljeno da naplaćuju dodatne naknade za ove brze transfere; Troškovi takvih transakcija ne bi smeli da prelaze cenu standardnih bankovnih transfera.
Digitalizacija i evropeizacija bankarskih usluga donose mnoge prednosti, ali istovremeno dodatno potiskuju tradicionalne oblike poslovanja. Bankomati zamenjuju blagajnike, mobilne aplikacije razbijaju potrebu za fizičkim dolaskom u filijale, a nova pravila gotovo u potpunosti eliminišu razlike između banaka u različitim državama članicama, preneo je Dnevno.hr.
Borba.rs/ Foto: Printscreen, Markus Spiske (Unsplash)